ГЛЕДАТИ СМРТИ У ОЧИ: У Етнографском музеју интердисциплинарна изложба о највећем људском страху

М.Краљ

19. 01. 2024. у 17:51

ОВАЈ наш свет просто је "натопљен" страхом од смрти! Ово тврди Саше Срећковић, музејски саветник и аутор поставке "Timor Mortis: Страх од смрти", која ће бити отворена 23. јануара у 19 часова у Етнографском музеју.

ГЛЕДАТИ СМРТИ У ОЧИ: У Етнографском музеју интердисциплинарна изложба о највећем људском страху

Уротница, Фото Етнографски музеј

Тај својеврсни изложбени и визуелни есеј, који се реализује у сарадњи са Амбасадом Мексика, требало би да прикаже разноликост односа према смрти, односно да пружи увиде у страх од смрти, почев од ранијих периода наше цивилизације до данас.

- Страх од смрти, по неким истраживачима примарни људски страх, најстрашније дејствује када је неосвешћен, посебно када се пројектује у људску агресивност, реално или симболичко насиље, те и саму доминацију, којима обилује људско друштво - пише Срећковић у каталогу, додајући да изложба "Тимор мортис" говори о овој теми с аспеката различитих етничких и верских заједница.

Фото Етнографски музеј

Мексичка мрдалица

У мноштву оригиналних и мистичних предмета, српске, мексичке и влашке традиције (део су збирке "Веровања и обичаји" Етнографског музеја), на поставци се посебно истиче богато украшена хамајлија на сребрном ланчићу, која се стављала деци око врата као заштита од злих очију, као и више надгробних споменика, који датирају од 16. века надаље. Део поставке бави се мексичким Даном мртвих, свечаностима којима се крајем октобра, односно почетком новембра обележава привремени повратак на Земљу преминулих рођака и вољених.

- Мексичка традиција казује да би мртви били увређени тугом коју живи осећају за њима тако да би светковине њима у част требало да буду радосне и пуне смеха - објашњава Срећковић.

Опасне душе

КАКО наводи аутор изложбе, Фројд је сматрао да код примитивних народа страх од смрти представља облик страха од мртвих особа, јер је њихова душа претворена у демона.

- Нарочито су опасне оне душе које лутају, а припадају покојницима над којима није био обављен посмртни обред - истиче се у каталогу. - Оне жуде да се поново укључе у свет живих. Пошто то не може бити, понашају се као непријатељски расположени странци који због тога тероришу заједницу. Многе културе користе разрађене стратегије ради одвраћања душе покојника од повратка у царство живих... Веровање у постојање вампира је један од карактеристичних примера за то.

И жеља аутора је, како износи у тексту који прати поставку, да се пружи ведрији поглед на људски усуд, заправо да пренесе нешто од искустава о смрти многих мислилаца и мудраца, јер је већи део тога истински духовно ослобађајући. Та вечита тема људског усуда је, сматра, до те мере антрополошки обухватна и дубока да се у помоћ морају позвати и друге духовне дисциплине. То су филозофија, психологија, теологија, социологија, танатологија.

- Разматрамо трагове и одразе тог страха у традицијским заједницама, укључујући њихове обичајно-ритуалне одговоре на та искушења - наводи аутор изложбе. - Затим ћемо се позабавити неосвешћеним страховима који се експлоатишу у индустријама забаве и информисања - уз бојазан да су ипак делимично освешћени и којима се манипулише у сврхе зараде или контроле над другим људима. Најзад, закључно поглавље је углавном посвећено стању загледаности у понор смрти, уз поједине могуће приступе и одговоре на изазов ове судбине живог света, па и људског рода.

Фото Етнографски музеј

Надгроби споменик

Сегмент изложбе посвећен интерпретацији медијске слике смрти открива савремен контекст банализованог говора у коме је сакрално постало обично, а мистично тривијално, као да нико више не обраћа пажњу на вероватно најдубљу емоцију у људском бићу.

Фото Етнографски музеј

Рајска свећа

- Већина култура замишља смрт као прелаз или обред прелаза - наглашава Срећковић. - У многим културама се на ову транзицију гледа као на путовање до крајњег одредишта које може кулминирати поновним рођењем, променом пребивалишта, поновним уједињењем са природом или божанством или потпуним заборавом. Од живих се често тражи да брину о покојнику у свакој фази на путу кроз загробни живот. Мртви дефинитивно "троше" знатан део економских, емоционалних и духовних ресурса заједнице.

Славље уживања у вечности

БУТАНСКА изрека каже да су најсрећнији људи који барем пет пута дневно размишљају о смрти, напомиње Срећковић, и потом додаје:

- Поједини антрополози су дуго сматрали да прачовека није мучио страх од смрти. Напротив, по њиховом мишљењу, у та давна времена смрт је била праћена весељем и светковинама. Она је била прилика за славље, а не за страх. То парадоксално понашање лако се могло објаснити са становишта савременог човека. Прачовек је славио смрт због тога што је веровао да је смрт врхунско достигнуће, коначно ритуално уздизање у виши облик живота и својеврсно уживање у вечности.

Поред Саше Срећковића, на свечаном отварању говориће Флор де Лиз Васкез Муњоз, заменица шефа Амбасаде Мексика, Весна Марјановић, етнолог, Станко Благојевић, помоћник министра културе. Наступиће хор "Колегијум музикум" и Алексеј Микитењко, виртуоз на бајану, који ће извести "Данс макабр" Камија Сен-Санса. Изложбом "Timor Mortis: Страх од смрти" посетиоцима се, истичу у Етнографском музеју, истовремено скреће пажња на значај јачања заједништва као могућег одговора на страх пред неминовношћу смрти.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“