ЛОЛА ЗАСМЕЈАВАО ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Сто година од рођења великана хумора Радивоја Ђукића
ЗАЧЕТ у Србији од оца Црногорца, а тврди да је Југословен. Студирао, озбиљно, сликарство и филмску режију, а највећи део живота посветио - смешном!
На понос породице, а свој ужас, био је свакакав руководећи трудбеник: уредник Дечјег и Драмског програма и одговорни уредник Забавног програма Радио Београда, основао Хумористичко позориште (које се прекрстило у Позориште на Теразијама), а у Телевизији Београд радио је од њеног почетка као главни и одговорни, споредни и неодговорни - по свим програмским питањима.
Овако, (не)очекивано духовито о себи пише један од наших највећих хумориста Радивоје Лола Ђукић (1923-1995), чију стогодишњицу рођења сутра обележавају две, у његовој биографији веома важне куће: РТС и Позориште на Теразијама.
- Да сала буде на Теразијама, био је мој први услов. Хумористичко, или булеварско позориште, које недостаје Београду, мора да буде тамо где шетају бескућници и беспријатељници, где људи убијају време, а ми им онда понудимо смешно убијање самоће - сећао се Лола почетака нашег јединог музичког театра. - Ви мислите да је тада било оволико дипломираних глумаца, уиграних балерина и незапослених музичара као сад и да је формирање ансамбла било забава као рок концерт?
Како је говорио, имали су само једну, али врло озбиљну идеју водиљу - да буде смешно! Ако комедије буду имале и неку актуелну поруку као у "Дођите сутра" о бирократији, или његов "Златни мајдан" о жељи за богаћењем, нарочито "Заједнички стан" Гуте Добричанина, који је доживео изузетну популарност - утолико боље!
ЉУБАН И ТУГА
- ЈЕДИНО су два његова играна филма са озбиљним моралним дилемама, а сви остали су спрдња на рачун наших обичаја и нарави: "Нема малих богова", "Срећа у торби", "Бог је умро узалуд". Комедије су му игране без републичких ограничења и, како кажу статистике, неколико година је био најгледанији позоришни аутор у земљи. Ипак, главна љубав и туга му је телевизија... Написао је и режирао око 200 серијских хумористичких емисија и ТВ комедија - писао је о себи "У трећем лицу" Лола Ђукић у "Склеротичним мемоарима".
Готово невероватно звучи да је прошло петнаест премијера у новооснованом театру и увек пуној, засмејаној дворани, а да "ниједан лист, ниједан белешкар није хтео да призна да такво позориште уопште и постоји у нашем главном граду". Али, то није сметало публици да ужива у његовим представама, "Бог је умро узалуд", "Будибогснама", "Човек са четири ноге", "Крадем, крадеш, краду", "Једна љубав, а пет покојника", или мјузиклу "Уби или пољуби"... Написао је и режирао више од две стотине емисија. Неке од његових серија као што су "Црни снег", "Ћу, ћеш, ће", али и "Сервисна станица", "На тајном каналу", "Музеј воштаних фигура", "Спавајте мирно", које је писао заједно са Новаком Новаком, остале су упамћење до наших дана. Нажалост, ниједна серија није у целини сачувана. Снимао је документарне, наставне и лутка-филмове, а за собом оставио и песме, као и позоришне комаде за децу.
Написао је књигу "Склеротични мемоари", романе "Овца на булевару Октобарске револуције" и "Будале једу маглу". Његови интервјуи, политичка реаговања и остали текстови сакупљени су и штампани у књизи "Човек правих леђа у земљи грбавих". Деведесетих година вратио се сликарству, а на отварању изложбе у Музеју позоришне уметности Србије 1992. године изјавио је: "Молим вас да ово што видите не вреднујете као сликарство, већ као моју скромну забелешку о ружним данима наше домовине и људима који су створили време у коме смо постали и слепи и мишеви..."
ЛИЦЕМЕРАН ПРЕЗИР
- ОДУВЕК ме нервирао, и што даље, све више, лицемерни страх и одатле и презир према свему што није "најуметност". Откуда у нашем друштву које је измислило самоуправљање, откуд у нашем менталитету који је тако отворен и комуникативан, толико присан и срдачан, откуд у нашој уметности која је од Вука још заокренута ка простом и једноставном, откуда та и толика лажна претенциозност, та снобовска искључивост, аристократоидност, та неискреност, чија је највећа манифестација да радије тврдимо да волимо нешто што не волимо (често и не разумемо), но да признамо било какву вредност ономе што нас истински забавља? - објавио је Борислав Михајловић Михиз о Лолином раду.
Умро је 7. септембра 1995. године у Београду. Његова литерарна заоставштина поклоњена је као легат Националној библиотеци Републике Црне Горе "Ђурђе Црнојевић" на Цетињу.
Сутра ће Позориште на Теразијама обележити век од рођења оснивача и првог уметничког директора, уз успомене и до сада непознате анегдоте, које ће поделити са посетиоцима глумица Тања Бошковић, редитељ Здравко Шотра, театролог Светозар Рапајић и новинарка Тања Петернек. Истим поводом у РТС клубу, (од 3. до 7. априла) одвијаће се програм у знак сећања на аутора, за кога су многи говорили да је "засмејавао целу Југославију". Током четири дана приказиваће се Лолина одабрана ТВ остварења, радијски записи драма и интервјуа, обновљено издање "Склеротичних мемоара" (у издању Радио-телевизије Србије), као и неколико ликовних остварења овог разноврсног ствараоца из збирке коју баштини његова супруга Јелена Ђукић.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)