ОБЕЛЕЖЕНО СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ОСНИВАЊА МУЗЕЈА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ: Једини чувар личне заоставштине српског научника
МУЗЕЈ Николе Тесле свечано је обележио свој рођендан, односно 70 година од оснивања као јединствене установе која чува заоставштину чувеног српског научника.

Фото: Музеј Николе Тесле
Музеј у Београду једини чува оригиналну личну заоставштину Тесле, коју чине вредне колекције од преко 160.000 докумената, око 2.000 књига и часописа, преко 1.200 историјско-техничких експоната, више од 1.500 фотографија и стаклених плоча, као и преко 1.000 планова и цртежа.
У испуњеном просторијама музеја пред бројним новинарима и званицама демонстрирана је употреба неколико експоната, а у свом обраћању директорка Ивона Јевтић је истакла значај 70. годишњице "од оснивања најзначајнијег музеја у Србији".
- Музеј је основан на данашњи дан 5. децембра 1952. године, а за јавност је отворен 20. октобра 1955. године и био је први технички музеј у Југославији. Отварању су присуствовале многе познате личности из света науке и културе. Овом приликом представљена је стална поставка на којој су посетиоци могли посматрати верно израђене моделе по Теслиним нацртима. Један од њих можда и најчувенији, показује дејство обртног магнетног поља. Исто оно јаје које је задивило посетиоце Светске изложбе у Чикагу 1893. године представљено је и београдској публици. Изложени су и први Теслини индукциони мотори, макета хидроцентрале која илуструје Теслин полифазни систем преношења, разни генератори, трансформатори и теледиригована макета брода. Две године након тога, 1957. у музеј је донета и урна са посмртним остацима Николе Тесле, па ту годину и можемо сматрати почетном годином музеолошке делатности јер је тек тада била употпуњена стална поставка - рекла је Јевтић и додала:
Фото: Музеј Николе Тесле
- Увиђајући универзални значај Николе Тесле и његовог стваралаштва, Коићиро Мацура, генерални директор Унеско-а је 16. октобра 2003. године, део Теслине оставштине, под називом Архива Николе Тесле, као део покретног документарног наслеђа човечанства, уврстио у Регистар Памћење света, што представља највиши облик заштите неког културног добра. У пратећем писму које је Комисија упутила музеју, истакнуто је и следеће: „... Укључење овог документарног наслеђа у регистар „Памћење света“ одражава његову изузетну вредност и захтева да се оно заштити за добробит читавог човечанства. Исто тако нуди изванредну могућност да се скрене пажња на важност колективног памћења и потребу да се оно сачува и да се омогући што већем броју људи да му ово документарно наслеђе буде доступно.“ На националном нивоу, Народна скупштина Републике Србије је 2005. године донела Одлуку о утврђивању архивске грађе која се чува у Музеју Николе Тесле као Лични фонд Николе Тесле, за културно добро од изузетног значаја.
Она је истакла да осим Личног фонда Николе Тесле, чија је вредност утврђена и на националном и на међународном нивоу, важан ресурс за додатно изучавање његовог рада и живота представљају и сви остали фондови који се чувају у музеју.
- Материјал из ових фондова је драгоцен јер нам пружа увид у нешто шири контекст, историјски и индивидуални, указује нам на залагање неких појединаца који су са мање историјске дистанце од нас данас, имали прилику да темељно истраже Теслин допринос развоју човечанства. Без обзира што њихов творац није био Тесла, они су важан и незаобилазан материјал свим истраживачима који желе да стекну детаљнији увид у Теслину мисао.
Фото: Музеј Николе Тесле
Иначе, садашња поставка Музеја Николе Тесле урађена је средином 2016. године. Аутор поставке је бивши директор др Бранимир Јовановић. Ова поставка је обогаћена новим технологијама и драгоценим сазнањима која су у међувремену стечена. Данас музеј може да се похвали изузетном сарадњом са многобројним националним и међународним институцијама и гостујућим изложбама широм света на којима је достојно приказано дело српског великана Николе Тесле.
Материјал из ових фондова је драгоцен јер нам пружа увид у нешто шири контекст, историјски и индивидуални, указује нам на залагање неких појединаца који су са мање историјске дистанце од нас данас, имали прилику да темељно истраже Теслин допринос развоју човечанства. Без обзира што њихов творац није био Тесла, они су важан и незаобилазан материјал свим истраживачима који желе да стекну детаљнији увид у Теслину мисао.
Иначе, садашња поставка Музеја Николе Тесле урађена је средином 2016. године. Аутор поставке је бивши директор др Бранимир Јовановић. Ова поставка је обогаћена новим технологијама и драгоценим сазнањима која су у међувремену стечена. Данас музеј може да се похвали изузетном сарадњом са многобројним националним и међународним институцијама и гостујућим изложбама широм света на којима је достојно приказано дело српског великана Николе Тесле.
Материјал из ових фондова је драгоцен јер нам пружа увид у нешто шири контекст, историјски и индивидуални, указује нам на залагање неких појединаца који су са мање историјске дистанце од нас данас, имали прилику да темељно истраже Теслин допринос развоју човечанства. Без обзира што њихов творац није био Тесла, они су важан и незаобилазан материјал свим истраживачима који желе да стекну детаљнији увид у Теслину мисао.
Иначе, садашња поставка Музеја Николе Тесле урађена је средином 2016. године. Аутор поставке је бивши директор др Бранимир Јовановић. Ова поставка је обогаћена новим технологијама и драгоценим сазнањима која су у међувремену стечена. Данас музеј може да се похвали изузетном сарадњом са многобројним националним и међународним институцијама и гостујућим изложбама широм света на којима је достојно приказано дело српског великана Николе Тесле.
Препоручујемо

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (0)