Култура

ПОГЛЕД ИСКОСА: "Магија цртежа" у Ваљеву

Дејан Ђорић

07. 12. 2022. у 11:24

У МОДЕРНОЈ галерији Ваљево у току је изложба "Магија цртежа 1932--2022".

Реч је о феномену пре свега ирационалног цртежа у Србији али и поетике цртежа шире схваћене, па су представљени и радови који нису у знаку фантастичног. Модерна галерија Ваљево је међу ретким српским институцијама у којима се систематски и студиозно приказује цртачка уметност, чини се у наше време запостављена. Тако је ова ликовна смотра посвећена деведесетогодишњици имагинарног цртежа највећа коју је ова Галерија до сада приредила, не само цртежа већ међу свим досадашњим изложбама. Одржава се у четири простора а прати је најобимнији каталог у историји Галерије, која и иначе стално побољшава своја издања. Помогнута општинским властима Галерија је публиковала каталог од 184 стране свог типског, А4 формата, са сваким радом одштампаним у колору и уводном студијом о феномену цртежа. Тај есеј Драгана Јовановића Данилова уз студију Доброслава Смиљанића "Cogito цртача", објављеној седамдесетих година у часопису "Уметност" и касније прештампаној у његовој књизи "Ликовни логос" је најбоље на српском језику написано о цртежу. На изложби је заступљено 123 цртача, неки и са више остварења, укупно 165 дела. Прва година у наслову ове изложбе односи се на три цртежа Милене Павловић-Барили из 1932. године а од старијих уметника приказани су цртежи Ивана Табаковића, Лазара Возаревића, Игора Васиљева и Богољуба Јовановића. Од најстаријих живих цртача ту су Миро Главуртић и Михаило Ђоковић Тикало поред најмлађе Маријане Ракићевић (*1992).

На овој изложби се може добро упознати колико је жив и квалитетан српски цртеж, не само онај ониричке врсте, зашто је изазован тај древни израз упркос нових медија, нове уметничке праксе, неоавангарде, постконцептуализма и дигиталне уметности. Поред генија српског и црногорског цртежа, уочава се појава многих младих цртача а феномен је толико широк и укорењен да многи значајни цртачи, од Зорана Миладиновића, Срђана Алексића Фрапареге до Драгана Јовановића из Чачка нису могли бити заступљени. Селекцију радова обавио је сам директор Модерне галерије Ваљево Војислав Воја Јовановић, који је за ову прилику обишао цртаче, колекционаре, приватне и музејске збирке од Словеније до Црне Горе. На изложби су се поткрале неке грешке, има пастела и акварела који су сликарске технике, али је цео утисак импресиван. Приказан је и цртеж Албанца Нимани Љокаја, школованог на београдској Ликовној академији, нимало наивног назива "Зар нам је тко слободу поклонио" који је, међутим, не само један од највећих, већ и најбољих на изложби. За писца овог приказа најбоља остварења на овој изложби су Леонида Шејке и Уроша Тошковића, реч је о цртежима светског нивоа, међутим, то је само лични став, већина тога у овој ликовној магији је толико добро да се ни млади не могу заобићи. За све цртаче је ово велики подстицај и признање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

РАСПОРЕЂЕНО 110.000 ВОЈНИКА, РУСИ КРЕЋУ У ЗАВРШНИ УДАР НА ПОКРОВСК: Са тиме би могли заузети средње велику европску државу

Свет

0 30

РАСПОРЕЂЕНО 110.000 ВОЈНИКА, РУСИ КРЕЋУ У ЗАВРШНИ УДАР НА ПОКРОВСК: "Са тиме би могли заузети средње велику европску државу"

РУСИЈА не показује знакове повлачења у рату против Украјине. Напротив, Москва је појачала далекометне ударе на украјинске градове и нападе дуж целе линије фронта. Војни стручњаци истичу да је руска страна усвојила нове тактике, ослањајући се на масовну употребу дронова и малих диверзантских јединица, пише The New York Times.

10. 08. 2025. у 20:18

ЕВО КО ЈЕ ТРОСТРУКИ УБИЦА ИЗ ГЊИЛАНА: Био у друштву са Куртијем, Османијевом и Харадинајем

Злочин

0 6

ЕВО КО ЈЕ ТРОСТРУКИ УБИЦА ИЗ ГЊИЛАНА: Био у друштву са Куртијем, Османијевом и Харадинајем

ТРИ особе су убијене, а неколико је рањено у пуцњави која се догодила данас у Гњилану, док је осумњичени нападач у бекству, пренела је Коха. Болница у Гњилану саопштила је да је на лицу места констатована једна смрт, а да су две особе пребачене у Ургентни центар без знакова живота.

10. 08. 2025. у 18:11