У ПОТРАЗИ ЗА НОВИМ СЈАЈЕМ НАШИХ ДВОРАЦА: Француски стручњаци у посети РЗЗСК - Адут за економски, туристички и културни развој (ФОТО)

ОНО што смо видели од споменика културе у Србији је зачуђујуће и изузетно. За нас који се бавимо наслеђем, све је интересантно, од најмањег детаља до велике и богате баштине.

Фото Танјуг

За наш лист ово говори француски експерт Бернар ле Магоару, који је са својим колегом Лораном Албертијем, из Националног центра за споменике, поново у нашој земљи, како би заједно са домаћим стручњацима помогли у реализацији пројекта "Дворци Србије - заштита културног наслеђа".

У новембру су обишли Конак кнегиње Љубице и Конак кнеза Милоша, Вилу Обреновића у Смедереву и Дворски комплекс на Дедињу, као и тврђаве Смедерево и Калемегдан. А овом приликом упознали су се са дворцима "Нојхаузен" (Нова Црња), "Фантаст" (Бечеј), "Карачоњи" (Нови Бечеј), "Дунђерски" (Челарево), "Шпицер" (Беочин), "Каштел" (Темерин), "Лазаревић" и "Влајковац" (Вршац), "Белимарковић" (Врњачка Бања) и Карађорђевим домом у Рачи.

- Споменици које смо видели су заиста посебни - тврди саговорник. - Стање у коме се налазе је веома различито, али свакако да сви они могу бити велики адут за економски и привредни, али и туристички и културни развој. Они представљају историју концентрисану на једном месту, како Србије, тако и Балкана. Србија је земља која се налази на раскрсници цивилизација, са једне стране је православље, хришћанство, а са друге Турска и њихова религија. Овај пројекат је тако велика прилика да се представи архитектонска разноврсност Србије, која показује да је овде спона између Европе и истока. То може да буде велика снага коју би требало употребити, и то нас је највише импресионирало.

Француски експерт истиче да када је реч о реконструкцији, савремена технологија пружа наду за обнову и девастираних објеката, јер може да изведе готово све што се замисли:

- Ми смо се срели са српским колегама из Републичког завода за заштиту споменика културе не да бисмо им пружили помоћ, јер су они врло компетентни у својим областима, без обзира на то да ли је реч о архитектама или конзерваторима, већ да бисмо разменили мишљења и искуства - објашњава Ле Магоару. - Овде смо да пружимо техничку експертизу. Саставићемо извештај, у коме ће бити неке смернице за размишљање, тако да РЗЗСК може да настави рад и развија културно наслеђе које је сјајно и изузетно.

Пројекат "Дворци Србије", који су покренули Министарство грађевинарства и Министарство културе почетком 2021, већ је, сматра Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију, дао задовољавајуће резултате:

- Приликом ове, друге посете француских експерата, велики број представника локалне самоуправе је изнео своје виђење будуће намене и ревитализације овог споменичког наслеђа, а истовремено, на конкурсима Министарства културе јавио се велики број пројеката за финансирање, а тичу се ревитализације и обнове овог споменичког наслеђа.

Ове године, према њеним речима, само 20 милиона динара је издвојено за радове и израду пројектно-техничке документације.

- Рецимо, општина Рача за Карађорђев дом ове године се јавила на два наша конкурса за сређивање, како крова, тако и за снимање постојећег стања. Такође, општина Нова Црња, дворац "Нојхаузен", који је у доста добром стању, имао је намену за угоститељско-туристичке сврхе, то ће се вероватно обновити. Они се заиста веома труде да улажу у ревитализацију овог споменика и његовог враћања у функцију. Затим, ту је дворац "Карачоњи", дворац "Влајковац" - закључује Ванушићева.

Било је полемика, подсећа професорка Дубравка Ђукановић, директорка РЗЗСК, због тога што је избор пао на француске, а не на аустријске или мађарске стручњаке, с обзиром на то да припадамо централноевропском културном кругу:

- Проблем са којим се суочавамо не односи се на проучавање и валоризацију споменика, већ је у управљању и одабиру адекватне намене тим дворцима и летњиковцима, у чему Французи имају добра искуства. Они у оквиру Центра за националне споменике имају одељење које се бави истраживањем и техничком заштитом, слично нашим заводима, али и значајно, засебно одељење које се бави управљањем. Без обзира на то да ли споменик има свог титулара, они разматрају намене, могућности увођења нових функција, сагледавају другачије могућности финансирања... То је сегмент који нама недостаје. Зато смо француске колеге упознали са разноликом власничком структуром и моделима финансирања, али и различитим потребама и схватањима локалних управа код нас.

Фото П. Милошевић

Држава је у неколико наврата, подсећа саговорница, улагала огромна средства за дворце, који су услед немања адекватне намене, а некада и незаинтересованости, поново дошли у дерутно стање. Споменици културе који су у државном систему морају и локално да буду збринути: да имају планску документацију, адекватне приступе, одговарајућу презентацију, да локална самоуправа обезбеди довољан број људи који ће се о њима бринути.

Foto: Фото Горан Златковић

POGLEDAJ GALERIJU

- Проблеми нису једноставни, а сваки дворац је врло специфичан, у зависности од тога да ли је изолован, мали, велики, у комплексу, у насељу или ван насеља... То је низ аспеката који утичу на то каква ће му бити намена и како ће се одржавати. Добитна комбинација за живот тих двораца, у које би држава уложила, адекватна је, одржива намена - закључује директорка РЗЗСК.

Фото В. Данилов

ПРИЈАТЕЉСТВО ТРЕБА НЕГОВАТИ

МАЛО смо потиснули и ставили у запећак традиционално француско-српско пријатељство - примећује Бернар ле Магоару. - Постајем свестан да је оно врло јако. Лично ми је ово путовање било значајно и био сам узбуђен што ћу доћи овамо, јер је мој деда, кога никада нисам упознао, у Првом светском рату, ратовао на источном фронту. Постоје фотографије о томе. Биће ми веома дирљиво када се будем видео са мајком и рекао јој да сам био у делу света где је ратовао њен отац, да је ово место на које можемо да одемо и да се захвалимо, али да овде постоје људи који су нама захвални. Фрнцуско-српско пријатељство треба чувати и неговати.

Фејсбук МКИ

ПОТРЕБНО СИСТЕМСКО РЕШЕЊЕ

ИЗБОР објеката који је представљен француским стручњацима, према речима Дубравке Ђукановоћ, не представља оно што је највредније, већ су то репрезенти различитих проблемских питања која морају да се реше, како би се понудио модел за управљање дворцима и летњиковцима:

- Неопходна је нека врста умрежавања и боље комуникације власника, оних који управљају, користе и финансирају, са онима који одлучују о томе какав је статус и шта треба чинити са споменицима културе. Засад је, у нашем систему, као неко ко може да преузме ту улогу на себе, препозната једино служба заштите. С друге стране, ми због обима посла, немамо могућност да се бавимо и управљањем оваквим објектима. Требало би зато пронаћи неко системско решење.

Препоручујемо

Србија

0 1

ЗАДИВЉУЈУЋИ ДЕТАЉИ О ОБРЕНОВИЋИМА: Летњи двор у Смедереву туристима нуди невероватне податке о животу краљевске породице (ФОТО)

23. 12. 2022. у 10:33

Друштво

1 1

СА РУСИМА ПРЕСКОЧИЛИ 6,5 МИЛИОНА: Демографи у потрази за одговором како је на попису добијен већи број становника него што је процењено

23. 12. 2022. у 08:00

Друштво

0 0

ДУХОВИ ПРОШЛОСТИ У БАРОКНОЈ ВАРОШИ: Сентандреја бисер културе - Најпознатији српски град у Мађарској сведочи о бурним минулим временима

18. 12. 2022. у 06:45

Друштво

2 22

СВЕТИ НИКОЛА ПРВИ ЧУВАР ПРАВОСЛАВЉА: "Новости" у цркви Свете Софије у древној Никеји, где се кројила судбина хришћанства и СПЦ (ФОТО)

18. 12. 2022. у 10:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације