И ПРОЂЕ ТАЈ ДАН... Жарко Лаушевић (1960 - 2023) - Звездани дар (1)
ОД заносног младог љубавника, официра, са ружом, до оронулог бескућника са трубицом.
Од домца до српских генерала и крунисаних глава.
Од усташе, преко муслимана, до четника.
Од ситног криминалца до свеца. И просветитеља (чије речи, изречене мимо позоришних реплика, до данас сијају из помрчине).
Од дечка који је обећавао, надареног сликара, до звезде београдских позоришних сцена и југословенске кинематографије.
Од поносног, "неодољиво лудог" Цетињанина, до харизматичног београдског глумца.
Од обожавања свеколике јавности до зависти локалних подгоричких мангупа.
Од глумачке иконе до убице. Двоструког.
Од робијаша до изгнаника. Из земље, из професије, из живота, свог, и оних наших.
Од затворске ћелије до "затвора" у стану на њујоршком Рузвелт Ајленду. У себи.
Од зидина затворских, до зидова које је као илегални имигрант у Америци моловао.
Од гламура и сјаја рефлектора до молерских мердевина и четки.
Од аплауза за речи изговорене са сцене, до пролазника који са њујоршких улица телефонима снимају молера на скели како рецитује Јесењина. На српском, и на руском, не и на енглеском.
Па ипак, и ти су пословично заузети Њујорчани на ужурбаним авенијама бивали, снажном емоцијом страног им језика, заустављени - однекуд одозго. Са скеле. И из дубина Лаушеве душе. Његовог уметничког бића. Нису имали избора, но да стану, и снимају.
Баш као што га није имао ни он. Но да рецитује, да говори стихове наизуст, да ствара уметност и дели је са другима. Ако већ не са сцене која му је суђена, онда са те скеле. Јер и она му је била суђена, баш као и зидови. Затворски, српски, црногорски, амерички...
Када је, насред свог њујоршког затвора, јер тако је називао тај водом омеђени простор, решио да поруши оне најнепробојније зидине - оне унутрашње, да иступи из затвора сопствене душе, тада нам се Жарко Лаушевић, легендарни глумац трагичне судбине, открио и као писац. И баш као и у свакој својој роли, великој или малој, и у улози писца показао се као маестралан.
Човек великих дарова - такав је Лаушевић. Био. И остао.
Јер оставио нам је много, довољно да га откривамо још генерацијама, као чудесног глумца, даровитог писца, као човека филмске судбине...
У тренутку када је Жарко угледао свет, на Богојављење 1960. године, на Цетињу, нико није могао слутити каква је и колика звезда рођена. Звезда блистава. Звезда падалица. Звезда чудесне снаге, чији су се пропламсаји пробијали и кроз најгушћу помрчину, да би поново заблистала пуним сјајем. И наставила да блиста.
Комеморација и испраћај
КОМЕМОРАЦИЈА поводом смрти Жарка Лаушевића биће уприличена у Југословенском драмском позоришту у понедељак, 20. новембра, са почетком у 11 часова.
Испраћај и кремација славног глумца биће обављени на Новом гробљу у Београду, са почетком у 14 часова.
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."
НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.
22. 06. 2024. у 19:05
ЕКСПЛОЗИЈЕ У КИЈЕВУ: Украјинци јављају да је погођена престоница, ракете су стигле са мора, а бомбардовали су и "мигови"
МИКОЛ Олешчук, командант Ратног ваздухопловства Украјине, на Телеграму је изнео податке о руском нападу
27. 06. 2024. у 09:15 >> 09:17
ЈАНА СЕ РАЗВЕЛА ОД МУЖА КАД ЈЕ ОБОЛЕО ОД РАКА: "Не кајем се, преко Фејсбука сам сазнала да је умро"
СУДБИНА некада уме да се поигра са нама и доведе нас пред невероватна искушења. Некада морамо да донесемо важне одлуке које могу да нам промене ток судбине.
28. 06. 2024. у 20:02
Коментари (0)