ВРАТИЛИ СМО СЕРИЈЕ И ФИЛМОВЕ У МОДУ Александра Мартиновић, директорка Дирекције за мултимедију "Телекома Србија"

ПРЕ пет година тржиште српске кинематографије је поново оживело. Тада је српски телекомуникациони гигант "Телеком Србија" одлучио да у свој портфолио уврсти производњу садржаја, и то је била преломна тачка како за поновно рађање српске кинематографије, тако и за давање новог импулса "Телекому Србија" да се трансформише и уврсти међу модерне и успешне телко компаније у Европи и свету.

Фото Н. Скендерија

Овом поруком директорка Дирекције за мултимедију "Телекома Србија", Александра Мартиновић, започиње причу о процвату српске кинематографије и кључној улози ове компаније у том процесу.

Чињеница је да је српска кинематографија пре пет година била угашена и без перспективе. Чињеница је и да ју је "Телеком Србија" оживео и да живи златно доба. Како се до тога дошло за тако кратак период?

- Реч је о визионарском потезу нашег генералног директора Владимира Лучића, који је пре пет година схватио да једним потезом може да трансформише и унапреди две индустрије. Са једне стране телекомуникациони бизнис, а са друге стране креативну индустрију. Тако је на обострану корист настало ново партнерство. "Телеком" је својим корисницима већ пружао услуге интернета и телевизије и следећи корак је био да им пружи и најквалитетнији садржај. У томе не само да смо успели на домаћем тржишту, већ смо успели и да отворимо Србију ка свету, али и свет ка Србији. Данас се наше серије гледају на пет континената, а наша компанија сарађује са највећим светским продукцијама.

На столу вам је књига "Ожиљак", нећете више морати да замишљате како ће изгледати ликови него ћете моћи да сведочите о настанку новог уметничког дела.

- Управо је "Ожиљак" (Scar) прва копродукција "Телекома Србија", Амазон прајм видеа и једне од највећих шпанских медијских кућа ТВ Еспања. Серија од осам епизода, чији аутори су творци чувене "Нетфликсове" серије "Кућа од папира" (La casa de papel), снима се у Шпанији, али и у Србији. Ово, наравно, није једини пројекат који се "крчка" у кухињи "Телекома". У протеклих пет година неки од њих стигли су од Бразила, преко Индије чак до Аустралије. "Телеком Србија" је вратио серије и филмове у моду. И не само то. Покренули смо то да је сада занимљиво гледати нове домаће серије на телевизијском екрану, да причамо о томе, да бинџујемо домаћи, а не само инострани садржај. Наши људи се везују за нашу емоцију, културу, хумор, прошлост... Добри су блокбастери, али не можете да се са тиме идентификујете као што можете са нашим језиком, традицијом, локацијама... Због тога је, између осталог, производња домаћих садржаја невероватно важна јер постоји потреба за тим.

Колико је тог садржаја, односно серија и филмова, направљено до сада у вашој продукцији?

- Последњих пет година "Телеком Србија" је продуцирао више од стотину серија, филмова и документарних серијала. Оно на чему инсистирамо је диверсификација жанрова, па имамо све, од драма до трилера, преко романтичних комедија. На тај начин желимо да задовољимо укус сваког нашег корисника и потенцијалног гледаоца. Пошто имамо 1,9 милиона корисника, циљ је да продуцирамо садржај који може да задовољи њихове афинитете.

Фото Арт Виста промо

Какав су успех у свету постигли ваши досадашњи пројекти?

- "Златни дечко" је на "Амазону" за немачко говорно подручје, ХБО Максу су продате три наше серије, а "Државни службеник" је на "Дизни плус Индија". Да не говорим о томе колико су наше серије продате не само земљама у региону, него телевизијским станицама у свету. Сарадња са "Амазон прајмом" и ХБО Максом отвара додатну могућност јер они сада знају да имамо каталог од 100 наслова, а 60 од њих је потпуно спремно за интернационалну дистрибуцију. За градњу тог каталога је било потребно пет година преданог рада, а до сада смо сарађивали са више од 30 продуцентских кућа. Свима је дата шанса, и искусним и онима који нису, али су имали фантастичне идеје, а да не говорим о глумцима и млађим и старијим и онима из региона.

Упустили сте се и у прву копродукцију са иностраним платформама и тв кућама. Како изгледа стварање серије "Ожиљак"?

- Интернационализација, односно прављење иностраних копродукција је важан корак у нашем стратешком развоју. И први у низу је серија Skar, односно "Ожиљак". На тај начин отварамо потпуно нова врата света ка Србији и Србије ка свету јер ће наши креативци и глумци додатно моћи да представе, не само у Србији и региону, већ у целом свету своје таленте, вештине и знања. Наших четворо глумаца - Милена Радуловић, Младен Совиљ, Горан Шуљик и Стефан Капичић - играју у том пројекту и то је у преговорима за нас био неопходан услов. Део серије се снима у Шпанији, у Билбау, и биће на шпанском језику, а инострани копродуценти ће доћи крајем децембра да снимају сцене у Србији. Били смо ангажовани у кастингу и инсистирали смо да се у серији чује српски језик и да се виде сцене из Београда.

Фото Промо

Логично је да подржавате домаће идеје и аутентичан садржај, али када због тога дођу неповољне реакције неких интересних група, како реагујете?

- Реагујемо тако што одговарамо чињеницама. "Хероји Халијарда" је пројект који се базира на историјским чињеницама. То је историјски догађај који слави и Америка и Србија. Када су у питању уметност и сарадња у њој, увек смо отворени, а доказ томе је да су многи глумци из региона глумили у серијама и филмовима у "Телекомовој" продукцији. Оно што нас мотивише и дефинише је да кроз уметнички, креативни садржај повезујемо регион, а никако да га делимо.

Имате више од сто наслова, што је заиста импозантно. Да ли сте тим бројкама задовољни, па зато смањен обим онога што тренутно радите?

- Никада се нисмо водили квантитетом већ увек квалитетом, а такав случај ће бити и у наредној години. Оно што нама сада олакшава је да имамо садржај са којим у сваком моменту можемо да изађемо пред потенцијалне дистрибутере. Сада се фокусирамо на то који ћемо садржај бирати и на који начин ћемо га пласирати. Једноставно, имамо више искуства да се додатно бавимо квалитетом и добрим позиционирањем оног што смо изабрали и продуцирали. Важно је истаћи да процесу производње садржаја велики допринос дају и финансијске олакшице Владе Србије, због којих се домаће и иностране продукције додатно мотивишу да нашу земљу препознају као сјајну дестинацију за продукцију играног садржаја.

Да ли то значи да ће у 2024. бити мање серија или не?

- Нисмо зацртали да ћемо у овој години имати 25, а у наредној 28 наслова. Желимо да креативце, продуценте и нашу индустрију уверимо да смо адреса на коју могу увек да дођу са квалитетним сценаријима и пројектима. Наш циљ је да се они осећају сигурно, јер сада постоји партнер на тржишту који је у стању да одговори на њихове креативне идеје које може да реализује и претвори у стварност. Нисмо дозволили да неке идеје пропадну, на пример "Воља синовљева". То је пројект од којег доста очекујемо јер је врло специфичан, аутентичан и другачији, први постапокалиптични српски филм и серија. Дакле, радили смо прву крими-драму, први хорор и увек се трудимо да радимо нешто први пут. Спремни смо да ризикујемо, па чак и да некад не успемо. Али, оно на што никада нисмо спремни, то је да будемо инертни и да будемо лењи.

Искорак и у цртане филмове

НАША саговорница истиче да је серијал "Српски јунаци средњег века" едукативан садржај који показује својој кћерки јер тако упија информације и нашу прошлост на визуално леп и пријемчив начин. На питање шта би још деца могла да гледају из "Телекомове" продукције одговара:

- Једна од идеја и планова је да се потенцијално отвори још један посебан канал, а ту су цртани филмови. Све до сада смо радили врло студиозно и посвећено, а то је за нас додатни изазов јер највећа одговорност која може да постоји је приликом креирања цртаног садржаја. У потенцијалним смо преговорима с најпознатијим светским играчима што се тога тиче. Можда ће се десити нешто и на ту тему, али отом потом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације