ПУТ КРОЗ ВРЕМЕ И ПРОСТОР: У Новом Саду снимају филм о аустријском књижевнику Карлу-Маркусу Гаусу
Карл-Маркус Гаус, познати аустријски књижевник, уредник, члан Немачке академије за језик и поезију и члан жирија за доделу Награде "Александар Тишма", последњих дана борави у Новом Саду, где аустријска екипа снима документарни филм о њему. Обишли су и Футог, у ком је одрасла Гаусова мајка, па Танурџићеву палату, у част његовом умрлом пријатељу, писцу Александру Тишми, а снимили су и дуге шетње са књижевником Ласлом Вегелом, са којим радо дели фиш-паприкаш, као и промоцију Гаусове две књиге у Културном центру Новог Сада.
V.C.S.
У издању "Академске књиге" прошле године изашла је Гаусова путописно-есејистичка проза "У музеју одбачене будућности", а ове године "Авантуристичко путовање кроз моје собе".
- Господин Холцхаузен, познати аустријски режисер документарних филмова, и његова екипа пратили су ме последњих годину и по. Увек смо снимали уз реку. У Салцбургу уз две речице које се уливају у Салцу, а она се, опет, улива у Дунав. Снимали смо пратећи токове тих река и следећи Дунав до Новог Сада - објашњава Гаус.
У Футогу су се задржали на локалном гробљу, где су пронашли гроб његове прабаке. Он је познат као љубитељ етнокултура и "малих" народа, од којих многи изумиру, попут Гагауза, који живе на југу Молдавије, одрекли су се ислама, прихватили православље и турски пишу ћирилицом. Као таквог, Гауса је нарочито фасцинирала футошка Купусијада.
- У филму Ласло Вегел игра велику улогу, са њим смо много шетали, а индиректно и Тишма. Путем Данила Киша овог пута нисмо ишли, иако га помињем у својим делима. Пре 30 година написао сам велики есеј о Кишу и тада сам пратио његове новосадске трагове - прича Гаус.
Филм о њему, каже, "мора да осликава љубав према свету":
- Нисам велики љубитељ празника и свечаности, али јесам љубитељ свакодневице, према њој гајим готово религиозни однос.
И заиста, у његовим књигама види се ванредна моћ запажања детаља, који би неком мање вештом посматрачу - промакли. Такође изражава оштар критички став према маргинализацији мање развијених делова Европе, двоструким аршинима, ревизији историје... Покушава да сачува од заборава свет који је ишчезао или ишчезава пред нашим очима.
V.C.S.
- Пишем како бих оставио знак свог присуства у овом времену и на планети Земљи - рекао нам је Гаус пре промоције, а на самој промоцији на исто питање из публике одговорио је:
- Док пишем, паметнији сам него у животу. Када ме супруга пита како ми се нешто допада, кажем јој да немам појма јер још о томе нисам писао. Док пишем, не само да сам паметнији, већ сам и храбрији. Ако бих престао, постао бих неморалнији.
Гаус је одрастао у Салцбургу, у ком и данас живи, као најмлађе од петоро деце. Његови родитељи су са децом причали немачки. Када хоће нешто међусобно да расправе а да их малишани не разумеју, прелазили су на српско-хрватски, уз који су одрасли, а када би свађа прешла у брачну нежност упловили би у мађарски. Гаус не зна ни српски, ни мађарски, али је од најранијег детињства заволео Војводину, коју су у породици, због мултикултуралности, сматрали Швајцарском.
КРЛЕЖА КАО ГЕТЕ
МИРОСЛАВ Крлежа је за Гауса "Гете двадесетог века":
- Као и Гете, он се окушао у свим жанровима, од романа, преко песме, баладе, до есеја, и све је било одлично. Сартр је шездесетих година дошао до једине његове књиге преведене на француски. Рекао је: "Штета што раније нисам упознао овог човека, многе бих странпутице уштедео." Једини разлог зашто Крлежа у Европи није поштован колико заслужује јесте тај што потиче са Балкана - каже Гаус.
У књизи "У музеју одбачене будућности", он путује кроз Молдавију, Бугарску, Нови Сад и Хрватску и описује необичне сусрете са познатим и непознатим људима. У "Авантуристичком путовању кроз моје собе" поиграо се жанром који је увео Гзавије де Местр, који је био осуђен због учествовања у двобоју на 42 дана кућног затвора. Током "робије" пише путописе из своје собе, описујући предмете и размишљања која код њега побуђују. Управо то је урадио и Гаус, описујући свој салцбуршки стан, па нас је у књизи прошетао кроз интимну историју своје породице и кроз модерну светску историју. Жанр је назвао "путологијом".
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)