СКЛОПИО ТАЈНУ ВЕЗУ СТИХОВА И МУЗИКЕ: Текстови Душка Трифуновића уткани су у бројне поп и рок хитове

ЈА САМ естрадни песник, како то неко каже кад жели да ме деградира, само по томе што знам да рецитујем своје песме. А није тешко говорити кад имаш шта да кажеш. Рђавом песнику и длаке сметају - одлучно је говорио за живота Душко Трифуновић, велики поета који је рођен пре 90 година.

Фото: ТАНЈУГ/Д. Дозет

Трифуновић је написао најбоље од оног што се пева, аутор је највећих хитова "Бијелог дугмета", Здравка Чолића, Вајте, "Тешке индустрије", Јадранке Стојаковић, Неде Украден и многих других. Истовремено, био је песник који је објавио више од 40 збирки, аутор непревазиђених формата за децу и чувене емисије "На ти" на Телевизији Сарајево, кроз коју су стасали југословенски музичари. За музику је писао, али музику није слушао. Када је напустио Сарајево, 1992, постао је и песник без свог града.

Душко Трифуновић био је свестран човек. Родио се 13. септембра 1933. године у селу Сијековац код Босанског Брода, а у Сарајево долази са 24 године, при чему се раније школовао за бравара.

Пре него што је постао песник, био је фудбалер Хајдука из родног Сијековца, а затим бравар у рафинерији и шумар. За то време писао је песме. Говорио је да се прво ствара песник, а онда биографија, а он се својом вешто играо.

Песме је почео да пише са 22 године и годинама су га називали младим писцем. Студије књижевности у Сарајеву никада није завршио, али је 1958. године објавио прву књигу "Златни куршум". Шездесетих осваја престижну "Бранкову награду", а затим посао налази у ТВ Сарајево у музичко-забавном и омладинском програму као аутор незаборавних емисија за децу и младе.

Најпознатији је постао по сарадњи са рок саставом "Бијело дугме". До тог момента је било незамисливо да познат и афирмисан песник сарађује са рокерима. Из те сарадње су се изродили хитови као што су "Има нека тајна веза", "Шта би дао да си на мом мјесту", "Пристао сам бићу све што хоће", "Главни јунак једне књиге"... Писао је текстове и за "Индексе", "Тешку индустрију", Неду Украден, Здравка Чолића, Арсена Дедића, а последње познато естрадно име са којим је радио је био Жељко Јоксимовић (песма "Има нешто у том што ме нећеш"). Укупно је око триста његових песама компоновано и снимљено, а свега три песме у животу је написао на музику.

Емисијом "На ти" прославио је многе тада анонимне музичаре. У томе му је помогао Габор Ленђел, који је, испоставиће се, компоновао највећи број Трифуновићевих песама. Тада чувеног атлетичара Ленђела са Душком спојила је Јадранка Стојаковић.

Душко је имао воље за људе, око себе је окупљао младе песнике, названи су "судбоносним дечацима", испоставиће се и у судбоносном саставу - од Абдулаха Сидрана, Рајка Нога, до Радована Караџића и многих других. Песничке вечери одржавале су се широм Југославије и то је до краја Душковог живота остала пасија.

За Сеида Мемића Вајту Душко је био "златна рибица", написао му је више од 25 песама, а постоји анегдота да је Трифуновић са Габором пошао у Травник за певачем са дубоким гласом за групу "Тешка индустрија". Нашли су човека, како су рекли, да личи на Сандокана (лик гусара из романа и серије), извукли су Вајту из породичне пекаре, а онда су добили звезду у "Тешкој индустрији" и кроз самосталну каријеру.

- Ја сам савременик, не филозофирам пуно, у време велике цензуре пронашао сам боју - тако је Душко објаснио песму "Чисти зрак" у којој његов брат устаје у 5 до 5, ради и гради у тешкој индустрији и то је послужило Габору као назив за групу.

Душкову песму "Главо луда" певао је прво Ранко Бобан, док ју је после узео Здравко Чолић. Ипак, после Трифуновићеве сахране, Здравко је посведочио да је песма "Ријека суза", заправо, његов први избор.

Осетљиву песничку душу погодио је и рат.

- Мајко, пуцају ли? Мало. Колико? Као кад Звезда победи - одговорила је мајка Душка Трифуновића своме сину 1992. године из Сијековца, места које, како је Душко говорио, ни у претходном рату никада није било ослобођено.

- Није то била окупација, била је држава, онда су нас покрштавали, сви смо били католици. Мислим да сам био најбољи у томе, зато што сам поједноставио молитве - говорио је Душко.

Много је прича о Душковом бегу у Нови Сад, у град у којем је добио своју прву награду. Ако се прво стварао песник, па биографија, како је говорио, он своју сарајевску више није исписивао.

Његова породична, у коју спадају жена и двоје деце и лична прича, десила су се у том граду.

О Сарајеву више није говорио, али Сарајево јесте о Душку и све се то "судбински повезало са судбоносним дечацима".

У Новом Саду је, по сећању, поново написао више од десет збирки песама и један роман. Ипак, он више никада није имао свој град, на начин на који је имао Сарајево или, рецимо, на начин на који је Душко Радовић имао Београд. У Новом Саду била је копија некадашњег живота, поново стихови, поново телевизија и поново туђа деца. Пред крај свог живота, време је проводио у Ветернику, уз децу са тешкоћама у развоју.

Сахрањен је у Сремским Карловцима, одакле су потекле прве песничке награде, односно Душков "први грех".

- Грешио сам много, а сада ми је жао што нисам више и што нисам луђе, јер само ће греси када будем пао бити моје дело, а све друго туђе - предвидео је Душко.

Затворска инспирација

ДУШКО би се увек насмејао кад би неко споменуо како је "Има нека тајна веза" синоним за љубавну песму. У више наврата је објашњавао да у тој песми нема љубави нимало. Она је настала на захтев човека из Загреба који је снимао филм за испит, а професор му је тражио и музику за тај рад.

Душку је испричао да снима филм о Тахиру, чувару у затвору, који сведочи о томе да чак и убице напуштају затвор после неког времена, само он остаје, јер ту ради. Тај чувар је био жртва свога позива који је, иако частан човек, у затвору био дуже него било ко. Ту је Трифуновић одмах добио идеју за стихове о тајној вези између њега и живота.

Епитаф за вечност

САХРАЊЕН је Душко Трифуновић на гробљу у Сремским Карловцима. Гроб му је одмах десно од главног улаза, споменик је од белог мермера и на њему пише: "Пријатељи бивши и будући, памтите ме по песмама мојим".

Управо ови стихови многе подсећају на то да је Душко Трифуновић био тај који је одговоран за име групе "Бијело дугме". Он је убедио Горана Бреговића после распада групе "Јутро" да искористи стих из нове песме за назив бенда.

БОНУС ВИДЕО:

"НОВОСТИ" ИНТЕРВЈУ: Аца Регина открио све о сарадњи са Филхармонијом

Препоручујемо

ТВ Новости

0 0

НАТАША ПАВЛОВИЋ: Снови који су улепшали живот, а поносна сам највише на приватност

04. 12. 2023. у 08:05

Познати

0 0

"НЕШТО ЈЕ ТАЧНО, А НЕШТО ИЗМИШЉЕНО": Аца Лукас о филму, концертима, па открио - Следеће године обећавам још једну велику журку (ФОТО/ВИДЕО)

02. 12. 2023. у 20:25

Познати

0 0

НИШТА НА БРЗИНУ, ВЕЋ ВРЛО ТЕМЕЉНО: Илда Шаулић признала да не жури са пројектом и нада се најбољем (ФОТО/ВИДЕО)

01. 12. 2023. у 19:10

Познати

0 0

ОВОМЕ СЕ НИКО НИЈЕ НАДАО: Андреана Чекић показала и више него што је требало (ФОТО)

30. 11. 2023. у 19:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације