ПУТ КРОЗ ВРЕМЕ И ПРОСТОР: У Новом Саду снимају филм о аустријском књижевнику Карлу-Маркусу Гаусу

Карл-Маркус Гаус, познати аустријски књижевник, уредник, члан Немачке академије за језик и поезију и члан жирија за доделу Награде "Александар Тишма", последњих дана борави у Новом Саду, где аустријска екипа снима документарни филм о њему. Обишли су и Футог, у ком је одрасла Гаусова мајка, па Танурџићеву палату, у част његовом умрлом пријатељу, писцу Александру Тишми, а снимили су и дуге шетње са књижевником Ласлом Вегелом, са којим радо дели фиш-паприкаш, као и промоцију Гаусове две књиге у Културном центру Новог Сада.

V.C.S.

У издању "Академске књиге" прошле године изашла је Гаусова путописно-есејистичка проза "У музеју одбачене будућности", а ове године "Авантуристичко путовање кроз моје собе".

- Господин Холцхаузен, познати аустријски режисер документарних филмова, и његова екипа пратили су ме последњих годину и по. Увек смо снимали уз реку. У Салцбургу уз две речице које се уливају у Салцу, а она се, опет, улива у Дунав. Снимали смо пратећи токове тих река и следећи Дунав до Новог Сада - објашњава Гаус.

У Футогу су се задржали на локалном гробљу, где су пронашли гроб његове прабаке. Он је познат као љубитељ етнокултура и "малих" народа, од којих многи изумиру, попут Гагауза, који живе на југу Молдавије, одрекли су се ислама, прихватили православље и турски пишу ћирилицом. Као таквог, Гауса је нарочито фасцинирала футошка Купусијада.

- У филму Ласло Вегел игра велику улогу, са њим смо много шетали, а индиректно и Тишма. Путем Данила Киша овог пута нисмо ишли, иако га помињем у својим делима. Пре 30 година написао сам велики есеј о Кишу и тада сам пратио његове новосадске трагове - прича Гаус.

Филм о њему, каже, "мора да осликава љубав према свету":

- Нисам велики љубитељ празника и свечаности, али јесам љубитељ свакодневице, према њој гајим готово религиозни однос.

И заиста, у његовим књигама види се ванредна моћ запажања детаља, који би неком мање вештом посматрачу - промакли. Такође изражава оштар критички став према маргинализацији мање развијених делова Европе, двоструким аршинима, ревизији историје... Покушава да сачува од заборава свет који је ишчезао или ишчезава пред нашим очима.

V.C.S.

- Пишем како бих оставио знак свог присуства у овом времену и на планети Земљи - рекао нам је Гаус пре промоције, а на самој промоцији на исто питање из публике одговорио је:

- Док пишем, паметнији сам него у животу. Када ме супруга пита како ми се нешто допада, кажем јој да немам појма јер још о томе нисам писао. Док пишем, не само да сам паметнији, већ сам и храбрији. Ако бих престао, постао бих неморалнији.

Гаус је одрастао у Салцбургу, у ком и данас живи, као најмлађе од петоро деце. Његови родитељи су са децом причали немачки. Када хоће нешто међусобно да расправе а да их малишани не разумеју, прелазили су на српско-хрватски, уз који су одрасли, а када би свађа прешла у брачну нежност упловили би у мађарски. Гаус не зна ни српски, ни мађарски, али је од најранијег детињства заволео Војводину, коју су у породици, због мултикултуралности, сматрали Швајцарском.

У књизи "У музеју одбачене будућности", он путује кроз Молдавију, Бугарску, Нови Сад и Хрватску и описује необичне сусрете са познатим и непознатим људима. У "Авантуристичком путовању кроз моје собе" поиграо се жанром који је увео Гзавије де Местр, који је био осуђен због учествовања у двобоју на 42 дана кућног затвора. Током "робије" пише путописе из своје собе, описујући предмете и размишљања која код њега побуђују. Управо то је урадио и Гаус, описујући свој салцбуршки стан, па нас је у књизи прошетао кроз интимну историју своје породице и кроз модерну светску историју. Жанр је назвао "путологијом".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације