ФОСЕ НАЈВИШЕ КАЖЕ ОНИМ ШТО ИЗОСТАВИ: Редитељ Стеван Бодрожа о норвешкпом нобеловцу чија је дела два пута постављао на сцену
ЈЕДАН од ретких српских редитеља који је позоришно "препознао" овогодишњег нобеловца, норвешког драмског писца, романсијера и песника Јуна Фосеа, био је Стеван Бодрожа и то два пута: сад већ давне 2002. године поставио је на сцену Београдског драмског његову дуодраму "Мајка и дете" (Ђурђија Цветић и Павле Пекић), а потом и 2010. комад "Ја сам ветар", као самосталну продукцију међународног фестивала "Тврђава театар" у Смедереву, са Бојаном Жировићем и Милутином Милошевићем у подели.
И док су Фосеова дела увелико пред нашом читалачком публиком, на сцени су до сада "инцидентно" извођена, али је Бодрожа пре две деценије имао добре разлоге да га представи овдашњој публици.
- Јун Фосе један је од писаца који највише кажу оним што - изоставе. То је магично у његовом делу и било би веома интересантно направити истраживање (књижевно - теоретичко, драмско, психолошко), како то постиже. Постоји сродност међу скандинавским Титанима, какав је Ибзен, Стриндберг и, ево, Јун Фосе, у темама. Сви се они баве људском психом, породичним проблемима, егзистенцијалним и егзитенцијалистичким питањима, смислом и бесмислом живота - истиче Стеван Бодрожа.
За разлику од Ибзена који је веома "распричан" у духу времена у којем су његова дела настајала (условљена и ондашњим, опширнијим начину изражавања), објашњава наш саговорник, данас су људи сажетији у комуникацији, па Фосе кроз сажетост свог исказа кореспондира са савременим добом.
- Ипак, његов разлог за ту врсту израза много је дубљи. Као да не верује да се прави садржај душе уопште може изговорити. Кад се површно, у првом читању, сусретнете с Фосеовим текстом, помислите "ко су ови људи, шта ја ту треба да измаштам и измислим њихове биографије, надопуним што није написано". Али, како се дубље с глумцима бавите пишчевим текстом, увиђате да суштина те слојевитости једноставно исијава. Све је ту, инкапсулирано у тишинама, паузама и крајње лапидарним реченицама. Магичан је за театар, јер му увек треба оставити простора да нешто надопуни. У комаду никада не треба све "сажвакати" већ оставити нешто редитељу и глумцима да домаштају, а пре свега, публици да заврши пишчеву причу у својој души... Фосеова величина је у тој сажетости која је бескрајно пуна и дубока.
Породичне приче и односи често су у фокусу ауторовог интересовања: отуђеност међу сродницима у свеопштој отуђености.
- Реч је о немогућности људи да уђу у комуникацију, а ако и уђу, да нешто размене. Самоћа савременог човека интензивно је приказана у Фосеовим драмама, потресно и истинито. И мени,лично, те теме су веома блиске. Окружен сам људима у животу, али носим у себи неку врсту онтолошке усамљености... Наравно, проблем усамљености је проблем човекове отуђености и од самог себе. Кроз пут ка себи и препреке на које човек наилази, Фосе гради велики део својих наратива.
Бодрожа је радио и друге скандинавске писце, па је тако у Битеф театру 2008. поставио Ибзенову "Госпу с мора", а "Кад се ми мртви пробудимо" 2021. у Шапцу.
- Њихов менталитет није нам близак, мада је српска публика веома позоришно образована. Зато треба трагати за формама и начинима како искуство скандинавских ликова приближити перцепцији овдашњег гледаоца. И то је, такође, велико искуство. Можда ми гајимо и заблуду да смо весео и темпераментан народ,као да поричемо колико меланхолије и депресије у себи носимо...
У Ослу је наш редитељ имао прилику да гостује са "Мајком и дететом" Београдског драмског и суочио се с једним сасвим другачијим другачији простором.
- Плашим се да тумачење скандинавског поднебља из наше позиције неминовно уводи у нека општа места, типа - специфична клима, изолација. И сам Ибзен је говорио да је сваки Норвежанин филозоф зато што је бар 20 километара удаљен од суседа, па има много времена да буде сам са собом и размишља о животу. Али, управо стоичка борба са прилично крутном природом и проналажење унутрашње снаге да се с њом успешно носи, изградило је и једну веома озбиљну цивилизацију. Она носи са собом одговоран однос према сопственом животу и постојању, па и питања "шта хоћу од живота, зашто сам ја овде и шта могу да урадим". Из свега тога долази читав миље присутан у скандинавским делима - каже Бодрожа.
ДУБИНЕ БОЛА
НА питање да ли размишља о неком трећем наслову из Фосеовог драмског опуса, Бодрожа одговара:
- Моја ћерка студира режију у Новом Саду и веома се заинтересовала за писца. Она и ја смо духовно и емотивно изузетно блиски, па нас привлаче исте теме - усамљености и отуђености. Као, уосталом, и многе друге уметнике. Ухватити се у коштац са Фосеом, значи спремност на зарањање у добине људског бола.
ЕКСКЛУЗИВНА ПОНУДА ЗА ЛЕТОВАЊЕ: У понуди егзотична дестинација - ово су цене
ХУРГХАДА – из прве руке! Вероватно сте већ одавно чули овај слоган, али можда не знате одакле он потиче…
21. 05. 2024. у 10:40
РУСИЈА ПОНОВО МЕЊА ДРЖАВНУ ГРАНИЦУ: Одлука ступа на снагу у јануару 2025. године
МИНИСТАРСТВО одбране Русије предложило је ажурирање координата, односно промену државне границе у области Балтичког мора, како произилази из нацрта правног акта објављеног на порталу правних информација, преноси РИА Новости.
21. 05. 2024. у 15:25
КО ЈЕ ЦРВЕНИ КОМАНДАНТ? Једини Србин генерал Црвене армије - Лењин му био захвалан, страдао од Стаљинове руке (ФОТО)
ИСТОРИЈА Совјетског Савеза, светске суперсиле 20. века, упамтила је бројне хероје, борце, официре који су својим јунаштвом и резултатима задивили свет. У периоду када се СССР тек стварао и уздизао, значајан помена био је и допринос једног Србина, Данила Срдића (1896-1937), првог и јединог Србина који је био генерал Црвене армије. Ово је његова прича.
20. 05. 2024. у 11:53
Коментари (0)