Култура

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Сигуран ход по макадаму

Пише Слађана Илић

25. 11. 2022. у 16:25

И у новој збирци - "Корице за одлазећи глас" (КОВ, Вршац) - другој по реду у овој години, Тања Крагујевић наставља свој, песнички сигуран ход по макадаму, оном из претходне збирке "Квартали" ("Чигоја", Београд).

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Сигуран ход по макадаму

На том путу готово све осим стаменог, а динамичног, искусног, знаковитог песничког хода који врви од метафора, склоног бројним трансформацијама, као и осим памћења, тишине, белине, хладноће, празнине и неумољивости времена је трепераво, упитно, несигурно.

Шта је то што остаје као траг на пређеном путу, у овостраности, када лирски субјект са њега коначно искорачи?

Школице, игре смисла, вера у речи - које су обележиле његово постојање и дале му могућност трајања и у астралности - моћ градитељства и на том месту.

Остављајући макадам за собом, лирски субјект спознаје две врсте вечности - ону - кратку - која му остаје за леђима, у којој је много отисака стопала претходних ходача која унеколико релативизују значај и видљивост његових стопа, док је пред њим друга - и дуга, можда бескрајна, у "младим јатима галаксија" - у којој је егзистенција видљива само у стопалима духа која остављају трагове услед "сумње ненаписаних речи. / У оне написане" ("Замишљено").

Управо та сумња, казали бисмо читајући поезију Тање Крагујевић, у пределима "међу јавом и мед сном" показује "снагу замишљеног". Њена је моћ да "прозирним учини и камен".

Ређање тих каменова, и обавезно везивање тишином, стварање је сопствене стазе према вечности. У том градитељском чину важно је уочити истоветан значај и тежину "камења" и тишине мимо речи. Резултат њиховог склада је обиље.

Осврћући се на пређени пут, са пуном свешћу о могућем губитку, али и о могућности чувања сећања, бар његових фрагмената, у "меморију једног дана песме" смешта "поспремање пролећа", "у дечјем врту разнобојну буку", "неколико рођендана".

Насупрот свему томе, вољно упамћеном, у меморију њених песама стају сви критични тренуци и болови овостране егзистенције: пандемија и умножавање смрти ("Сеобе", "Писање"), поновно пристизање "ослободитеља од слободе", нужно раздвајање ближњих ("Зид"), избеглиштво ("Путници"), смрти пријатеља ("Песникиње, оријентири"). Лирски субјект увиђа доминантну карактеристику таквих догађаја - независност - и не остаје му ништа друго до да прихвати њихову тежину, искреност, ненаклоњеност човеку ("Независност").

Но, имајући на уму да "Истина поезије истина је промена", као и да је "колебљиво тло игре", "лик песникиње (је) усправљен у патњи" ("Врч"). О таквом држању, и знању, сведоче нам и друге песникиње кроз историју књижевности и путовања по макадаму, на пример, Вислава Шимборска: "На тренутке живот је подношљив".

Тако мисли и наша песникиња чији су стихови известан вид бдења и молитве над различитим странама истине. Њој верујемо, како због високих уметничких домета њених стихова проистеклих из сржи традиције и културе, тако и због њихових исцелитељских моћи: "А можеш срочити и молитвице. / Сићушне. Као прадавно и заувек / памтљиво зрно бројанице. // Или опоруку. Из згрчене утробе. / Правекова. Пећина. А опет личну. / Попут моје. Не без бунта. Очаја. // И наде. Да рана свих мојих Ја. Поезије. / Зацељује. И ову. И ону. Страну истине ("Са ове и са оне стране").

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!

Политика

0 91

МОНСТРУОЗНО! Овај хоће да влада Србијом! Жене му криве кад их неко силује или пребије!

ВУК Нектаријевић, студент блокадер са Машинског факултета у Београду, који је тобож бициклом ишао у Стразбур, има у најмању руку проблематичне ставове.

20. 04. 2025. у 14:35

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

Свет

0 10

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир

РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.

13. 04. 2025. у 15:34