НАЈМЛАЂИ НЕМАЊИЋ, СВЕТАЦ И ДРЖАВОТВОРАЦ: редитељ Милан караџић о раду на представи "У име оца и сина" посвећеној Светом Сави

ПОСЛЕ тридесет две године, на исти дан (Савиндан), премијерно ће бити изведена представа са истим редитељским потписом, истим главним јунаком и глумцем - и са потписом истог писца! Само је позорница друга: представа "Принц Растко, монах Сава" играна је у "Бошку Бухи", а овог 27. јануара "У име оца и сина" прво извођење имаће на Великој сцени Народног позоришта.

фото В.Данилов

И поново је писац Милован Витезовић, редитељ Милан Караџић, а главни глумац Горан Шушљик.

Те, већ давне 1992. године, млади Шушљик (студент треће године ФДУ) играо је младог Растка (његово дечаштво и младост до замонашења), а сада у зрелом добу тумачиће Светог Саву, првог архиепископа Српске православне цркве, од тренутка монашења до земаљског краја. Биће то прича и о његовом оцу Стевану Немањи у чијем ће се лику појавити Миодраг Крстовић. Замисао редитеља је да истакне реформаторску улогу Светог Саве, као и да представа о њему не лични на свечану академију већ да буде позоришно остварење које ће својом драмском снагом осветлити један велики живот и дело.

- Витезовић је писао у драмској форми, имао је идеју да то постане и телевизијска серија. Ипак, био је, пре свега, прозни писац и песник, тако се изражавао. Скратили смо и сажели његов текст, направили динамичну причу. У свему овоме је, наравно, много помогла Ивана Димић која је радила адаптацију обимног Витезовићевог дела - каже на почетку разговора Милан Караџић.

Како објашњава наш познати редитељ, уз Витезовићеву драму и житије Теодосија Хиландарца, у раду су користили и књигу Милоша Црњанског о Светом Сави.

фото Позориште "Бошко Буха"

- Оно чиме сам посебно фасциниран је чињеница да је био изузетан прегалац. Човек јаке воље и огромне енергије: час је у Студеници, час на Светој Гори, Јерусалиму, Цариграду...Зрачио је неком силом, у најлепшем значењу речи. Сталожен, миран и упоран. Најмлађи син Немањића на кога се није "рачунало" у државничком смислу, мезимац. Црњански пише да се замонашио један прелепи младић, који се - како је ишао бос, мрзнуо на зими или горео под сунцем, шибан кишама по урвинама и келијама- очеличио и постао сув, висок и "бакаран". Свети човек, подвижник и прегалац. Све је уређивао, направио Србију по моралним и државноим законима.

Витезовић је, између осталог, у списима најмлађег Немањића пронашао и утврђена правила која је спровео у болницама, а односила су се на лечење и однос према пацијентима.

- Био је свети човек са свим државничким одликама. Практичан и брз, без одлагања и двоумљења у одлукама. Успео је да помири старију браћу Вукана и Стефана, над очевим моштима. У најближем окружењу окупио је групу монаха, жилавих и спретних, који су га пратили и чували док је носио благо за градњу цркава и манастира. Можемо само да нагађамо како је стварао велику и чврсту државу. Јер, он ју је стварао. Стефан Првовенчани је био војсковођа, али је Свети Сава реформатор који је средњовековној Србији постављао темеље. Човек огромне снаге и фасцинантне мудрости, изузетне одважности. Његов отац, велики жупан Стеван Немања, био је очајан када се најмлађи син одрекао световног живота, али је имао велику веру у њега. Тај најмлађи син, наизглед танан и крхак, у ствари изузетно снажан у сваком смислу. Пред публиком ће се наћи жива прича, права драма. Кад би за то било пара, мислим да би о Светом Сави могао да се направи фантастичан филм!

Иначе, наш саговорник је још 1987.године са Витезовићем радио "Бајку о Вуку и Србима". Комад је, заправо, настао на основу прве епизоде тв серије о Вуку Караџићу. Била је то и прва Караџићева режија у Позоришту "Бошко Буха". Оба пута на идеју тадашњег управника Љубивоја Ршумовића, а сада је нову представу иницирао Светислав Гонцић, челни човек Народног позоришта.

- Витезовић је желео да и даље интервенише на тексту "У име оца и сина",нажалост, није стигао. Сјајна је ствар што га је адаптирала Ивана Димић, велики познавалац теме и поштовалац писца. Као верујуће биће, могла је да сагледа и онај духовни аспект који у представи није доминантан, али је фон целе приче.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације