ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Лизистратска утопија
РОДОНАЧЕЛНИК раскалашне комедије, антички драматичар Аристофан је у "Лизистрати", на чије мотиве се позивају редитељ Бобан Скерлић и драматург Кристина Ђуковић у представи "Она која распушта војске", још тада проговорио о феминистичкој побуни против патријархалног лудила, у намери да мужевима наметнутом сексуалном апстиненцијом прекину, тада још актуелни, Пелопонески рат.
Представа Народног позоришта из Приштине (са седиштем у Грачаници), реферише се управо на феминистички отпор, који рачуна са људским слабостима, као ресурсом, који може да промени свет. Од Аристофана, до Скерлића, "Лизистрата" је много пута играна, не само зато што су женске улоге у светској драматургији углавном ретке и драмски небитне, већ и због тога што је, због своје теме, ова комедија суштински и без остатка - антиратни комад.
Дакле, Лизистрата је наговорила Гркиње из свих региона, да се, по цену тешких мука, изборе са својом сексуалном жељом и да својом жртвом притерају мужеве, мужјаке, господаре на одустајање од ратовања. Јасно је да им то и успева, бар закратко, док точак историје не заврти нови крвожедни ратни сукоб и док се (евентуално) сексуални апетити опет не покажу као пресудни... Скерлић се у овој, врло лепо гледној представи (увек је тако са овом комедијом) опредељује за форму митинговања, са микрофонима, који постају понекад и убојито оружје у женским рукама. Сви актери, и боркиње, и "жртве", обраћају се директно публици, и то неприродно делује у причи о односу полова, па чак и кад је он "на чекању". Широко позната скаредност, која је у каснијим вековима обилато злоупотребљавана, и коју Аристофан не штеди, у представи "Она која распушта војске" такође делује наметнуто и појефтињује одличну идеју, да је копулација (где су сви у клинчу) такође рат, али онај у ком нема невиних жртава. Експлицитне сексуалне одлике припадају другој врсти, пучкој комедији, која се на њима и на "уличном" хумору и гради. У оваквом протесту, који се завршава ламентом Лизистрате над краткотрајношћу њихове тешко извојеване победе и позивом свеколиком женском роду на трајан отпор, можда је била примеренија врста комике која више алудира, него што буквално и приказује.
Пословично разиграни ансамбл приштинског театра је и у маниру "микрофонске глуме", која омета комедију, сводећи је и на стендап, пронашао начин да буде природан и ефектан.
Тамара Томановић је, као Лизистрата, успела да буде и жена са ставом, преговарач и ратница, подршка и лидер. Ни остала женска војска није заостајала за њом, с комичном муком се борећи за сопствену одлуку: Ивана Ковачевић, Александра Цуцић, Аника Грујић, Милица Буразер, Милица Божић и Сара Пејчић. Мушки део ансамбла је био за нијансу мање истинит, условљен физичком патњом, која и у животу човека мења и приморава на недостојне компромисе. Уз обавезно аристофановско претеривање, достојни, ако не увек и достојанствени у преговарању, били су Бранко Бабовић, Бојан Стојчетовић, Милан Васић, Небојша Ђорђевић и Никола Ђорђевић.
Пoбуна је увек добра и правовремена, па се и ова представа надовезује на ту идеју, водиљу овог драгоценог театра.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (0)