ДАЛИ - СПАСИЛАЦ: Двоброј часописа "Градац" посвећен генијалном сликару

РЕЋИ било шта о идејама и мислима Салвадора Далија значи бити у идеалној прилици да се изрекне беспрекорна глупост. Свака Далијева идеја је у центру сублимације човековог ума јер је неоптерећена замкама дидактичности, држања придика, задртости и испразности.

Бранко Кукић, Фото Градска библиотека Чачак

Његове идеје су чиста двосмисленост, противречне су самима себи, али и целом природном систему, што је најпоузданији знак узвишености људске имагинације и стања, како Дали каже, "перманентне интелектуалне ерекције".

Према његовом убеђењу, није тајна у томе да свет функционише онако како је то законима човекове логике устројено. И човекова логика је део једне велике нелогичности која се уочава када се суочимо са свим могућим начинима планетарне организованости. Све може да буде обрнуто, насупрот, да дуби на глави, да буде противречно самом себи само ако ми то желимо ("Млинови праве брашно. Ја од млинова правим брашно."). Свима је јасно да у свету влада неред разума.

Фото промо

Потребно је да завлада луцидни ред лудила. Потребан је луди реализам. Само тако би свет могао да спозна своју деведесетпроцентну испразност, немоћ и одвратну похоту за поседовањем свега и свачега ("Већина будала има потребу да ради како би зарадио паре. Ја имам потребу да зарадим паре како бих радио у миру."). Једино тако би свет увидео како је знање једнако незнању, и да се у том незнању крије један други, паралелни живот. Дали то зна, и њему уметност, наука и друга сазнања служе да предочи тај други свет, свет бескрајне неспознативости ("Помоћу ласера фотографисаћу Бога"). Да би разноликост и вишезначност света били спасени, свет мора да буде сублимисан, супротстављен ентропији. То је посао гениј. Њихова улога у свету је да теже концентричности, да све што постоји и не постоји усмеравају према жижи сједињености.

Фото Профимедија

Дали је често препричавао један свој сусрет са Коктоом. У том разговору је постављено питање шта би њих двојица спасли када би се запалио музеј Прадо. Кокто је одговорио да би он спасао ватру. Дали је одговорио да би он спасао ваздух, ваздух са Веласкезових Менина. Тајна света, дакле, није у распрострањености и бројности, она је у најситнијем делићу стварности, у њеном пламену, у зрну песка које може да буде читав свет.

(Уводни текст Бранка Кукића који је приредио двоброј часописа "Градац" посвећен Салвадору Далију.
У овом броју осим Далијевих текстова читамо и записе о великом уметнику из пера Федерика Гарсије Лорке, Пола Елијара, Андреа Бретона, Бранка Алексића, Мира Главуртића...)

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

МИЈА УВЕК УЗ НАС: Отворена изложба посвећена великом српском глумцу у Југословенској кинотеци (ФОТО)

15. 11. 2023. у 06:15

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сликари нове предметности

15. 11. 2023. у 15:26

Додатак Култура

0 1

ВЕЧИТИ МЛАДИЋ НАШЕ ПОЕЗИЈЕ: У сусрет 200. годишњици рођења песника Бранка Радичевића

15. 11. 2023. у 15:49

Додатак Култура

0 0

ТОН МЕЛАНХОЛИЈЕ: Књижевница Катрин Кисе гошћа Сајма

31. 10. 2023. у 06:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације