КАД ЈЕ СВЕТ У КРИЗИ - "ПРОРАДЕ" КЛАСИЦИ: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (2)

НАШ "живи класик" Љубомир Симовић неком приликом дао је своју дефиницију класика као "непокретне тачке традиције", а ова мисао би се, на најлепши начин, могла заокружити речима аустријског композитора Густава Малера да традиција није обожавање пепела већ одржавање ватре.

"Магбет“ Фото Народно позориште Београд

Јер, шта је друго него "одржавање ватре" када свака нова генерација, из свог угла и времена, поново ишчитава Шекспира, Чехова, Молијера, Стерију или Нушића? Као у свакој уметности, и у позоришту се смењују поетике и естетике, али се и публика и редитељи стално враћају делима непролазне вредности, онима која говоре о вечним људским темама и дилемама. Да су таква дела увек сигурно уточиште и прибежиште, сведочи и недавно искуство: у години када је цео свет био забрављен због короне, музеји и театри отварали су виртуелна врата за најзначајнија остварења културне баштине. И док једна пошаст смењује другу (ратови, миграције, економска криза), чини се да је све већа потреба да у узнемирујућим гибањима нађемо ону Симовићеву "непокретну тачку".

- Живимо у преломним временима, у којима долази до сублимације досадашњег искуства. Очигледано је да се цео свет (а с њим и свест) помера из неког конмформистичког, удобног стања у стање напетости и самопреиспитивања - истиче глумац Бранислав Лечић. - Не дешава се то сваке године, можда на деценију или чак пола века. Онда увек "прораде" класици. У преломним, историјским тренуцима појача се нека врста присуства човека у стварности. Као да се отворе очи и осетимо да смо способни да се позабавимо јаким и великим темама, најчешће класиком и великим ауторима. Снажне емоције појављују се у тренутку када постоји опасност за животни опстанак и смисао постојања. Где год се такве ствари дешавају, класика има шта да каже: зато се и ради.

"Лепотица и звер" Фото Бошко Буха

На констатацију да редитељи обично кажу како постављају одређене наслове кад имају добре поделе, и питање да ли и класик мора да "сачека" великог редитеља, познати глумац одговара:

- То је потпуно сигурно. Ако су уистину велики, имају посебан "апарат" за текст који ће у датом тренутку најбоље одговарати времену. Анализира се једна психологија, ментално и емотивно, па и етичко стање које друштво у датом тренутку има. Једноставно, одређени текстови веома добро умеју да проговоре, сублимирају потребе или неспоразуме времена. Добар редитељ тражи текст који у датом тренутку може да заживи, али у истом моменту и глумца, екипу, која може да га изнесе. Све је то повезано, јер и глумци имају своју перцепцију стварности.

Фото З. Јовановић

Лечић истиче да је за класику потребан зрео глумац, између осталог, јер постоји веома важна ствар кад је у питању стих:

- Стих шаље мисао, а то може само онај ко разуме шта Шекспир или неки други аутор хоће да каже. Мораш у себи да пронађеш ослонац, да то не би било патетично, јер ако јесте, онда је "упевавање" стиха и руши се његов смисао. Кад говоримо о класици и стиху, веома је важан редитељ, али је још важнији - глумац. Он мора да га изнесе, претвори у реализам и њиме пренесе смисао.

"Пучина" Фото ЈДП/Н. Бабић

На позоришној сцени није битна само класика за одрасле, већ и за децу. На њој се васпитавају, одрастају, усвајају вредности и етичке норме:

- Можда је класика за децу данас још важнија него раније, јер кад кажемо класика - мислимо на бајке. Оно што је чини значајном (а на "Бухиној" сцени играли смо и Шекспира, Молијера, Голдонија) вечито је и увек може да се тумачи на нов и свеж начин. То су универзалне теме, велики писци. На таквим делима деца треба да се едукују - објашњава редитељ Милан Караџић. - У позоришту за најмлађе увек би на репертоару требало да буду бајке. "Успавана лепотица", "Снежана и седам пауљака", "Пепељуга", јаки су наслови који имају нове верзије и читања, нове и редитеље и глумце.

Фото В. Данилов

"ЧИТАЊЕ" ВЕЛИКАНА

- КАДА говоримо о класичној комедији (Стерији и Нушићу) одмах гласам за Дејана Мијача. За тумачење Шекспира је Душан Јовановић био веома занимљив и добар, па и Жорж Паро... Преко Битефа смо упознали велике уметнике попут Брука, Љубимова, Пине Бауш, Роберта Ћулија... Наравно, међу нашима мислим на Егона и Јагоша - издваја Лечић своје омиљене редитеље за "читање" класике.

ТРЕНДОВИ И ПАЖЊА

ДЕЧЈА пажња није увек иста, развија се и расте. Примера ради, "Лепотицу и Звер" радио сам и пре петнаест година, сада сам направио другачију верзију. Оно што је краси, елементи су бајке, љубавне приче и хорора који је данас много присутан. Можемо говорити чак и о некој врсти тренда - наглашава Караџић.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЛАСИКЕ НИКАД НИЈЕ МНОГО, А НИ – ДОВОЉНО: Најзначајнији наслови књижевне баштине на домаћим позоришним сценама у прошлој години (1)

04. 01. 2023. у 13:00

Додатак Култура

0 1

ВЕЛИКА ЛИТЕРАТУРА И СУРОВЕ САВРЕМЕНЕ ТЕМЕ: Најбоље позоришне представе са београдских сцена у протеклој години

03. 01. 2023. у 18:00

Култура

0 1

СТВАРНОСТ МОРА ДА СЕ ПОДНОСИ ДА БИСМО ПРЕЖИВЕЛИ: Андраш Урбан, редитељ за „Новости“

25. 12. 2022. у 15:00

Култура

0 1

БАЈКА БЛИСКА САВРЕМЕНОСТИ: "Лепотица и звер" у Позоришту "Бошко Буха", у режији Милана Караџића

23. 12. 2022. у 12:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације