"КИР ЈАЊА" КЛАСИК ЗА СВА ВРЕМЕНА: Институт за Славистику у Паризу започео нову едицију штампањем превода класика са "Кир Јањом" Јована Стери

Оно што је Молијер био за француски језик, то је Јован Стерија Поповић био за српски, поручили су учесници на промоцији књиге "Тврдица или Кир Јања" у Институту за славистику у Паризу чиме је ова престижна институција, која је недавно прославила сто година постојања, започела нову едицију у оквиру овог издаваштва.

Фото: Горан Чворовић

- Објављујемо углавном дела истраживача из области славистике. Одлучили смо се сада да штампамо и преводе класика, а почињемо са Стеријом и "Кир Јањом". Драго ми је што баш овим делом отварамо нову еру наше публицистичке активности – поручила је председница Института за славистику Елен Мела.

Превод познатог дела је настао као заједнички подухват бившег и садашњег шефа катедре на којој се изучава и српски језик на Сорбони, Пол-Луја Тома и Александра Стефановића, у време док је, средином деведесетих, Стефановић био студент, а Тома његов професор.

- Студенти су у то време на факултету играли Стеријине комаде. Одиграли су чак девет од укупно 13 његових дела. Предложио сам, тако, Стефановићу да преведе "Кир Јању", што је он са задовољством прихватио – објаснио је Тома како је настао превод који је сада објављен.

Представе је својевремено на студентску бину постављао тадашњи лектор Сава Анђелковић, иначе стручњак за Стеријино стваралаштво, који је у Институту за славистику представио аутора изузетно значајног и познатог у Србији, али мало знаног у Француској, оца српске комедиографије који је говорио да је "писао за Србе као што је Молијер писао за Французе".

Стефановић је истакао и низ проблема у превођењу овакве врсте дела, препуног архаизама, славонизама, хеленизама и жаргона, као и српског с намерним грешкама.

- Поставило се питање да ли и превод треба да садржи ове "грешке". Одлучили смо се да то не урадимо, али смо хумор задржали прилагођеном верзијом француског језика – објаснио је Александар Стефановић, истичући да је управо веома изазован и изузетно занимљив рад на овом делу изазвао његово занимање за даља лингистичка истраживања.

 У преводу и прилагођавању Стефановић и Тома поводили су се управо Молијеровим језиком, чиме су успешно одговорили на дилему да ли је различитим народима све једнако смешно. Било је ово књижевно вече, које је анимирала ризничар Института и шеф катедре из Стразбура Ливија Екмечић, прилика и да се пружи допринос још једном тумачењу Стерије, из угла превођења. Тако је Пол-Луј Тома подсетио да стандардни српски литерарни језик у време када је Стерија стварао још није био нормиран, да се тада писало рускословенским језиком који је мало ко разумео, а да је Стерија одлучио да користи језик близак народу, док је уз славизме и интернационализме, у деформисаном облику користио за шик и претенциозно изражавање својих ликова.

- Други изазов је био то што је Војводина права "Вавилонска кула", с многобројним језицима који се у њој говоре, и сво то језичко богатство налази се у његовим делима – казао је Тома, истичући да су се при преводу трудили да буде што мање фус-нота, да би сачували континуитет проседеа.

Уз констатацију да је Стерија писао на начин који изазива смех, али да је основа трагична, закључено је да је његово дело и данас и те како актуелно, што ће сада моћи да открије и француска читалачка публика.

ПРЕДСТАВЕ

Превод је обогаћен с неколико фотографија са позоришних представа које су студенти српског језика извели на Сорбони током деведесетих. На корицама књиге се иначе налази сцена за представе "Кир Јање" у Српском наородном позоришту у Новом Саду из 1965. године.

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације