СЛАКАР ИСТИНЕ И ПОБУНЕ: У Галерији САНУ отворена велика ретроспектива Миће Поповића

ИЗЛОЖБА "Мића Поповић - сликарство перманентне побуне", отворена у Галерији САНУ, замишљена је као централни догађај обележавања века од рођења академика, сликара, филмског и позоришног редитеља, сценографа, писца, ликовног критичара , али и критичара друштвених аномалија...

Фото Арсеније Јовановић

Читав Поповићев опус, који је на овој ретроспективи представљен делима насталим од 1946. до 1990, имао је један постојани центар, а то је истина, пре свега о обичном човеку и његовој судбини у конкретном историјском времену и средини, истиче др Весна Круљац, историчарка уметности и доцент Факултета примењених уметности, која је и аутор научне монографије - каталога. А о његовој перманентој побуни, која је доспела и у назив ове изложбе, за наш лист објашњава:

- Побуна коју палетом иницира Поповић, још од ступања на уметничку сцену, тачније од када уписује Академију, чита се не само на иконографској, већ и на формалној равни његових слика. И то кроз прикривену игру симболима и изражајним језиком којим се служио у саопштавању кодификованих порука. Уз познавање ширег друштвеног контекста у којем одређене слике настају, декодирамо то бунтовништво и крички став. Наравно, касније, у сликарству призора, та порука је била јасно саопштена.

То његово бунтовништво не односи се само на фигурацију, већ и на његова апстрактна дела, из периода енформела:

- Апстракција у српској уметности 20. века није имала велику традицију, тако да никада до појаве београдског енформела у делима Миће Поповића дела нису била стварана тим антиуметничким средствима, нестандардним опративним поступцима, сировим и одбаченим материјалима од урбане реалности - наставља ауторка поставке у Галерији САНУ.

Фото Приварна архива

Поповића и данас чини актуелним, како тврди Весна Круљац, инсистирање на истини и слободи, конфронтирању заблудама и догмама актуелног историјског тренутка кроз став и дело:

- На тај начин он делује подстицајно на млађе генерације уметника, али и на људе који слободно мисле. Био је и један од првих наших уметника код кога се детектује постмодернистичка цитатност, односно склонст ка апропријацијама различитих туђих, али и сопствених решења, како из ближе, тако и даље прошлости. Тај принцип, настао осамдесетих година прошлог века још је актуелан, а он га је примењивао још од 1946.

За овај пресек укупног Поповићевог стваралаштва одабрана су парадигматична дела из свих развојних фаза сликаревог опуса. Поставку тако чине аутопортрети, портрети, фигуралне композиције, мртве природе и пејзажи. Сва ова дела указују колико је Поповићева уметност била истраживачки отворена за нове формалне подстицаје и истовремено везана за традицију.

Дела су одабрана и тако да демонстрирају промене на плану формалног језика: почев од реафирмације међуратног "поетског реализма" или интимизма, преко симболичког говора, асоцијативне и енформелне апстракције, до фигурације у духу поп знака и постмодернистичког симулакрума.

У питању су слике које се чувају у музејским и галеријским установама и државним институцијама и збиркама, и то у САНУ, Народном музеју Србије, Музеју савремене уметности, Музеју "Цептер", Председништву Србије, Галерији Матице српске, Културном центру "Вук Караџић" у Лозници, Савременој галерији Уметничке колоније Ечка у Зрењанину, Народном музеју у Крагујевцу, Народном музеју у Нишу, Српској читаоници у Иригу, као и у приватним колекцијама. Поставка ће бити употпуњена филмовима из Архива Југословенске кинотеке, као и визуелним материјалом из продукције РТС и ТВ "Новости". Током трајања изложбе биће организована предавања др Весне Круљац и других стручњака посвећених истраживању и интерпретацији стваралаштва овог значајног аутора 20. века.

Како се у овој години обележавају две стогодишњице рођења Миодрага Миће Поповића (1923-1996) и Милорада Бате Михаиловића (1923-2011), у САНУ ће средином октобра бити одржан научни скуп "Полемички аспекти српског модернизма после 1945", посвећен управо Задарској групи, које су обојица били оснивачи. Текстови еминентних учесника овог скупа биће објављени у зборнику.

До краја године у Академији ће бити одржан и посебни научни скуп о Поповићу, а у новембру ће Кинотека приказати избор његових филмова.

Рецензенти изложбе у Галерији САНУ, која ће трајати до 5. новембра су Ирина Суботић и Мрђан Бајић, стручни сарадници Јелена Межински Миловановић и Жаклина Марковић, а организатор Катарина Живановић. Свечано ће је, сутра у 19 часова, отворити председник САНУ др Зоран Кнежевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације