ПОБУЊЕНИ ДУХ ЦЕЛЕ ЕПОХЕ: Пре тачно једног века, 12. јуна, рођен је Миодраг Мића Поповић, сликар писац, редитељ...

Миљана Краљ

12. 06. 2023. у 17:25

ИСТОРИЈУ видим као вежбанку наших судбина, говорио је сликар, писац, позоришни и филмски редитељ, академик Миодраг Мића Поповић (1923-1996), рођен на данашњи дан пре сто година, чија је судбина добрим делом исписала историју друге половине 20. века у нашој уметности, али и друштву, чији је био оштар критичар.

ПОБУЊЕНИ ДУХ ЦЕЛЕ ЕПОХЕ: Пре тачно једног века, 12. јуна, рођен је Миодраг Мића Поповић, сликар писац, редитељ...

Архива Новости

Део те историје је и разговор вођен са новинарем и писцем Милом Глигоријевићем (1942-2017), током прве половине 1983, а кога је, у оквиру обележавања века од Поповићевог рођења, управо објавила издавачка кућа "Вукотић медиа", под именом "Побуна духа". Пре тачно четири деценије, Глигоријевић је тадашњем дисиденту и у јавности непожељном узбуњивачу савести, понудио могућност да савременцима да свој одговор на оптужбе којима је био изложен.

- Почели смо разговоре у јануару 1983. у његовом дому у Београду. Нешто сам тада питао, нешто белешкарио, али отпрве ми је било јасно да се прави одговори не могу одмах ставити на папир: мој сабеседник је желео да остане сам са питањима, да се над њима, над собом, једно време замисли - открива новинар коме је, као и Мићи у тражењиу правих одговора, од велике помоћи био уметников кум, пријатељ и саборац у борби за слободу јавног говора, још из времена "куће јереси" у Симиној 9а - писац Борислав Михаиловић Михиз.

Мој дан почиње кишом

ДА сам био у ситуацији да својим критичарима одговорим, не бих им одговорио , из простог разлога што и они и ја мислимо углавном исто! Ја сам слободан, они нису. Ја сам срећан, јер радим оно што волим и што умем да радим; они су несрећни, јер раде оно чега се стиде. Мој дан почиње Сунцем, њихов кишом. Када бих био у ситуацији да им помогнем, учинио бих то врло радо; одговарањем на нападе које нису они смислили само бих им пристајао на муку - одговорио је сликар на питање како би одговорио својим критичарима.

И тако је настала ова јединствена исповест која сеже до првих сећања Поповића, који се у својој четврој години из родне Лознице, са родитељима преселио у Београд:

- Пред мој одлазак у школу дошли смо да станујемо код Славије, у Зориној улици, садашњој Ивана Милутиновића. Добар део живота провео сам у том крају, у истој улици. Прво у броју четири, после у броју шест. У броју 12 било је дугачко двориште са малим становима у строју - као кокошињац!

Ту су и сећања на родитеље ("И отац и мајка, свако на свој начин, имали су смисао за хумор, што је било изгледа од пресудне важности"), али и на породичну трагедију, о којој је сликар отворено проговорио после тридесет година:

- Мој отац је извршио самоубиство.

Ту су и сећања на драматичне догађаје из времена окупације, током Другог светског рата, на прва разочарања овог, како је себе тада видео, "умереног левичара", на разговор са Кочом Поповићем, сукоб са Радованом Зоговићем, хапшење, затвор... На један зимски сусрет у Сомбору, у Градском музеју, са великим сликарем Миланом Коњовићем.

Фото архива Новости

Мића Поповић

Поповић отворено говори и о упису на Ликовну академију, тада владајућем соцреализму, професорима Гвозденовићу, Табаковићу, Милуновићу, Челебоновићу, Лубарди, али и побуњеничком одласку у Задар са својом супругом Вером Божичковић и колегама Љубинком Јовановић, Косом Бокшан, Бором Грујићем, Петром Омичикусом, Батом Михаиловићем, Милетом Андрејевићем.

Фото архива Новости

 

Прича Мића и о својим пријатељима, писцима Добрици Ћосићу и Антонију Исаковићу, одласку у Париз, потом и у Америку. Промишља своје "сликарство призора", али и филмове који су углавном - завршавали у бункеру. Откирива и да је Гвозден, са његових слика, заправо његово лично сведочење о "разрокој правди".

Фото Вукотић медиа

Мића Поповић и Гвозден, на цртежу из књиге "Побуна духа"

- Уметност, баш као и живот, нема циља; она је једно постојање! Ако би уопште могло да се говори о циљу уметности (што би пре требало да се означи као смисао уметности), онда би то била слобода - тврдио је Мића Поповић.

Међу Вериним цртежима

У БЕОГРАДСКОЈ галерији "Сањај" управо је у току изложба "енформел" цртежиа Вере Божичковић Поповић, које је Мића Поповић, чија је уметнича и животна сапутница била од времена Задарске групе, па до краја живота, дефинисао као - цртање слике. И управи ће међу тим цртежима, у среду у 19 часова, бити представљена "Пубуна духа".

Фото архива Новости

Вера и Мића

- Верина природа је лакша од моје; хоћу да кажен да је њено реалистичко и оптимистичко осећање света и живота велико- поверио је је Мића Глигоријевићу. - Понекад се каже да су два сликара у једној кући много и да терба помишљати на пакао. То би могло бити тачно када би се радило о сликарима који су истовремено и лоши и амбициозни. Два добра сликара у једној кући нису теретни ни једно другоме, ни тој кући.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“