ПОЈАС ИЗ ГВОЗДЕНОГ ДОБА СВЕТСКОГ ГЛАСА: Изложба обновљених предмета из археолошких збирки Музеја града Београда (ФОТО)
ДО сада никада изложено као јединствена целина, археолошко културно благо Музеја града Београда, које је део светске културне баштине, чека да заблиста пуним сјајем када коначно буде обновљена зграда у Ресавској 44, и удоми сталну поставку.
Делић те импресивне ризнице, тачније 120 репрезентативних експоната из Збирке за праисторију и Збирке за сеобу народа и средњи век, тренутно је изложен у Конаку књегиње Љубице, на поставци „Нови живот ствари“.
То су предмети од печене глине, метала и стакла, настали у распону од 5800. године пре нове ере, до 19. века, а обновљени су у оквиру пројекта "Нови музеј - конзервација и рестаурација археолошких предмета за нову сталну поставку Музеја града Београда", који је подржало Министарство културе. Током последње две године, за сталну поставку је спремљено 300 експоната, што је тек почетак, како објашњава Милош Спасић, који води Збирку за праисторију, а аутор је ове поставке заједно са Ником Стругар Бевц, кустосом Збирке за сеобу народа и средњи век.
- У новој сталној поставци предвиђено је 1.000 квадратних метара, да се изложе само ове две колекције - каже Спасић, за „Вечерње новости“. - То су две капиталне збирке у којима се чува готово 20.000 предмета са статусом културног добра, и то у праисторијској збирци више од 11.000 експоната, а у збирци за средњи век око 7.000. Баштинимо и посебну збирку археолошког локалитета у Винчи, а постоје и велике студијске збирке које служе за научна проучавања далеке прошлости.
Задатак Музеја града Београда је да баштини културно наслеђе важно за наш главни град, али његови археолошки предмети и културна добра превазилазе локални, па и национални значај, тврди саговорник:
- Они су препознати у широј стручној и културној јавности у целој Европи и шире. Наша вишедеценијска археолошка открића, почевши са винчанском културом, несумњиво су део светског наслеђа.
И на актуелној изложби је неколико спектакуларних експоната, међу којима је један раскошни сребрни појас из гвозденог доба, из 5. и 4. век пре нове ере, пронађен у Београду, а вероватно је припадао некој племенској аристократији.
- Такви предмети вреде на десетине и стотине хиљада евра, и припадају групи најзначајних у нашем музеју – објашњава саговорник који указује и на јединствен винчански праисторијски модел куће пронађен у некрополи из бронзаног доба на Карабурми. - Не постоји ниједан налаз такве врсте у Европи. Слична је и праисторијска звечка, која још шушка када се помера.
КЕЛТИ СА КАРАБУРМЕ
ЗБИРКА за праисторију баштини једну од највећих колекција келтских кантароса, посуда за испијање алкохола - открива Спасић. - Неколико типова тих кантароса, у светској терминологији, носи име према нашем локалитету, а зову се кантароси "типа Карабурма".
На изложби су и изузетно важни срењовековни предмети: бокали, крчази из 16. века, из изничких радионица, атрактивне, зелене, глеђосане посуде, из 17-18. века, пронађене у самом центру града (једна чак испод самог Конака књегиње Љубице)...
ПОЧЕЛИ НА ВРЕМЕ
У МУЗЕЈУ града Београд је двоје запослених у конзерваторско-рестаураторском сектору, па су за овај пројекат ангажовани и стручњаци са стране. Тако су у тиму који припрема експонате за сталну поставку Звездана Поповић, Андреа Петровић Грбић, Александра Марковић, Маја Живковић, Милица Вуруна, Марија Ћуковић, Данијела Јовановић, Николина Адамовић и Саша Живић.
- Ушли смо храбро у овај велики посао, али и почели на време - каже Спасић.
- За конзервацију су посебно биле изазовне посуде од непрерађене глине, из једне аварске некрополе из 8. века, на којима се препознају и словенски елементи – додаје саговорник, напомињући да је поставка фокусирана управо на сам процес конзервације и рестаурације, па је њен део и један импровизовани атеље, али и интерактивна табла са свим детаљима овог сложеног пројекта. – Урадили смо и реконзервације предмета који су захтевали додатно чишћење, ретуш, освежавање, а имамо и између 15 и 20 потпуно нових, састављених од делића, који до сада никада нису виђени.
ПУТИН ОТКРИО ЗАШТО ЈЕ ПОВУКАО ТРУПЕ ИЗ ОКОЛИНЕ КИЈЕВА 2022: "Било нам је јасно да можемо бити преварени"
РУСКИ председник Владимир Путин говорио је о преговорима са Украјинцима који су вођени у пролеће 2022. године, недуго након почетка руске инвазије пуног обима.
29. 01. 2025. у 08:34
РАСПЛАМСАО СЕ НАЈБРУТАЛНИЈИ РАТ НА СВЕТУ: Пуца се и на бебе, лешеви леже на улицама, а болнице су пуне рањених (ФОТО)
У БОЛНИЦАМА конгоанског града Гома, у последња 24 сата, стотине пацијената рањених у пуцњави, минобацачкој ватри и од последица шрапнела затражили су лекарску помоћ, а улице града пуне мртвих, саопштиле су УН и друге хуманитарне организације.
29. 01. 2025. у 08:16
"ИЗБОМБАРДОВАЛИ СМО СРБЕ САМО ТАКО": Певач служио на КиМ 1999. - јавност у неверици због његове изјаве (ВИДЕО)
ПЕВАЧ Џејмс Блант, који се прославио дебитантским албумом "Back to Bedlam", служио је у Кфору 1999. године, за време и непосредно након бомбардовања.
27. 01. 2025. у 12:07
Коментари (0)