ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Наше сестре

Драганa Бошковић

16. 01. 2023. у 12:25

ИАКО тајновитост, са којом се гледалац сусреће, ступајући у амбијент руиниране шећеране на Чукарици, неодољиво подсећа на јединствено позориште Буф ди Нор Питера Брука, на париском Барбес-Рошешуару, такође рушевно и тешко за прилаз, где се играо много Чехов, "Три сестре" по Чехову, најновија представа Љубише Ристића, пре је асоцијација на Бертолучијев "Двадесети век".

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Наше сестре

Новости

Као и све Ристићеве представе (нарочито "Миса у А молу" и "Карамазови), и "Три сестре" су постављене као коментар на још једно од многих тумачења Чеховљеве славне драме, о три кћери генерала Прозорова, које чаме у гарнизонском градићу, у чежњи да се врате у Москву. Олгу, Машу и Ирину Прозоров игра чак дванаест глумица, с обзиром на то да се радња, у четири чина, протеже на четири кључна раздобља двадесетог века (царска Русија 2001., грађански рат 1921., ратна 1941. и сајбер 2022) Иако свака од сестара задржава особеност, коју јој је дао аутор, Љубиша Ристић допушта да свака од њих, у кретању времена и историје, дода нову боју чежњи и усамљености, можда кључним карактеристикама женске судбине, особито у ратном, разарајућем, беспоштедном двадесетом веку. Најстарија, Олга (Нина Зечевић, Сара Радојковић, Ана Костовска, Невена Недељковић) мапира судбину жене интелектуалке, безнадежно заробљене у провинцијској школи, која изнутра умире од анксиозности и депресије, које данас кулминирају. Ристић мудро решава да та мука расте са напредовањем века, па свака од следећих јунакиња доноси гушћи и продубљенији мрак, који и догађаји најављују (симбол је Стаљин у видеу), а његова најдубља тама је, симболично, одлазак гарнизона из провинцијског градића, који остаје обесмишљена кота у преголемој Русији. И још страве - војска одлази у борбе у Украјини... Маша, коју су прерано удали за ограниченог човека (Тамара Милојковић, Ивона Митић, Данијела Стојановић/ Евгенија Ковачевић, Вања Халупа) меланхолична, плаховита, незадовољна, растрзана осећањима према официру Вершињину, Ристићева је, у овој представи, метафора за још једну од кључних казни за жену у модерном добу - неприлагођеност, која долази из друштвено анатемисаног права на различитост, а изазвана је вишком образовања, емотивности, амбиција, страсти, које припадају, по природном праву, само супротном полу. Најмлађа, Ирина (Јована Вукојичић/Кристина Пауновић, Анисја Гавриловић, Александра Рукавина, Љиљана Милошевић), која на почетку драме има само двадесет година и слави се њен имендан, и по аутору, а и по редитељу, највећа је губитница у отварању карата Новог светског поретка, који ће одузети душу, а дати телефонски селфи, који изгледа као права особа, али је га контекст чини неповратно посредованом Маклуановом "продуженом руком" медијске манипулације. Живот је Ирину, радну, радосну, занесену сном о правди и истини, довео до трагичне завршнице, када мора да схвати да су историјска збивања, условљена туђим диктатом, уништила њен сан о срећном животу, можда и више од неупотребљивог брата Андреја (Димитри Кораћ, Андрија Ковач), који им је свима огадио све што воле и што сањају, неку далеку Москву у коју никад неће стићи, све, чак и успомену на покојну мајку...

Овде подробно описана судбина Чеховљеве три сестре Прозоров, како Ристић одлично зна да покаже у својом гласовитом политичком театру (што је сваки драмски чин) је метафора и за све остале актере ове болне драме, коју је Чехов духовито звао "комедијом".

Трагичност се показује као црнохуморна у раскораку, што је увек био основ тумачења Љубише Ристића велике драмске литературе, између чевекове жеље да се инкорпорира у тело Иасорије, да оствари своје снове ("У Москву!), и да редовно бива трагикомичан у томе, када га историјска збивања пониште.

"Три сестре" А. П. Чехова су повод да Љубиша Ристић дода значајни део мозаика, који се тешко саставља, женских судбина у вртлогу мушког ратовања, које уништава све пред собом. А и иза себе, чак и успомене.

У представи сопствену боју, што је највећа оригиналност пројекта КПГТ, доносе, осим Ђурђице Ђуровић и Нине Стаменковић, у тешкој улози безосећајне Наталије, супруге Прозорова, и Лазар Тешић (Кулигин), Игор Весовић, Марко Тополовачки (Вершињин), Јован Петровић (Тузенбах), Урош Нововић (Сољони), Огњен Петковић, Елдар Зубчевић (Чебуткин), Милан Пеливановић (Федотик), Обрад Радуловић (Ферапонт), као и и Александра Маливук (Анфиса).

У КПГТ се, и овога пута, иде по правду и истину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.

17. 11. 2024. у 19:48

Коментари (0)

МАЛИ БИОСКОП У МАЛОМ ГРАДУ: Фондација Mozzart помогла рад биоскопа „Cinema Punto“ у Шиду