ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Ни колач, ни огледалце
КАО своју драгоцену копродукцију са Националним театром Каталоније, ЈДП је, на својој сцени, извео представу "Ватре", по истоименој прози Маргерит Јурсенар, у режији истакнуте каталонске редитељке, Карме Портачели.
Новости
По далеким мотивима оригинала, списатељица Марија Веласко је сачинила нову позоришну (тешко је рећи и драмску) структуру, у којој Она (Слобода Мићаловић) покушава да рационализује и преболи раскид везе, који јој је Он саопштио преко WhatsApp-а.
Ту се зове у помоћ моћна Јурсенар, која је, сличним личним поводом, написала "Ватре", по угледу на Расина, призивајући античке ликове, са сличном патњом, у помоћ. Она (Мићаловићева) прибегава савременој самопомоћи, па се цела представа обликује као њена психотерапеутска сеанса, у којој је терапеуткиња (Наташа Тапушковић) лечи билдујући јој самопоуздање, уопштавањем њене патње разумним објашњењима, углавном флоскулама о љубави, који се у литератури лепо зову афоризмима. Заиста, када су се два значајна театра, каталонски и српски, определила за тему љубави као такве и као јединог лека против усамљености, и ту тему као задатак дали ауторки драме, морали су, и представа то експлицира, да се одрекну оригиналности, како у драмској анализи, тако и у форми у којој ће се ова помало оперетска замисао остварити. На непромењивој сцени, посутој крхотинама античких грађевина и статуа (аутор Cube.bz), Он и Она, у савременом костиму (Мариа Марковић Милојев), речју, духом и телом (кореограф Дамјан Кецојевић) понављају вечиту причу љубави и нељубави.
Ни колико оних крхотина, толико ту нема Јурсенар. Препознају се реченице, афоризми, сентенце, понекад и исписане на сцени, а митолошка деконструкција, персонификована драматис персонама из грчке трагедије, нужно фрагментарна, постаје више комично духовита него психолошки утемељена подршка посрнулој љубавној вези, као теми драме. И овога пута треба рећи: ко не познаје класику, или бар "Ватре" Маргерит Јурсенар, тешко може да докучи корелацију између веома различитих разлога за љубавну патњу, па чак и злочин због ње, из антике. Помало је неозбиљно, не само неутемељено, да Клитемнестра, која је убила мужа Агамемнона, да би касније страдала од руке сина Ореста ("Орестија", Есхил), са видеа, у тумачењу каталонске глумице Росе Реном, у монтираном дијалогу са Њом може да оправда свој страшни чин, а да то, како је и урађено, не буде непримерено симплификовано, сведено на просту љубомору. Било би преопширно наводити овде све патње најпознатијих ликова и њихове наслове и ауторе, који из антике "јављају" не своје морално посрнуће и кривицу предака, без којих би грчка трагедија била пуко рецитовање за широке масе, него савремене терапеутске изреке, много рабљене, које су давно постале општа места и изгубиле своју поуку и дубину. Терапеуткиња је уједно и Сапфо (уверљива Наташа Тапушковић), што рецепцију оба лика ставља у незахвалну позицију, јер нису јасно разграничене, па је феминизам Сапфо пречесто деловао као неуверљива терапијска подршка. Федра и Магдалена Милене Васић биле су "жене од крви и меса", опет крајње деперсонализоване губитком ширег контекста оригинала, док је Ива Манојловић (Венета/ Антигона) ову потоњу представила ултрамодерно, као активисткињу са мегафоном, задржавајући емотивне валере и стварне дилеме Антигоне, страсне боркиње за љубав и правду, а осујећене судбином, да је плод родоскврне везе Едипа са мајком Јокастом... Никола Ракочевић био је Ахил без остатка, право освежење у овој "женској" причи.
Изврсна идеја копродукције два одлична театра, одушевљење актера на сцени том сарадњом, игра "пуном ногом" и кад садржај није крајње аутентичан, чине узбудљивом ову представу за неки део публике. Али, то што у њу није ушло ништа одавде, што је остала илустративна и литерарна, сувише дуга, њена је, свакако велика мана.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЈЕЛЕНА ТОМАШЕВИЋ СЛОМЉЕНА ЗБОГ СМРТИ КОЛЕГЕ: "Прерано у царство Господње, нека су ти светли путеви"
"Дубоко саосећам са вама."
17. 03. 2025. у 07:40
АУТОПСИЈА ПОКАЗАЛА: Ево од чега је угинуо пас Џина Хекмана - ужасна смрт
ОБЈАВЉЕНИ су резултати аутопсије паса Џина Хекмана и његове супруге. Тело животиње пронађено је 26. фебруара, истог дана када су пронађена и тела славног глумца и његове вишедеценијске партнерке, Бетси Аракаве.
16. 03. 2025. у 21:56
"НАЂИ ДРУГУ, СА МНОМ НЕ ИДЕ": Наша глумица преживела агонију, 12 година покушавала да добије дете
ГЛУМАЧКИ пар Јелена Ћурувија и Александар Ђурица данас су поносни родитељи двоје деце, а њихова борба за потомство није била лака.
17. 03. 2025. у 08:22
"Не могу да верујем да ово пишем! Умрли су тако млади, били су моји гости"
"НЕМА речи утехе за бол родитеља који су ноћас изгубили своју децу."
16. 03. 2025. у 21:45
РУСИЈА ШОКИРАНА ОНИМ ШТО ЈЕ УРАДИО ДЕЈАН СТАНКОВИЋ: Ово нико није очекивао! (ВИДЕО)
Русија је, откако је Дејан Станковић преузео ФК Спартак из Москве, испрва била сумњичава према његовим квалитетима јер и уводни резултати нису били добри. Али, како је јесењи део сезоне одмицао, тако је (већ годинама) пољуљани московски гигант почео да бриљира, па је доспео до деобе првог места. Онда је доживео шок пораз прошлог викенда, што је био најгори могући увод у мегдан са шампионом. Али, шок је потом Станковићев тим приредио Зениту.
16. 03. 2025. у 19:48
МАКЕДОНСКЕ ЗВЕЗДЕ: Ово је бенд који је наступао у дискотеци смрти, готово сви мртви - снимили и незваничну химну за њихову репрезентацију
СЕВЕРНА Македонија је у сузама због синоћње велике трагедије у дискотеци "Пулс" у Кочанима када је погинуло најмање 59 особа.
16. 03. 2025. у 18:14
УМРО НАКОН ШТО ЈЕ ЦЕЛУ НОЋ ВОЗИО ДЕЦУ КОЈА СУ ГОРЕЛА: Возач Хитне помоћи у Северној Македонији преминуо после целоноћне драме
ВОЗАЧ Хитне помоћи који је читаву ноћ превозио повређене у стравичном пожару у Северној Македонији преминуо је јутрос.
17. 03. 2025. у 08:50
РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛЕ ДЕЦЕ ФОРМИРАЛИ ЖИВИ ШТИТ: Не дозвољавају да се тела однесу на обдукцију
РОДИТЕЉИ који су у пожару изгубили своју децу у дискотеци "Пулс" у Кочанима не дозвољавају да се тела настрадалих однесу на додатну обдукцију у Скопље, тражећи да им се одмах предају како би припремили сахране, јавља Плусинфо.
16. 03. 2025. у 19:40
ЦЕЦА У АРКАНОВОМ РОДНОМ МЕСТУ: Обузеле је нарочите емоције
ПЕВАЧИЦА Цеца Ражнатовић, синоћ, 15. марта, приредила је спектакуларан концерт пред пуном халом у Брежицама, у Словенији.
16. 03. 2025. у 13:17
Најновије из рубрике
ЈУГОСЛАВИЈА, ИСКУШЕЊА И ОСПОРАВАЊА: Предавање др Растка Ломпара у Свечаној сали САНУ
ЧЕТВРТО предавање у оквиру циклуса "Jугославија Kонтинуитет, искушења, оспоравања", под називом "Да ли су постојале српске фашистичке организације у првој Југославији" одржаће др Растко Ломпар, у среду 19. марта, у Свечаној сали САНУ.
17. 03. 2025. у 06:30
ЈУБИЛЕЈ ПОД КРОВОМ КОЈИ ПРОКИШЊАВА: Интервју - Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије
УДРУЖЕЊЕ књижевника Србије, чији је први председник био Симо Матавуљ, а први секретар Јован Скерлић, најстарија је уметничка, еснафска, струковна организација на Балкану и ове године навршиће се 120 година од његовог оснивања, истиче у разгову, за "Новости", Милош Јанковић, актуелни председник УКС.
17. 03. 2025. у 06:30
О СНОВИМА И ВЕЧНОСТИ: Слике Бобана Митровића на изложби у галерији "Сингидунум"
ВАНВРЕМЕНСКО магијско освајање природе кроз дух и снове о вечности, у вечности, како оцењује Маја Живановић, ликовни критичар, карактеристично је за радове Бобана Митровића, који тврди: "Ја сам земља, дух је птица".
16. 03. 2025. у 18:11
САВЕСТ, ИЗМЕЂУ СТРАХА И НАДЕ: Поводом Дана италијанског дизајна, изложба у Музеју примењене уметности
ПОДОМ светске манифестације Дан италијанског дизајна, која се одржава девети пут, у сарадњи са амбасадом ове земље у Србији, у Музеју примењене уметности, у понедељк, 17. марта, у 18 часова биће отворена изложба према концепцији Анђела Ђоје, чији је кустос Маурицио Корадо - Tools For After Design ("Оруђа за после дизајна"), коју ће пратити панел "Универзални дизајн: пројектовати за све и за сваког понаособ".
16. 03. 2025. у 18:00
ДУХОВНА ОБНОВА ЦРКВЕ РАЈЕВСКОГ: Центар за културу и уметност Алексинац наставља да чува сећање на руско- српску историјску солидарност
КЊИЖЕВНИ див из Јасне пољане, при самом завршетку једног од најславнијих романа светске књижевности - "Ане Карењине", након што се његова главна јунакиња бацила под воз, мушког протагонисту, њеног љубавника, коњичког пуковника, грофа Алексија Кириловича Вронског, шаље као добровољца у Српско- турски рат. Стварна историјска личност, према којој је Лав Толстој, створио свог бесмртног Вронског - пуковник Николај Николајевич Рајевски (1839-1876), у том рату је и - погинуо!
16. 03. 2025. у 17:26
Коментари (0)