Скуп поводом 80 година од рођења ДРАГОША КАЛАЈИЋА, СЛИКАРА, ПИСЦА, ФИЛОЗОФА, НОВИНАРА... : ПРЕДВИДЕО СВЕ ШТО НАМ СЕ ДЕШАВА

БИО је сликар и писац, особен мислилац, филозоф историје и културе, геополитиколог, ангажовани интелектуалац, уредник, издавач... Још пре четрдесет година детаљно је описао и образложио ово што се одвија пред нашим очима. Србији је данас потребно ново читање Драгоша Калајића, очишћено од свега споредног, случајног и "сувише личног".

Новости/И. Маринковић

Скуп "Видици и идеје" уприличен у Музеју Југословенске кинотеке у Београду, где су поводом 80 година од рођења о различитим аспектима дела Калајића говорили професори универзитета Слободан Антонић, Мило Ломпар, Миломир Степић, директор Института за европске студије, др Миша Ђурковић, редитељ Драган Ћирјанић, песник и ликовни критичар Драган Јовановић Данилов - осмишљен је као важан корак у том правцу.

Ове године навршило се осам деценија од рођења Драгоша Калајића (1943-2005), те посве изузетне фигуре српске културе у последњој трећини 20. и почетка 21. века.

- Калајић је био посебан феномен у нашој културној галаксији - нагласио је Антонић, говорећи о једној од најсамосвојнијих појава у нас. - Филозоф историје, геополитички писац који је међу првима афирмисао ту професију, фасцинантан ерудита који је у оно време пре интернета читао књиге за које нико у Србији тада није чуо, пре других писао о антиуметности, о метрополама као о киклопским некрополама модерне цивилизације, о заблудама феминизма, новом светском поретку и идеологији слободног тржишта. У књигама "Америчко зло", "Српско добро", "Издана Европа", "Русија устаје", описао је и образложио оно што се сада дешава - светски рат лихварске интернационале.

Будући да је његова мисао била сасвим у складу са његовим једнако особеним и самосвојним ликовним стваралаштвом, може се рећи да је Калајић био интегрални мислилац-уметник, истакао је Антонић.

Рођени Београђанин, Академију лепих уметности Калајић је завршио у Риму, где је у више раздобља и живео. У сликарству је прешао сложен пут од споја класичног и модерног, уз антиципирање чак и таквих парадигми каква је поп-арт, много пре Ворхола и сасвим независно од америчке сцене, до "хиперборејског реализма" и "империјалне иконографије" његовог позног стваралаштва. Тим путем ишао је сигурним кораком, свестан (како је говорио) "усиљеног марша човечанства од праисторије ка надисторији". О његовом сликарству писали су велики зналци, попут Енрика Крисполтија, Жана Дипреа, Миодрага Протића, Дуча Тромбадорија, Ђорђа Кадијевића, Оље Ивањицки, Дејана Ђорића... Увршћен је у низ антологија уметности 20. века, од Крисполтијеве до Протићеве. У књижевност је ушао необичном поемом "Кршевина" (1968), а књижевни опус Драгоша Калајића свакако је крунисан романима идеја "Последњи Европљани" (2001) и "Српска деца царства" (2005).

Дубок је траг Калајића као уредника познатог београдског часописа "Дело", а у издавачкој кући "Књижевне новине" од 1980. до 1988. уређивао је три библиотеке: "Кристали", "Исток-Запад" и "Суперроман", и нашој читалачкој публици представио низ прекретничких аутора. Теоријско-филозофски рад Калајића утемељен је на студијама из седамдесетих година, а заокружен "Европском идеологијом" из 2004, док се у обимном телевизијском раду издвајају емисије "Огледало XX века" и "Мон Блан".

- Пред нама је, видимо и по овоме, једно обимно дело широког распона и дубоког захвата. Али, ми у свему овоме још нисмо ни дотакли оно по чему је Драгош Калајић данас можда и највише помињан: он је детаљно описао и образложио ово што се сада одвија пред нашим очима. Како? Како је он видео још тада то што многи не успевају да виде ни данас, иако им увелико гута животе? Српској култури, науци и српској идеји, очигледно, данас је потребно ново читање Калајића, смирено превредновање и дубље поимање - порука је која се могла чути већ у уводном делу вечери у Кинотеци.

Преглед Калајићевог опуса данас изгледа запањујуће, посебно ако се стави у контекст времена у коме је живео и стварао, сматра др Миша Ђурковић.

- Из данашње перспективе изгледа апсолутно невероватно шта је он радио крајем шездесетих и седамдесетих година - наводи Ђурковић. - Његово наслеђе је огромно, још неистражено и несистематизовано. Но као и све велико у српском наслеђу, његово дело морају да обраде истински ствараоци код Срба који увек припадају алтернативним и подземним токовима наше интелектуалности и духовности. Њему не треба писати панегирике. Као и сви живи људи имао је своје грехове, погрешна предвиђања, нетачна разумевања одређених дела или процеса, но све то ни близу не умањује утисак о великом, слободном ствараоцу, путовођи, који је у време док су овде дрвили "производне снаге и производне односе", те "самоуправни социјализам", писао о стварним процесима и доносио литературу која је у комунистичко сивило уносила дух живота и радост стваралаштва.

Предавања о свим аспектима

СВАКИ од аспеката Калајићевог дела био је предмет предавања неког од учесника, те је Слободан Антонић говорио на тему "Калајић као мислилац", Мило Ломпар - "Драгош Калајић о Црњанском", Миломир Степић - "Посвећеник обнове српске геополитике", директор Института за европске студије Миша Ђурковић - "Драгош Калајић: од политичке мисли традиције до издане Европе", редитељ Драган Ћирјанић о Калајићу као човеку велике идеје, а песник и ликовни критичар Драган Јовановић Данилов о "Сликарском космосу Драгоша Калајића". 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације