СНОВИ ИЗ КРОШЊЕ ДРВЕТА: Са уметницом Мирјаном Драгић лехнер на изложби посвећеној роману "Доротеј", Добрила Ненадића

Миљана Краљ

07. 02. 2023. у 16:48

И ДАНАС када помисли на писца Добрила Ненадића, свог пријатеља, Мирјана Драгић Лехнер у мислима има младића на бициклу, са корпом која је пуна књига.

СНОВИ ИЗ КРОШЊЕ ДРВЕТА: Са уметницом Мирјаном Драгић лехнер на изложби посвећеној роману Доротеј, Добрила Ненадића

З.Јовановић

Тако га је први пут видела пре шездесетак година у Ариљу, док је као млада ликовна уметница била у посети код тетке-лекара у Ариљу, и скицирала призоре са обала Рзава.

Још у тим раним годинама њиховог познанства, Ненадић је пожело да јој покаже нешто што је почео да пише:

- Тражио је то бојажљиво, јер је био фин и скроман. А када сам га прочитала, рукопис ме задивио - сведочи графичарка и сликарка о првом сусрету са "Доротејем", романом који ће постати једна од најчитанијих књига у Југославији. Призори и ликови из ове књиге и данас су инспирација њених дела, и чине изложбу која ће у београдском Јеврејском културном центру трајати до 9. фебруара.

З.Јовановић

Мирјана Драгић Лехнер, Доротеј

Свом првенцу Добрило је прво дао име "Гркиња", присећа се саговорница. Под утиском приче о видару из средњовековне Србије, у време краља Милутина, годинама је, каже, била у потрази за људима који су је подсећали на Ненадићеве ликове, како би били протагонисти могућег филма. Потом је, "Доротеј", чији је тираж досегао 300.000 примрака, и екранизован, а глумци, како тврди, иако добри и лепи, нису одговарали њеној визији. Зато их сама црта и слика.

Чворновато срце дрвета

ДЕО поставке посвећен је Години дрвета, па је на њој и једна врба са Рзава, која се налазила на месту где река прави острвце.

- Прву скицу сам урадила 1962. У међувремену, Рзав је постао велика река, пукла је брана, а ово моје дрво је вода однела. Више пута сам га цртала. На једном цртежу сам и написала колико ми је жао што је река однела то дивно, чворновато дрво - објашњава уметница показујући други рад, на коме је дрво већ оборено, а виде му се чворновате жиле којима је било везано за тло - то "срце дрвета".

 

На актуелној поставци је тако и портерт преписивача светих књига, Димитрија, коме је дала лик нашег славног вајара Матије Вуковића ("био је геније, али мало чудан"). Полазиште за Лаушов лик био један глумац, коме се више не сећа имена. Нестварну лепоту Јелени је подарила ћерка Мирјаниних пријатеља, док је нежни Доротејев лик, искључиво плод маште.

Још крепког корака, радозналих очију и неодољивог осмеха, уметница која је зашла у 87 годину живота, показује и рад који представља Јелену пред својим замком, како очајна чека Доротеја. А читав циклус Јелениних снова изложила је на "Добриловим данима" у Ариљу, на којима је учествовала две године узастопно:

- Јелена стално сања да Доротеј одлази. Никако не може да му приђе. Стално је између њих шибље. Њени снови, су заправо Добрилови снови - објашњава саговорница, која је изложила и Дадарин сан, у коме га напада велики паук.

Међу призорима из романа су и средњовековне борбе различитих војски и племена. На једном од акварела представљен је тренутак када се сазнаје да Доротеј долази из манастира Свети Ахилеј.

Савет професора Јеротића

ФЕБРУАРА 1993, снег је био моје висине, у граду колапс, мислила сам да нико неће доћи на отварање моје изложбе, али су се многи "жртвовали". Ту поставку видео је и професор Владета Јеротић, кога сам потом позвала на изложбу "Чипке моје тетке Ерне", посвећену породици из које сам потекла. Рекао ми је да не отуђим ни једну слику, да изложба мора да путује по свету, и да је, на крају, поклоним Израелу. Нисам га баш послушала, јер сам радове поклањала - прича уметница.

- У новој средини га, међутим, нису сматрали довољно верним, због тога што је сваком човеку желео да погмогне својим травама и није правио разлику ко је из ког табора, или народа. Лечио је једнако богате и сиромашне. Зато су га протерали, заједно са преписивачем светих књига и сликарем фресака. Из манастира су избачени они који су представљали оличење уметности и доброте. Скинули су их и осудили на стуб срама - представља уметница своје тумачење делова славног романа.

Одрасла је у уметничкој породици, поред оца сликара Алфреда Лехнера, док јој је рођени стриц био чувени пионир српског стрипа Себастијан Лехнер, нестао током Другог светског рата ("Не зна се како је завршио"), па је уз естетске склоности, из куће понела и нека етичка начела о којима прича:

- Као дете сам оцу држала палус папир на камену, док он одваја боје. Од њега сам вероватно наследила и то што сам се целог живота опирала да припадам неком клану, иако је веома тешко тако живети као слободан уметник - тврди Мирјана, од које је уз таленат, сличне особине наследио и син, визуелни уметник Марко Драгић.

Ауторка иза које је више од 65 самосталних изложби, награда за животно дело УЛУПУДУС-а, сарадња са издавачким кућама и заводима за заштиту споменика културе, музејима и археолозима (урадила је и уметничке цртеже за Срејовићеву књигу о Лепенском виру), завршила је графички одсек Академије примењених уметности, код професора Михајла Петрова. Још интензивно осећа кавву је трему имала на пријемном испиту (на челу комисије био је управо Петров):

- Од првог тренутка је између мене и професора постојао један јаз, да би после пет година студија, на мом дипломском, признао да му је жао што ме за то време није довољно упознао. На испиту показала сам, како је рекао, квалитет који није очекивао.

Храбро ишла кроз густиш и врзину

О МИРИНОМ сликарству које га је "крепило и соколило", том чворноватом свету "мрава и трава, рогоза и врба, вилиних коњица и локвања, водених демона и барских утвара, вила језеркиња и вила бродарица", писао је и Ненадић:

- Свет Мириних слика је лиричан и бајколик, али никада сладуњав и јефтино допадљив. Она никада није направила ни један компромис. Храбра и отресита следила је свој путељак кроз густиш и врзину. Уосталом, зар то није њен омиљени пејзаж? Следила је само свој унутрашњи компас. Никада јој није било лако, али шта мари! То је судбина свих усправних људи који заслужује да се за њих каже: Ecce homo!

Једна од тема која је деценијам доминирала њеним ликовним радовима је - екологија:

- Била сам одушевљена природом, и осећала сам се дужна да то покажем. Пејзажи, пејзажи, пејзажи... сликала сам их по Србији, Југославији. Одједном сам онда осетила да морам да будем активнија, не само да природу представљам као лепоту, него да нагласим да је неопходно да будемо према њој пажљивији него што јесмо. А наш однос је катастрофалан! Много ме то иритира. Када сам недавно видела слике полава, и све те силне флаше које је вода избацила, нешто ме је само пресекло. Не схватам како се то отпад само преко главе пребаци...

Једно дрво, било је и непосредни повод да настане књига "Сан између слике и речи", коју је објавила заједно са песникињом Ивани Миланков. А дрво је било из - сна. Насликала га је и изложила, пре неких 20 година:

- И тог сна се још јасно сећам. Једног огромног платана, међу чијим сам гранама. Око мене шетају разне животиње. Неке су и опасне, као рис, или пума... Али сам толико сигурна била у тој крошњи, да се нисам плашила ничега - закључује Мирјана Драгић Лехнер.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро

ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: "Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро"

СУДБИНА некада уме да се поигра са нама и доведе нас пред невероватна искушења. Некада морамо да донесемо важне одлуке које могу да нам промене ток судбине.

28. 06. 2024. у 20:02

Коментари (0)

Како се рај на земљи ПРЕТВОРИО У ПРАВИ ПАКАО