Култура

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Исконско у модерном духу

В. Н.

14. 02. 2024. у 18:00

ИЗАЗОВИ свакодневице живљења и погледи у прошлост.

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Исконско у модерном духу

ЈОВАН ПЕЈЧИЋ (Београд)

1. "АЛЦХАЈМЕР КАФЕ", Ратомир Рале Дамјановић ("Прометеј")

2. "ЗАПИС НА СТУБУ, ЈЕРУСАЛИМСКОМ", Селимир Радуловић ("Лагуна")
3. "КЊИЖЕВНОСТ С ПРЕДУМИШЉАЈЕМ", Владан Бајчета ("Академска књига")
4. "НАЋЕРТАНИЈЕ", Матија Бећковић (СКЗ)
5. "...И ДРУГЕ ПРИЧЕ", Саша Кнежевић (МБ "Источно Сарајево")

Радуловић: поезија која слути, раскрива и изражава пререалност и надреалност, митске и јеванђељске основе човекове духовности - веру и Бога. Бећковић: стихови који људску суштину и смисао повеснога постојања на земљи осветљују алегорично-иронијски-гротескно, значи с љубављу, комично, немилосрдно. Бајчета: систематичан научнокњижевни подухват изазовно загледан у обе стварности света, креативне и друштвене, на примеру живота и дела значајнога ствараоца - Слободана Селенића. Приче С. Кнежевића: исконско у модерноме руху: грех, страх, стид и страдање ликова изнутра, вишом вољом осуђених на судар са збиљом и истинама живота, на тугу и егзистенцијалну нигдину. Приповетке Р. Дамјановића: волшебни мотиви изласка из себе, заборава на ред и личноснога самосећања, врхунски обликована секвенцијална елегијска дистопија уму недохватне, неразумљиве и несхватљиве правде наднете над сваку лепоту и судбину.

* * * * * * * * * *

ДУШИЦА ПОТИЋ (Београд)

1. "КЊИЖЕВНОСТ И ЛИБЕРАЛНА МИСАО", Игор Перишић (Институт за књижевност и уметност)

2. "ХВАТАЧ СУНЦА", Марија Кнежевић ("Пресинг")
3. "СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ", Ђорђе Кубурић ("Повеља")
4. "ТОБОГАН", Саша Радојчић (КЦ Новог Сада)
5. "ЦРНА АНЂЕЛИЈА", Срђан В. Тешин ("Архипелаг")

Обавештен, темељан, провокативан, свој, И. Перишић је интелектуалац без компромиса. Свака култура треба да има једног Игора. У роману М. Кнежевић ЈА-приповедач се враћа на одређене епизоде из свог живота, у време социјалистичке Југославије и расула после ње. У препознатљивом маниру неподношљиве лакоће ироније, ауторка нас подсећа да и од горег има горе. Ђ. Кубурић исписује стихове своје једанаесте збирке песама по ободима савремене културе, уз алузије на режисере и рок музичаре, али наравно, и по ободима домаће и светске књижевности. Он око култних уметника описује лук који би требало да на окупу држи живот, запао у процепе баналности и бесмисла. Радојчићеви карактеристични, срезани стихови, у којима је речима широко а мислима тесно, трагају за његовим доминантним поривом, за откровењима што се стапају са свакодневницом живљења. Збирка прича С. Тешина која, имајући за преовлађујући хронотоп Мокрин пишчевог детињства, враћа у прошлост сећања укрштајући га са садашњим временом.

* * * * * * * * * *

МИЛАН Р. СИМИЋ (Велика Плана)

1. "СТЕРЕОГРАФСКИ ПРОСТОРИ ПИСАЊА", Снежана Савкић ("Службени гласник")
2. "ТАЈНА ВЕЗА ИЗМЕЂУ ПСИХОЛОГИЈЕ И КЊИЖЕВНОСТИ", Жарко Требјешанин (КОВ)
3. "СНОВНИ СНЕВОМРАК", Душан Стојковић ("Литера")
4. "ЗАПИСИ НА СТУБУ ЈЕРУСАЛИМСКОМ", Селимир Радуловић, ("Лагуна")
5. "ПСИХОЛОГИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ", Ненад Шапоња ("Прометеј")

С. Савкић је успешно протумачила садржаје прозног изказа неких од најзначајнијих писаца наше књижевности. Посебно се издвајају текстови "Млада српска проза=формизам (Међуигре Форме и Жанра као есенција стварања Миленка Пајића); Стереографски простори Уметности језика ("Формотворство" у романима Хазарски речник и Истраживање савршенства) /Павић, Дамјанов/; У збирци есеја Требјешанина најсадржајнија је студија о Достојевском. Аутор износи чињеницу да је мало ко пре, али и после Достојевског заронио тако дубоко у најмрачније слојеве човекове психе и на светлост дана изнео толико драгоцених психолошких сазнања у књижевној форми. Од више успелих збирки поезије издвајају се стихоумнице Д. Стојковића, С. Радуловића и Н. Шапоње. Крајње оригинални и препознатљиви аутори, својим збиркама доказују како нема потребе да давно остварени песници бирају теме, оне су изабрале њих.

* * * * * * * * * *

МИЛАН ТОДОРОВ (Нови Сад)

1. "РУСКИ ВРТЛАР", Бора Ћосић (ЛОМ)
2. "НЕМАМ РЕЧИ", Александар Баљак ("Архипелаг")
3. "ЗАПИС НА СТУБУ ЈЕРУСАЛИМСКОМ", Селимир Радуловић ("Лагуна")
4. "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО", Ненад Грујичић ("Бесједа")
5. "ПОЕТИКА АФОРИЗМА", Витомир Теофиловић (4СЕ Биограф цомп)

У новом роману Б. Ћосића прича о избеглиштву младог Руса преплиће се са причом о добровољном сопственом изгнанству у туђину при чему аутор виспрено, у маниру есејистичког посматрача промишља смисао и скривене сврхе човековог постојања. Баљак се јавља са новом, савршено језгровитом збирком афоризама. Ако постоји јунак у књигама афоризама онда он није само борац за правду, јер би то било исувише једнострано; не, он је обичан човек који жели разуман живот са будућношћу. Настављајући поетску ниску о миленијумској светлости хришћанства С. Радуловић у песничкој посвети, "малим голим зрнима" људске страдалничке мисли, кореспондира са вером, односно хоризонтима које она раскриљује у човековом животу. Н. Грујичић је у дирљивој, али ни за тренутак не и општој, поемској драми о легендарној Козари исписао убедљив, како сам вели, "речитатив о геноциду, забораву и слободи". В. Теофиловић је начинио први велики и храбар корак на путу осветљавања значаја српског сатиричног афоризма у нашој шароликој књижевној библиотеци.