КНЕЗ МИХАИЛО ЈЕ ОСТАВИО ВЕЛИКИ ТРАГ: Драган Мићановић за "Новости" поводом новог филма "Што се боре мисли моје"

НАЈАВЉЕН као историјски трилер, филм "Што се боре мисли моје" редитеља Милорада Милинковића о убиству кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку и догађајима који су непосредно претходили атентату - биће премијерно приказан на Филмским сусретима у Нишу, 31. августа, а у домаћим биоскопима наћи ће се од 21. септембра.

фото: Промо

Снимање је почело још у јесен 2021, а премијера ће изаћи две године касније јер је, истичу аутори, ова важна тема изискивала темељан и посвећен рад. Ипак, на време: у години када се бележи два века од рођења кнеза Михаила (1823-1868) остварење настало по сценарију редитеља и Драгољуба Стојковића, покушаће да расветли неке чињенице мада, како кажу, има ствари које нису познате и никада се неће сазнати, будући да "знамо извршиоце, не знамо налогодавце, као у већини атената"... Али, неће то бити само прича о још једном српском усуду, већ и љубави између кнеза Михаила и његове, знатно млађе веренице и рођаке Катарине Константиновић.

фото Промо

Било како било, историја о кнезу Михаилу није рекла коначну реч. Важио је и за (просвећеног) апсолутисту и за реформатора, одлучног владара и меланхолика?

- У овом филму пратимо последњих седам дана живота кнеза Михаила, са повременим освртима на неке значајне историјске тренутке као што су примопредаја градова, покушај стварања Балканског савеза и друго - каже у разговору, за "Вечерње новости", главни протагониста Драган Мићановић. - Све што сте поменули вероватно је тачно. И то да је био апсолутиста и реформатор, за шта ћете наћи доказе у историјским списима. Али, ако пођемо од наслова филма "Што се боре мисли моје", нас је занимао и песник кнез Михаило. Наш народ често уме да некога окарактерише изразом "песничка душа", али ћете ретко то чути за неког владара. За кнеза Михаила, извесно, можемо то рећи. Још када знамо да му је отац Милош био потпуна супротност, верујем да му сигурно није било лако.

Какав је био однос оца и сина?

- И том темом бавимо се у овом филму на један, рекао бих, веома поетичан начин. Два су потпуно различита карактера, па самим тим и владара. Можда је интересантно рећи да смо у припремама за снимање посетили Историјски музеј у Београду, где се чувају неке личне ствари кнеза Михаила, као и одело које је носио на дан убиства, што и након ове историјске дистанце делује потресно. Кад видите ту крваву кошуљу не можете да се не запитате - зашто је наша историја толико насилна? Нажалост, он је само један "од"... Нека сазнања до којих смо ту дошли, као и из посете Милошевом конаку, аутори су убацили у филм.

Мада је Србијом владао у два кратка наврата (од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868) оставио је, по много чему, дубок траг. Да ли су за то биле заслужне историјске прилике или његова личност и дипломатски дар?

- Иако је, из ондашње перспективе, релативно кратко владао, оставио је заиста велики траг. Мени, лично, најдражи је онај који се налази поред његовог споменика на Тргу Републике - Народно позориште. И то се помиње у овом филму кроз духовиту глумачку "кафанску" игру. Значајан део филма чини и романтична прича или, боље рећи, љубавни троугао у коме се виде његова жеља и одлучност да се супротстави свима, па и Цркви, у одлуци да се ожени Катарином Константиновић. На примедбу да му је она блиски род, он ће одговорити да су се и ближи рођаци венчавали. Али, да не откривам сад превише.

Филм ће се бавити и свеукупним околностима тога доба?

- Наравно да је немогуће да у једном филму или серији покријете све аспекте бурног времена друге половине XIX века. Ипак, ако успемо да комплексност тог доба приближимо данашњем гледаоцу који ће можда моћи да нађе и неке паралеле са садашњим временом, да уочи сличности и проблеме који се преносе и до дан- данас... е, то је нешто. Видећемо да ли смо у томе успели. Са друге стране, зарад драмске структуре, филм има право и на своју истину која нема покриће у историјским чињеницима, све док се не бави тенденциозним ревизионизмом.

фото Промо

Играли сте и друге историјске личности. Тесла, деспот Стефан Лазаревић, Свети Сава. Који је био најинтригантнији за глумачку интерпретацију?

- Свака историјска личност коју сам играо, било у позоришту или на филму, била је карактер за себе, у околностима специфичним за то време и тешко их је упоређивати. Тешко ми је и рећи који је најинтригантнији јер, као и за друге ликове које сам играо (били они "историјски значајни" или, пак, потпуни "маргиналци"), у процесу рада потпуно заокупе моји пажњу и машту. А када се снимање заврши, или кад изађе премијера у позоришту, те ликове убрзо замене неки други и све се мора из почетка. То је велика лепота глумачког посла. И привилегија.

Један део ваше позоришне каријере обележило је играње класике, Шекспира пре свега. Уосталом, као Фортинбрас ушли сте и у Глоб театар?

- Да, добар део моје каријере је везан за класике. Играње у Глоб театру је нешто најлепше што ми се професионално догодило до сада у животу. Улоге које сам играо поприлично су утицале и на мој карактер. Често истичем, и у друштву са пријатељима, да сам ја овакав какав сам и због тога што су "кроз мене прошли" и Ромео, и Хамлет, и Порција, и Дон Жуан, и Алсест, и Тартиф.

Да се вратимо на чувену песму кнеза Михаила "Што се боре мисли моје". У којим ситуацијама себи кажете "искуство ми ћутат` вели"?

- Боре ми се мисли, и то често: да ли ћутати, прећутати, или рећи, викнути. Хоће ли ико чути моју тишину? Или моју вику? Из искуства знам да може да "пукне реч као бич, фијуком за сва времена". И знам да тек на крају, кад завеса пада - "остало је ћутање".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације