ПОГЛЕД ИСКОСА - Етос и етнос Стоиљковића
ОВЕ године прилика је да се подсетимо једног значајног а данас заборављеног уметника.
Миливоје Мића Стоиљковић, Трифун Пилиповић - Косово, 1989, уље на платну
Мала Србија има огромно богатство у уметницима, од којих многи падају у заборав док стално пристижу нови. Миливоје Мића Стоиљковић је рођен у Крушевцу 1947. и сада је седамдесет пет година од његовог рођења. Преминуо је 2000. године. Завршио је Вишу педагошку школу - ликовну групу и историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Био је члан УЛУС-а од 1974. године, добитник више награда у Југославији и свету, а бавио се сликарством, цртежом, графиком и акварелом. Аутор је наше прве књиге о поетици савременог српског фигуративног цртежа. Био је духовит и оштар у судовима, међу првима је тврдио да је Михаил Горбачов злотвор који је срушио једну империју, у време када су се сви радовали пропасти комунизма. Особен и оригиналан у понашању и стваралаштву, привлачио је исте такве колекционаре, највећи број његових дела се налази у колекцији Вука Бабића у Београду. Срамно је да се више не зна за Мићу Стоиљковића нити за још већег сликара, графичара и вајара Зорана Миладиновића, као што је и Владислав Лалицки пао у заборав. Многи други су за савремену историју уметности можда заувек изгубљени.
Од првих својих професионалних остварења из 1974. године Стоиљковић је истрајавао на самосвојном, негованом и преданом односу према српском наслеђу. Школован на катедри на којој је најјача медиевалистика, један је од првих учесника новог препорода етнолошких, митских и религиозних тема сагледаних у савременој ликовној оптици. Зато је и учествовао на најважнијој изложби те врсте, "Балканским источницима српског сликарства 20. века" у Музеју савремене уметности 1994. у Београду. За разлику од неких напредних уметника који су се од Децембарске групе до садашњих апстрактних сликара бавили нашим наслеђем Стоиљковић (или Мића С. како се потписивао) дао је решења у домену фигурације. На сасвим другој страни од националног кича, реализма и хиперреализма свих врста, па и од завичајног и интимног реализма, духовито, из померене перспективе, сагледавао је ирационализам у српској традицији. Бавио се Византијом на фантастичан начин, уносећи у радове и драж народне експресије, неке урбане наиве, као што је у градске призоре уводио поп-арт са хумором, увек свестан зачараности живота у балканском миљеу.
Основа његовог деловања је цртеж. После Драгана Лубарде, Стоиљковић се уз Бранислава Марковића и Станка Зечевића јавља као једини цртач у нашој средини који тако високо влада техникама гребања, стругања, шмирглања, испирања и набојавања, оног финог нападања подлоге, која се третира као епидерм. Насупрот присног стоји свет његових хероја, подвижника, владара, светих ратника, схимника и бојовника, ратнички, индоевропски пантеон оличен најбоље у Светом Ђорђу, кога је радо приказивао. Тако Мићина естетика и лично улази у етос и етнос.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
КРЕМЉ РЕАГОВАО НА УЛТИМАТУМ ЗЕЛЕНСКОГ: Ускоро хитан састанак Путина и Лукашенка
РУСКИ председник Владимир Путин и белоруски лидер Александар Лукашенко планирају да се састану у блиској будућности и очекује се да ће разговарати о ултиматуму који је председник Украјине Володимир Зеленски недавно упутио Минску, саопштио је Кремљ.
23. 06. 2026. у 08:02
"БОЖИЈА РУКА" И "ГОЛ ВЕКА" 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Дан када је Дијего Армандо Марадона постао "божанство" (ВИДЕО)
Дан када се фудбал променио. Постоје голови који доносе трофеје, мењају каријере, али је само један променио историју ове игре.
22. 06. 2026. у 12:45 >> 12:45
Меси питао хрватског фудбалера: "ДА ЛИ СИ НОРМАЛАН", он каже: "Угасио сам га!"
СА ДВА гола у победи Аргентине над Аустријом, капитен "Гаучоса" је оборио чак четири рекорда Мундијала, од којих је најбитнији онај да је постао најбољи стрелац свих времена на Светским првенствима. Кота "18" - тренутна.
23. 06. 2026. у 16:05
Коментари (0)