У ИРАНУ ЈЕ ФИЛМ ОЗБИЉНА СТВАР! Мани Хагиги, редитељ

ФИЛМОВИ иранског редитеља Манија Хагигија (53) су истовремено очаравајући и увек неочекивани - сложни су у оцени светски критичари, а то доказују и премијере његових остварења (Men at Work, Modest Reception, 50 Kilos of Sour Cherries, Pig...) на угледним светским фестивалима, попут Берлина, Трибеке или Торонта, где су освајали и награде.

Фото ЕПА

Хагиги је редитељ, сценариста, а повремено и глумац ("кад му затреба новац"), а током каријере је као косценариста сарађивао са великанима иранске кинематографије, Абасом Кјаростамијем и Асгаром Фархадијем (чак је и глумио у Фархадијевом филму "О Ели").

На 28. Фестивалу ауторског филма (ФАФ), Хагиги ће 26. новембра представити свој последњи филм "Одузимање", премијерно приказан на фестивалу у Торонту. Ова трилер-драма говори о брачном пару који упознаје своје физичке двојнике. Док истражују међусобне везе, њихове судбине се све више преплићу а животи им се неповратно мењају.

У ексклузивном онлајн интервјуу, за "Новости", Мани Хагиги нам је из свог дома у Техерану казао да је инспирацију за "Одузимање" пронашао у људима у Ирану, јер је њихово "јавно лице" често веома различито од онога у приватности, али да се та два лица једне особе могу видети свуда око нас:

- Тако је свуда у савременом свету. Сви имамо лице које показујемо другима, у јавности или на друштвеним мрежама, и оно које виде наши најближи. У зависности од тога колико се те две личности разликују, то може да доведе до великих проблема и драматичних обрта. Та два лица, јавно и приватно, нарочито су изражена у диктатурама и овим данашњим и оним некадашњим, као на пример у источноевропском блоку. Када је разлика између те две слике велика, људи почињу да се осећају као да воде два живота, да имају два идентитета. Тако сам и дошао на идеју за филм "Одузимање".

Филм има и снажну емотивну ноту. У сусрету са својим "огледалом" ваши јунаци жале за прохујалим временом, за супружницима који су се променили...

- "Одузимање" је такође и филм о браку, љубави и везама које се мењају кроз време. У разговору са "двојницом" своје супруге, Џалал примећује да се она смеје "као што се његова жена некад смејала". Јер, човек често није свестан колико се променио, да више није иста особа као када је упознао свог партнера или партнерку. Понекад ти недостаје то твоје некадашње ја, баш као и твом партнеру. И управо о томе говоримо у овом филму.

Чини се да се ваши јунаци заљубљују у двојнике својих партнера?

- Да, али они се у ствари заљубљују поново у оне исте особе које су некад волели.

Фото Промо

Детаљи из филма "Одузимање" , Фото Промо

Фото Промо

Компликовани односи јунака "Одузимања" на крају прерасту у прави трилер, жанр који сте неговали и у претходним остварењима, а који није уобичајен за иранску кинематографију?

- Филм је, пре свега, прича и важно је да буде интересантна, да придобије публику. Не пишем научни чланак о идентитету или о браку, већ говорим интересантну причу и желим да се гледалац пита шта ће се следеће десити, да држим његову пажњу све до краја филма. Трилер је мој начин за то, и у праву сте, Иранци не праве често такве филмове, али они који су гледали моје претходне радове знају да су сви такви. Моји филмови се разликују од већине иранских филмова.

Иза вас је неколико улога у сопственим, али и туђим филмовима. Да ли сте размишљали да играте и у "Одузимању"?

- Не, јер нисам професионални глумац. Глумим јер уживам у томе, некад и због новца... али овај филм је захтевао врхунског, озбиљног глумца, неког ко ће да игра две различите особе, да их прикаже тако да публика увек зна ко је ко на екрану. То захтева велику вештину, а ја то немам.

Све време у позадини чујемо жуборење воде, кишу или чесму која капље...

- Да није било тих пратећих момената око брачног пара и њихових двојника онда би изгледало да се страшне ствари дешавају само њима. Али, када имате кишу која непрестано пада док пратимо наше јунаке, тада се чини да се грозне ствари дешавају свуда око нас и да постоји још неко, осим њих, ко у том тренутку пати. Та упорна киша показује да они нису једини проблем, да има и већих, да је напољу апокалипса. Чини се да је цео свет скренуо с пута, испао из шина.

То је баш песимистичан поглед на свет?

- Да, баш тако. Али, овде је у функцији филмске приче. Ипак, у своју одбрану могу да кажем да усред тог хаоса, хорора и страшних ствари ми проналазимо љубав.

Хагиги у онлајн разговору са нашом новинарком, Фото приватна архива

Иранска кинематографија је деценијама уназад слављена и награђивана и тако је са сваком новом генерацијом аутора. Како се достиже тај високи уметнички стандард?

- Првенствено зато што је приповедање у основи иранске културе, имамо изузетно богату традицију, волимо да причамо приче, а о томе сведоче нека од највећих књижевних дела кроз векове, песме, легенде... које су настајале у Ирану. Приповедање је дубоко укорењено у нашој души. С друге стране, тешко је то објаснити, али када живите у репресивном друштву у ком није могуће говорити слободно, морате наћи друге начине да изразите своја осећања, своје мисли. Тада се окрећете приповедању, а филм је данас најбољи начин да причате причу. Тако да су за висок стандард иранске кинематографије заслужни и приповедачка традиција и потреба људи да се изразе, да кажу оно што им је на души. Наравно, не смемо заборавити ни дугу и славну филмску традицију, и пре иранске револуције, и после ње, са Абасом Кијаростамијем и другима. Они су поставили летвицу изузетно високо за све оне који долазе. Ако желиш да се бавиш филмом у Ирану, онда постоји стандард који мораш да досегнеш, великани које не смеш да изневериш. За нас је филм озбиљна ствар и због тога смо, претпостављам, другачији и бољи.

Да ли сте имали проблема са цензуром у вашим филмовима?

- Да, тога увек има, обично траже да промените нешто, али до сада сам увек одбијао. И "Одузимање" третира забрањену љубавну везу, били смо усред разговора са бордом за цензуру када су почели протести, и онда смо, једноставно, престали да причамо.

Живите и радите у Техерану, а јавно сте подржали протесте жена у Ирану. Недавно вам је одузет пасош...

- Да ми нису одузели пасош, био бих са вама, у Србији, и промовисао свој филм. Нисам га још тражио назад, али верујем да ћу га добити ускоро. Налазимо се усред револуције и веома је тешко знати шта ће се десити, шта нас чека. Ипак, оптимиста сам, можда ће требати времена, али верујем да ће ствари кренути набоље. Не жалим ни за чим. Оно што сам рекао је права ствар и наставићу да подржавам протесте.

ДВОСТРУКЕ УЛОГЕ

ИАКО је мотив двојника чест у кинематографији, Хагиги је отишао корак даље, па су оба његова јунака срела своје "близанце", односно, глумица Таране Алидости и њен колега Навид Мохамазаде играли су двоструке улоге. Да ли је било компликовано снимати?

- Чини се тако, али заиста није. И други су то радили пре нас, добро смо се припремили, а имали смо и одличан тим за специјалне ефекте. Осим тога, радили смо са врхунским глумцима, тако да је све текло како треба - каже нам Хагиги.

Препоручујемо

Култура

5 7

НЕУНИШТИВА ВОЉА ЗА ЖИВОТОМ: Рада Ђуричин, ексклузивно за "Новости", о опоравку после тешке болести (ВИДЕО)

18. 11. 2022. у 11:00

Култура

0 0

ЖИВОТ ЉУДИ ТРЕЋЕГ СВЕТА: Више од 70 филмова на овогодишњем програму 28. Фестивала ауторског филма у Београду

17. 11. 2022. у 12:00

Култура

0 0

РЕДИТЕЉ ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ: "Златни рез" је филм о злу које нам се не сме поновити

15. 11. 2022. у 11:41

Култура

0 0

УСПОН И ПАД СРПСКЕ ШПИЈУНКЕ: Стојиљковићева - Моја јунакиња није црно-бела, радила је добре и лоше ствари, и по себе и по друге

04. 11. 2022. у 13:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације