КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (8.): Слика и пародија отуђеног света

ПРОГЛАШЕЊЕ победника у четвртак, 22. фебруара, у 12 сати у Вуковој задужбини.

Илустрација Новости

ПЕТАР ПИЈАНОВИЋ (Београд )

1. "ПОЕТИЧКИ ИЗАЗОВИ И ДРУГИ ОГЛЕДИ", Марко Недић

Фото В. Данилов

КЊИГА М. Недића прегледан је и врло поуздан приказ савремене српске прозе. Синтетички текст из увода прате огледи са нагласком на угледне писце, при чему тумач открива и скрајнуте, али важне аутора и њихова дела. Књижевноисторијски огледи Ј. П. Мараш налазе грађу у песничким и прозним делима из 20. и 21. века. У проницљивом читању и тумачењу виђене су књиге и поетике писаца у распону од Боре Станковића, Дучића и Андрића до Д. Михаиловића, М. Тешића и М. Максимовића. М. Бећковић једну нашу менталитетску ману сликовито и хуморно претвара у "етички" кодекс.  Идеја је да се на тој ствари ради "све док Наћертаније/не ишћера/буквално до савршенства". Хамовићева књига је, како аутор каже, сабирна, која увезује раније, дорађене и нове песме. Измештеник је алтерего самог песника или фигура потраге за унутарњом истином о себи измештеном у отуђен свет, пун свакојаких нелагода и стрепњи. Такав свет налази своју супротност или алтернативу у спиритуалном блаженству о којему сведочи Радуловићева књига. То је збирка која означава вредан покушај обнове духовне поезије код нас.

* * * * * * * * *

СЛАЂАНА ЈАЋИМОВИЋ (Београд)

1. "НАЋЕРТАНИЈЕ", Матија Бећковић (СКЗ)
2. "ЛОЈ, НОВАЦ, РЕЧ", Мирослав Максимовић ("Чигоја")
3. "КАНОН ПОНИШТЕНОГ УМА", Филип Грбић ("Вулкан")
4. "КЊИЖЕВНОСТ ИЗМЕЂУ ПОЛИТИКЕ И КУЛТУРЕ: БРАНИМИР ШЋЕПАНОВИЋ И ДАНИЛО КИШ", Весна Тријић (Андрићев институт)
5. "ПОЕТСКОКРИТИЧКИ МОДЕРНИЗАМ", Јелена Панић Мараш ("Службени гласник")

Фото приватна архива

М. БЕЋКОВИЋ препознатљивим и аутентичним песничким гласом, пева о нашем добу које се заглавило у "ћерсокак", те кроз луцидну иронију и пародију новоговора разоткрива његову апсурдност и ружно наличје. И М. Максимовић у збирци есеја преиспитује деструктиван утицај глобалне и локалне друштвене стварности на језик и унутарњи свет појединца и поставља питање о промењеном статусу поезије. У свом роману Ф. Грбић наставља да продубљује наративну линију приповедања о меланхоличном модерном јунаку чија је судбина обележена неуспехом, а који је разапет између одбачених идеала и суморне испразности садашњости. В. Тријић у студији о прожимању сфера уметничког и идеолошког проговара бирајући занимљиву перспективу тумачења - улазећи проницљивом анализом у литерарне и животне судбине два писца. У студији Ј. П. Мараш прати генезу српског песничког модернизма указујући како на чисто књижевне феномене тако и на начине на који се друштвена стварност рефлектује у критици и поезији у првој половини 20. века.

* * * * * * * * *

ЉИЉАНА ЛУКИЋ (Бијељина)

1. "ДИМНИ ЗНАЦИ", Ђорђо Сладоје ("Штампар Макарије", Градска народна библиотека "Жарко Зрењанин", "Ободско слово")
2. "ПСИХОЛОГИЈА ГРАВИТАЦИЈЕ", Ненад Шапоња ("Прометеј")
3. "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО", Ненад Грујичић ("Бесједа")
4. "УНУТРАШЊИ РЕЉЕФИ", Сања Савић Милосављевић ("Бедем")
5. "У КОСТРЕТИ", Слободан Јовић ("Чигоја")

Фото Приватна архива

ПЕСНИК бујне имагинације, преточене у елегичне и суптилне тонове, Ђ. Сладоје, показује раскошни таленат у миксирању прошлости и садашњости, надограђујући их тематиком пролазности и смрти као и темом љубави. Поезија врхунског рафинмана Н. Шапоње обједињава научну и уметничку терминолошку визију у трагању за филозофемама живота, које остају непознанице у вештим парадоксима песниковог изражавања. Н. Грујичић у поеми урања у магму збивања прошлости, везујући их за планину Козару и њену ширу околину, чији су становници, српске националности, били жртве насиља и зверског убијања током протеклих ратова. С. С. Милосављевић посматра свет из искошеног ракурса, упирући своје бодље у дехуманизовану свакодневицу, а скривајући испод површинског слоја дубоко емоционално стање своје душе. Збирка је слика нашег времена, у коме живимо отуђени, без међусобне емпатије и љубави. Специфичност којом зрачи поетска збирка С. Јовића одводи нас у свет поимања живота и људске судбине, оличених у малим стварима, из којих избија праисконска тежња за добротом, хуманошћу, правдом, љубављу.

* * * * * * * * *

ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ (Београд)

1. "НОЋНЕ РЕЧИ", Владимир Табашевић ("Лагуна")

Фото приватна архива

ТАБАШЕВИЋ креира лудистички самосилазак у ноћне речи. Њима суверено промишља зашто књижевност једина осећа губитак "страсти и части" из језика и стварности. Онтологизацијом историје, као јахач апокалипсе, писац прави дуплу експозицију односа ја - свет. Кустурица сјајно есејистички разматра погубни утицај вештачке интелигенције на дух културе и уметности. Аутор се пита јесмо ли ми гогољевске мртве душе учипљене у застрашујући систем роботизације? Његова књига је пандемонијум патње, бешчашћа и злочина. Уроборос Сладојевог романа чине православна традиција, завичајни идиоми и национални погроми. Фатум и фантазма, мит и песма, мисао и емоција, гаовица је атавистички и модеран медиј овог слојевитог романа. Дамјановићев венац прича окупља старе Београђане и њихове дементне и црнохуморне приче и доживљаје. Аутор о смрти и деконструкцији живота, као о патетичној теми, пише на непатетичан начин.

* * * * * * * * *

КАТАРИНА ПАНТОВИЋ (Београд)

1. "У ЧЕКАОНИЦАМА: ИСТОРИЈА ЖЕНСКИХ МЕНТАЛНИХ ПОРЕМЕЋАЈА", Драгана В. Тодоресков ("No Rules издаваштво")
2. "КЊИГА О АНДРИЋУ", Јасмина Ахметагић (Bloom)
3. "МАНАСТИР", Горан Коруновић ("Контраст")
4. "СЛОБОДНИ ДАНИ ЕЛЕНЕ ЧАУШЕСКУ", Андреја Каргачин (Запрокул)
5. "ГЛАСИНЕ О СЛОБОДИ", Бојан Бабић ("Раштан")

Фото приватна архива

Д. В. ТОДОРЕСКОВ у збирци кратких прича изузетне динамике и упечатљивих дијалошких деоница, у фокус ставља поремећаје, проблеме и трауме савремених жена. А. Каргачин у збирци поезије кроз сличну оптику посматра и психологизира супруге озлоглашених диктатора, дајући им глас и уживљавајући се у њихову личност. Студија Ј. Ахметагић доноси ново и узбудљиво аналитичко читање прича И. Андрића из перспективе Јунгове психологије архетипова и клиничке психологије, испитујући душевне поремећаје који су детерминисали делање његових јунакиња и јунака. Жанровски и стилски полиморфна, књига Г. Коруновића читаоца суочава са фантастичним и језовитим светом омеђеним с једне стране мраком, а са друге светлошћу, док Б. Бабић у песмама ангажованог тона слика портрет савременог појединца који се бори са скепсом у постојање целовитости и бољег света.

Препоручујемо

Култура

0 2

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (7): Исконско у модерном духу

14. 02. 2024. у 18:00

Додатак Култура

0 2

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (6): Сатирични приказ нашег доба

13. 02. 2024. у 18:00

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (5): Кад песме постану поезија

12. 02. 2024. у 18:00

Култура

0 0

КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ БИРАЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ (3.): Поезија надвисила прозу

10. 02. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације