ИЗМЕЂУ КРИНА И ДВОГЛАВОГ ОРЛА: Хералдичка изложба Музеја Републике Српске гостује у Историјском музеју Србије
ДВАДЕСЕТ грбова најзначајнијих владарских и великашких породица чини изложбу "Орао, лав и крин - Хералдика средњовековних српских земаља", која ће у среду, 27. децембра, у 13 часова, бити отворена у Историјском музеју Србије.
Фото ИМС
Реч је о гостујућој поставци Музеја Републике Српске из Бањалуке, чији су аутори мр Јанко Врачар, музејски саветник - историчар у Музеју РС, и МА Дејан Дошлић, виши асистент на Студијском програму Историја на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.
Ова поставка која је после Бањалуке обишла више музеја у РС, у београдском ИМС биће својеврсни додатак актуелној изложби "Чекајући сталну поставку", у којој је велики сегмент посвећен средњовековној српској историји. На свечаном отварању ће говорити аутори изложбе, а испред домаћина, др Душица Бојић, директорка ИМС, а публика ће моћи да обиђе поставку већ од 15 часова.
Фото ИМС
На изложби "Орао, лав и крин - Хералдика средњовековних српских земаља" представљени су грбови најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, односно средњовековних српских земаља које су владале у раздобљу од 9. до 15. века. И то почевши од најстаријег српског владарског рода, Властимировића, па закључно са родом Бранковића, од којих потичу последњи титуларни српски деспоти.
- Грбови владарских и великашких породица у српским средњовековним земљама представљани су на новцу, печатима, у рукописним књигама, затим на одежди, дворовима, црквеним објектима и на другим местима - пише у најави изложбе. - Развијали су се под византијским и западним утицајима, што је видљиво и на основу мотива који доминирају на њима, а који су позајмљени из византијске протохералдичке традиције (двоглави орао, крст са оцилима) или из западне хералдичке традиције (штит, велики шлем, челенка, крин).
Витештво
ХЕРАЛДИКА као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат њиховог развоја. Појава и развој грбова нераздвојиво су везани за витешку или ритерску културу која се од 11. века развијала у средњовековној Европи, јер су се управо на витешким турнирима и појавили први грбови.
Великашки и владарски родови оставили су значајан траг у нашој историји и хералдици, сматрају организатори поставке, јер је у хералдичким знамењима породица Немањића, Лазаревића, Бранковића и Котроманића, често тражена инспирација за изглед грбова Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Изложба је отворена у посебном делу изложбеног простора Историјског музеја Србије и трајаће до 30. марта.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)