БОЛНЕ ТАЧКЕ НАШЕГ ДРУШТВА: Обележено девет деценија од рођења великог српског писца Слободана Селенића
ДЕВЕТ деценија од рођења великог писца Слободана Селенића (1933-1995) обележено је у сали "Васко Попа" где су говорили Владан Бајчета, Марко Аврамовић и Игор Перишић.
Фото Документација Борба
У свим романима Селенић се опсесивно бавио великим друштвено-политичким преокретом који је наступио са доласком Комунистичке партије на власт и поразом српске грађанске класе, рекао је Бајчета, и додао:
- Припадајући на неки начин и једном и другом свету према породичном пореклу, али и властитим опредељењима, Селенић је изузетно добро упознао сукобљене стране и са ванредном приповедачком умешношћу предочио њихов судар у престоници социјалистичке Југославије. Мимоишао га је, притом, сиренски зов постмодернистичке текстуалне комбинаторике и писао је дела са ликовима од крви и меса, невероватне животности и уверљивости. Језичка виртуозност оличена у вишегласју и аутентичности регионалних говора, сленга и свих осталих варијетета којима је обликовао њихове трагичне судбине није била виђена до тада у српској књижевности, изузев донекле у романима Драгослава Михаиловића.
Подсећајући да је Селенић током неколико последњих година живота, у време југословенске кризе, уложио свесрдан интелектуални напор да пружи допринос што безболнијем изласку из неповољних историјских околности, Бајчета је рекао:
- Сведочанства својих настојања сакупио је у књизи публицистичких текстова "Искорак у стварност" (1995), чији излазак из штампе није дочекао. Био је учесник српско-словеначких разговора у јесен 1987, одржаних у првој етапи у Љубљани, а затим и у Београду, са тежњом да се расветли положај републике која ће прва иступити из федеративне заједнице. Учествовао је и у разговорима српских и хрватских интелектуалаца у Загребу 1993, посвећеним могућностима пацификовања заоштреног сукоба двеју осовинских република Југославије; а затим и на сусрету писаца у Бечу у организацији "Иницијативе за хрватско-муслиманско-српски мировни дијалог". Потписивао је велики број прогласа, јавних апела, петиција и свих других покушаја да се политички радикализам, а касније и ратни исход сучељених страна, што пре и што безболније стиша.
Игор Перишић/Владан Бајчета, Фото Д. Миловановић/Н. Скендерија/З. јовановић
Иако је прошло девет деценија од рођења и скоро три деценије од његове смрти, теме којима се овај писац опсесивно бавио у својим, и за његовог живота, а чини се и данас, веома читаним романима и даље су у жижи наше културне, друштвене и политичке јавности, можда чак и више него што су то биле у тренутку када се овај писац на њих осврнуо, нагласио је Марко Аврамовић:
Плитки гробови
СЕЛЕНИЋ је велики драмски писац у роману где је постигао оно о чему већина књижевника тежи, а то је да су га подједнако волели и публика и критика. Поред осталог, његов опсесивни мотив били су плитки гробови. Преко упечатљивих слика он је успео да дочара српска страдања која нисмо, с једне стране довољно дубоко упамтили, док би, с друге стране, таква повлашћена места Селенићеве прозе требало да нас опомињу да нам се сличан удес више никада не понови - рекао је Игор Перишић.
- У питању су односи Србије и Европе, коју је овај аутор најизразитије тематизовао у свом можда и најпознатијем роману "Очеви и оци", затим српско-албански односи и косовско питање којих се он дотиче у наградом награђеном роману "Пријатељи", па затим геноцид у НДХ и однос према овом тешком наслеђу, како у нашој тако и у хрватској средини, што је у средишту пажње романа Timor mortis и рецимо још, ратови за југословенско наслеђе које је Селенић међу првима увео у српску књижевност у свом последњем за живота објављеном делу "Убиство с предумишљајем". Потврђује се стога да је овај романсијер био изразито сензибилан за неуралгичне тачке нашег друштва, не презајући да на њих у својим књигама на изузетно високом занатском нивоу да непосредан, и како се данас испоставља, трајан одговор.
Препоручујемо
ЛИКОВИ НА МАРГИНИ: Теа Обрехт, америчка књижевница , Гостовала у "Лагуни"
23. 10. 2023. у 15:27
КУНДЕРА ЈЕ ГОВОРИО О АПСУРДУ ЖИВОТА И РАДОСТИ ЖИВЉЕЊА: Гост из Француске
23. 10. 2023. у 15:03
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЛОНДОН ПОТОПЉЕН, ДАНСКЕ НЕМА: Како би изгледала Европа да се сав лед отопи - песимистичка процена стручњака (ФОТО/ВИДЕО)
НАУЧНИЦИ процењују изглед Европе ако се лед на Северном и Јужном полу отопи.
02. 04. 2025. у 21:02
ОДБИЈАО ЛЕЧЕЊЕ ЗБОГ СЕКТЕ КОЈОЈ ЈЕ ВЕРОВАО: Вал Климер је мислио да рак који има није болест
ВАЛ КЛИМЕР борио се са канцером грла, али је одбијао класичне терапије због верских уверења.
03. 04. 2025. у 14:14
А КАДА СУ "ДЕЛИЈЕ" ВИДЕЛЕ ЗАСТАВУ ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ КОСОВО У БЕОГРАДУ... Ево шта су одмах урадили навијачи Црвене звезде (ВИДЕО)
Навијачи Црвене звезде, "делије", нису хтели минуле ноћи да седе скрштених руку када је нека особа снимила у Сава центру заставу лажне државе Косово, и то у простору у коме се данас одржава Конгрес европске куће фудбала, УЕФА.
03. 04. 2025. у 12:09
ТЕНИСКИ УСТАНАК: Не могу више да трпе, играчи из топ 20 подигли глас!
Након што је својевремено ПТПА указивао на проблеме неравноправне зараде, сада су играчи из топ 20 ВТА и АТП одлучили да подигну глас.
02. 04. 2025. у 21:43 >> 21:59
СРБИН ПРЕЖИВЕО ТИТАНИК: Никола спасио дете, а онда уследила невероватна сцена - прича која је одушевила свет
СРЕЋНИ преживели са Титаника годинама су причали своје верзије трагичног догађаја. Захваљујући њиховим сећањима данас, поред званичних, имамо и неке потпуно непознате детаље о ономе шта се догађало у последњим тренуцима пред потонуће чувеног брода.
03. 04. 2025. у 16:52
МАСОВАН ОДСТРЕЛ МЕДВЕДА - 500, ПА 350 ПРИМЕРАКА: Како су се толико накотили? 4.000 више за 10 година
ЖИВОТИЊЕ су се некада ловиле јер се сматрају штеточинама, а њихова станишта су претварана у пољопривредна земљишта. Те врсте се сада враћају.
03. 04. 2025. у 15:55
ВУЧИЋ СЕ ХИТНО ОГЛАСИО ИЗ АВИОНА: Стигла ми је фантастична вест од Ђорђе Мелони (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић огласио се из авиона и рекао да му је стигла фантастична вест из Рима.
04. 04. 2025. у 12:49
СРБИ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА ПУТУЈУ БЕСПЛАТНО У ОВУ ЕВРОПСКУ ЗЕМЉУ: Треба вам посебна дозвола, ево колико кошта
ЕВРОПСКИ држављани који путују у Велику Британију од данас морају имати дигиталну пропусницу за улазак у земљу, за коју британска влада тврди да ће побољшати безбедност граница.
02. 04. 2025. у 10:16
"ЗАНЕМАРИЛА ЈЕ ДЕЦУ, ЧУВАЛЕ СУ ИХ ЦИГАНКЕ" Захар открио зашто је оставио Гоцу Лазаревић
СВАКИ од супружника имао је своју верзију приче.
02. 04. 2025. у 17:21
Најновије из рубрике
НИНА МРЂА ЗА "НОВОСТИ": Глума испред црног појаса (ФОТО)
ПОПУЛАРНА млада глумица Нина Мрђа већ првим појављивањем на малим екранима, 2013. године, улогом Радмиле Таралић у телевизијској серији и филму Радоша Бајића "Равна гора", освојила је симпатије публике широм региона.
04. 04. 2025. у 12:05
МОДЕЛИ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ МАНАСТИРА: Нова поставка у Конаку књегиње Љубице
У КОНАКУ кнегиње Љубице, тачније у Сали под сводовима овог депаданса Музеја града Београда, данас у 19 часова биће отворена поставка модела најлепших српских манасатира. Биће по први пут да на једном месту, и у тако великом броју буду изложени хиперреалистични модели највећих достигнућа српске сакралне архитектуре.
04. 04. 2025. у 07:15
АРТ ОЛИМПИЈАДА УМЕТНОСТИ ИГРЕ И БАЛЕТА: Пројекат Балканска Алијанса седми пут у Нишу
ВЕЋ седам година Балканска Алијанса за културу и сценску уметност реализује један од најзначајнијих пројеката у региону - Балканску Арт Олимпијаду уметности игре и балета у Народном позоришту у Нишу, која ове године почиње 5. априла.
04. 04. 2025. у 06:34
ДАН КАДА ЈЕ ПЕГАВИ ТИФУС ОДНЕО ВЕЛИКУ СЛИКАРКУ: Пре 110 година, као болничарка Ваљевске болнице, преминула је Надежда Петровић
ПРЕ 110 година, 3. априла 1915. као ратна болничарка Ваљевске болнице, од пегавог тифуса подлегла је велика српска сликарка, која је нашој уметности отворила врата модернизма - Надежда Петровић (1874-1915).
03. 04. 2025. у 18:16
ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ: Поводом Дана позоришта уручена традиционална признања
ДАН Југословенског драмског, 3. април,као и сваке године традиционално је обележен доделом годишњих признања.
03. 04. 2025. у 16:27
Коментари (0)