САМО ЧИСТ УМ МОЖЕ ДА СПАСЕ СВЕТ: Песник Вито Марковић о новој књизи, похлепи и пошастима 21. века
КАД се тачно пре 60 година Вито Марковић (1936) огласио првом збирком песама "Паника тела", било је јасно да је на сцену ступио песник ретког талента.
Фото В. Данилов
Потврђено је то и потоњим књигама "Пакао", "Пустош" и "Смрт", "Удес", "Насмејана жртва"... за које је добио неколико угледних награда. Остао је упамћен и као изузетно успешни главни уредник угледне издавачке куће "Графос".
Ових дана изашла му је нова песничка књига "Лирски додир стварности", у издању "Партенона" у којој су стихови написани у последње две године.
Ваше укупно дело дубоко је везано за ваш животни пут. Када се осврнете на протекле деценије, шта видите?
- Мој животни пут је пун туге, суза. Рођен сам у Подравном, и за време Другог светског рата нашао сам спас у Србији. У Иванковцу код Ћуприје завршио сам прва два разреда основне школе, а после рата, као ратно сироче, у Словенији, у Рушама, у породици Книфиз, завршио сам трећи разред. Следећи разред завршио сам у дому ратне сирочади у Брчком, и наставио школовање. Тамо сам подигао побуну због лоше хране, због чега сам био избачен из дома. Лутао сам улицима, туговао, и на крају илегално ушао у интернат. Када су открили да сам ратно сироче, обезбедили су ми социјално старање, а 1955. јавио сам се на расписани конкурс за најлепшу песму, или прозни запис о завичају, у тадашњем омладинском листу "Омладина" у Београду. Од неколико хиљада учесника добио сам прву награду, а после завршене гимназије, завршио сам на Филолошком факултету у Београду. И отада све до данас додирујем животну стварност и сањам само у Београду.
А како доживљавате ово садашње време, 21. век?
- То није мој век. Пун је опасности и безнађа, препун жалости и јада. У њему није лако бити жив. Свако бежи некуд, трчи испред смрти, тражи нешто где ће наћи спокој, мир.
Фото промо
Шта је по вама највећа бољка данашњице?
- Похлепа. У овом веку не имати и немати, сведено је све. Јак слабијег ништи, претвара у плен, у рањено звере. На стази постојања, из дана у дан, од јачега слабији бежи, посреће, пада, на сигурније место главу склања.
О животу и смрти у овој књизи говорили сте и на филозофски и на лирски начин...
- Између настајања и нестајања, време је постојања. У том времену смрт сама није. Од живота се не одваја. Смрт и живот исту ружу чине.
Плаши ли вас пролазност, нестајање?
- Не, као сањар, и данима и ноћима, сном јак, необуздан у сновима и мислима, за вечним у себи и изван себе, чезнем, трагам. О вечно, о далеко, о бесконачно, трајно и свесно и подсвесно зовем недозвано, стално.
Има ли нешто што вас застрашује?
- Има. Све новији и новији налети смрти које похлепа у свету ствара. У тучи са животом, смрт постаје све јача и јача. Простор и време од живота отима, све више и више осваја.
Шта по вашем мишљењу може да спасе овај свет?
- Само чист ум.
Шта то беше?
- Чист ум светлост је живота. С добрим намерама, одувек, чист ум, доброта и лепота спасавају свет.
Време, опис
Доба је страха и туге,
Гласна је тишина,
Ветар пева, цупка, скакуће,
Музика ништавила свира, свира,
Смрт ликује, уме да умре,
Моћ има, убија, убија,
Не да животу живот да буде!
(Из збирке "Лирски додир
стварности")
Препоручујемо
АНЕ ДЕБИТУЈУ У НАСЛОВНИМ РОЛАМА: Опере на Великој сцени "Мадленианума"
22. 09. 2023. у 17:14
ВИЛИНСКА ЕНЕРГИЈА ДРВЕЋА: У Галерији "Сигидуним" видео радови Кристине Влаисављевић
22. 09. 2023. у 14:09
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)