ДОПРИНОС ДУХОВНОЈ ОБНОВИ: Радомир Уљаревић, за "Новости", о седмом издању Фестивала "Ћирилицом" у Будви

СЕДМО издање Фестивала "Ћирилицом" у Будви почеће вечерас, у 21 час, концертом "Византијско појање", на којем ће наступити појци Верица Ожеговић и Милица Алексић, а потом ће уследити књижевни програм "Сви византијски василевси", уз учешће Мираша Томовића, Душана Крцуновића и Бориса Брајовића. Фестивал се одржава до 13. септембра. Круна овогодишње манифестације биће гостовање пољске нобеловке Олге Токарчук.

Фото М. Секуловић

Симпозијум критике о њеним делима биће организован 1. септембра, у 9 сати, у Цркви Санта Марија ин пунте у Старом граду, док ће у 21 час, на Тргу између цркава бити речи на тему "Трансгресија у делима Олге Токарчук". Дан касније, 2. септембра, за 9 сати заказана је "Преводилачка радионица" на којој ће бити речи о искуствима превођења дела велике књижевнице из Пољске. На Тргу између цркава, те вечери у 21 час, Токарчуковој ће бити свечано уручена Међународна престижна награда "Књижевни пламен", коју додељује "Нова књига" из Подгорице.

- У оквиру гостовања Олге Токарчук биће представљена њена нова књига у издању "Штампар Макарија" и Народне библиотеке Будве, врло специфична и необична краћа приповетка "Господин разговетни". То је коауторство - књига Олге Токарчук у сарадњи са Јоаном Конесеко. Јоана је светски позната илустраторка и она је са Олгом већ урадила књигу "Изгубљена душа", а књига коју објављујемо ће бити премијера у нас. То је једна велика алегорија, бајка за децу и одрасле, писана необично и која је веома популарна у Пољској, а надамо се да ће то тако бити и овде - изјавио је песник Радомир Уљаревић, председник Удружења издавача и књижара Црне Горе, оснивач и главни и одговорни уредник Фестивала.

Пољска нобеловка Олга Токарчук, Фото ЕПА

Иначе, сви програми које је Уљаревић основао, уређивао и водио, као што су "Трг пјесника" у Будви, "Трг од ћирилице" у Херцег Новом, "Аутор на корзу" у Никшићу, или "Ћирилицом" у Будви, изазвали су, сваки пут изнова, тектонске поремећаје у јавности Црне Горе.

- На оштре критике су наилазили и сви програми на фестивалу "Ћирилицом", што је очекивано у условима у којима нпр. једна дама, међу челним људима у Министарству културе, изјављује да не може да се помири са чињеницом да су Мирослављево јеванђеље и Октоих писани ћирилицом а не латиницом. Борећи се против тих пројеката наши критичари се нескривено боре против традиционалних културних вредности. Ћирилица је, дакле, проказана као непријатељско, националистичко писмо, и незванично забрањена, и практично искорењена у јавности, у државним медијима, школама, уџбеницима - рекао је, за "Вечерње новости", Уљаревић.

Фестивал "Ћирилицом" је у кратком времену постао престижна културна манифестација у Црној Гори, не само по броју програма, не само по броју учесника, не само по дужини трајања, већ и по јасно одређеној и дефинисаној концепцији осмишљеној тако да допринесе очувању ћириличног писма, то јест да допринесе равноправности писама.

- С друге стране, неке институције културе троше енормна средства за културу, негујући неку тзв. културу региона, која је најгори облик пропагандистичке делатности у култури, фаворизујући све што је туђе, бежећи од онога што стоји у основи бића народног, у темељу идентитета кога треба срушити, прво у култури, а потом ваља креирати нови идентитет. То су политички захтеви који долазе извана, преко саветника и селектора, који из Загреба управљају тим институцијама, као високи представници који нас доживљавају као "културни протекторат". Ето у шта се с временом претварају пројекти који су својевремено били авангардни, иновативни и идеолошки слободни - додаје Уљаревић.

Сцена из представе "Брод", Фото "Вијести", Д. Миљанић

Таква културна политика у Будви и Црној Гори, по његовим речима, створила је упражњен простор за програме новог фестивала "Ћирилицом", који доноси нову енергију, доводи нове људе, и културу разуме као спој традиционалног и модерног:

- Ми смо својим програмима само попуњавали упражњено место, и радили оно од чега су други бежали, тако смо упорно, чини се и креативно, кроз различите пројекте, указивали на занемарену културну баштину, и ставили у средиште програма управо ту одбачену баштину, трудећи се да допринесемо духовној и културној обнови без које Црна Гора не би била то што јесте.

Радомир Уљаревић, Фото Фестивал "ћирилицом" / Фејсбук

Представе, књижевне вечери...

ПРЕД публиком ће бити балет "Зидање Скадра", плесна представа "Косара и Владимир", драма "Брод", представа "Не можеш побјећи од недјеље", затим чак 16 књижевних програма, две изложбе... Посетиоцима ће 26. августа бити представљени филм о Сави Шумановићу "Светлост и сенке", као и роман о великом српском сликару "Јелен ноћи", аутора Драгана Јовановића Данилова. Књига проф. др Богољуба Шијаковића "Пролегомена за византијску философију и питање хришћанске философије", чији су издавачи Центар за хуманистику Гномон из Београда и Институт за српску културу из Никшића, биће представљена 27. августа. На Тргу између цркава, о књижевности насталој у Боки и о Боки, 5. септембра говориће академик Злата Бојовић и проф. др Горан Максимовић...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације