СМИРЕЊЕ ЈЕ СВЕ ШТО НАМ ТРЕБА: ТВ критика - серије "КОЖА" аутора Николе Коље Пејаковића, 2024.

ПРВИ филм Живојина Павловића "Повратак" (1966), о судбини преступника који не успева да раскине са прошлошћу и да започне други живот као да још опседа наше ауторе. Дух "црног таласа" као да се обнавља у новом добу које, међутим, остаје у кошмару маргине и безнађа можда и тежем него што је било у оном времену, јер је "смирење" немогуће у врзином колу робовања злу ("Лихвар" Немање Ћеранића из 2021. није једина домаћа паралела). Исход је, наравно, исти.

Никола Пејаковић, Фото продукција Босонога

Повратник неће започети никакав нови живот јер су друштвени услови још тежи него у време његове прве погодбе са ђаволом. Корење зла је запретено испод привида "бољег" живота и вуче га у бездан мутних страсти, наизмирених дугова и несмирених савести. Све је то давно записано код Достојевског и пре њега и далеко би нас одвело тражење исходишта ове драме. Код Пејаковића, прича настоји да се уклопи у савремени бањалучки миље откривен и до танчина описан у његовим серијама "Месо" и "Кости", од којих је ова потоња доживела приличан успех, о чему смо детаљније писали на овим странама.

Сам Пејаковић је и главни глумац у улози старог грешника по имену Слободан Милошевић, што још изазива сасвим опречне коментаре и понекад се позива на "оне страшне деведесете", које је "Бобо" провео на дилерском стажу између Београда и Бање Луке. Тај "дух деведесетих", којим данас плаше малу децу и сву нашу несрећу сваљују на плећа нараштаја који нас је тада једва извукао из беде и очаја, у које су нас увалили други, лежи у подлози ове игре и збиља буди авети недовршеног рата. Тај рат живи у поткожном ткиву данашњег варљивог мира и свако мало даје доказа о свом постојању, што чини Пејаковићеву драматургију изазовном. После откривања језиве тајне која покреће цео унутрашњи заплет догађа се веома занимљиво финале, преузето из једне старе матрице.

Милица Јаневски и Јово Максић у сцени из серије "Кожа", Фото продукција Босонога

Вишеструки расплет (атмосфера новокомпоноване прославе заједнице - тајкунска свадба, убиство ћерке, обрачун мафије и полиције у оближњем брлогу и "Бобова" лична освета у Сарајеву) припадају моделу "паралелне монтаже", који је давно открио Сергеј Ејзенштајн, а мајсторски искористио његов најбољи ученик Ф. Ф. Копола у "Куму" II и III. "Паралелна" монтажа открива, као код Кополе, још нешто: језиве последице погодбе несрећника са ђаволом. У суштини, то није морална парабола, него покушај есхатолошког трактата, филмског подсећања на извесност Армагедона и Последњег суда над палим човеком.

Ту се крије главни обрт и то чини серију "Кожа" озбиљном драмом. У тренутку у коме "Бобо" одустаје од освете над убицом својих најближих (комшије-муслимана из истог солитера у Сарајеву) и одлази у неизвесност будуће Апокалипсе прочишћен од трагичких афеката (ту нам је, ако хоћете и цео Аристотел), Пејаковић више нема шта да нам саопшти осим људске, насушне потребе за смирењем, што је основна сврха хришћанског етоса. Античка катарза добија овде сасвим нови, другачији вид. Немогуће је смирити се, одагнати демонске страсти и раскинути погодбу са Нечастивим без тог дубоког прочишћења себе самог, без окрића христолике судбе у свету непрекидних и све страшнијих изненађења (ава Јустин Поповић). Зато "отац Саво" има нарочиту улогу у животу свог друга из младости "Бобе", који је забасао у зверињак злочина. Млади свештеник (Александар Стојаковић), који ни сам није нашао мир у некој далекој Холандији и заправо не зна куд ће са собом, после исповеди и опела, пре него што свом другу каже "збогом", дода још сасвим обично, једва чујно "Све што нам треба је смирење".

Не знају "Бобо" и сваки гледалац да је овакав крај највиши досег православног осећања живота, али зна отац Игњатије Брјанчанинов. Да, унутрашње смирење је коначни циљ наше вере, каже он као и сваки искрен православни богослов. "Мир Божији је и начело и непосредна последица смирења; он је дејство смирења и узрок тог дејства. Он делује на ум и срце свемогућом Божијом силом. Смирење је учење Христово, својство Христово, дејство Христово. Спаситељеве речи: 'Научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем', свети Јован Лествичник објашњава овако: 'Научите се, али не од анђела, не од човека, не из књиге, него од мене, то јест од тога што ћете мене примити, од мог сијања и дејства у вама, јер сам ја кротак и смирен срцем, и душом, и телом." Христоликост је, дакле, једини пут ка смирењу и излазу из "Бобовог" и "Савовог" и сваког кошмара душе. Ту је још један њихов сапатник, шеф полиције у Бањој Луци "Жарко" (опет маестрални Јово Максић) који, после почињеног злочина, сав крвав, излази из Банског двора и посрће према Саборној цркви, па застаје пред њом. Док ја чујем великог Кшиштофа Кишловског како ми говори шта је дужност сваког верујућег филмског редитеља: "Моје је да гледаоца доведем пред Цркву, а затим га препуштам њој".

Препоручујемо

Култура

0 1

МОЛИТВА И ПЕСМА НЕДРЕ СЕ ИЗ ИСТОГ ГНЕЗДА: Песник Селимир Радуловић, добитник "Меше Селимовића", о награди, поезији, вери...

25. 02. 2024. у 12:00

Култура

0 2

ЈУБИЛАРНЕ "ТРЕ СОРЕЛЕ: У Звездара театру 50. извођење комада Стевана Копривице

23. 02. 2024. у 17:29

Култура

0 3

ДЕЦЕНИЈА КУЛТУРНОГ ДНЕВНИКА: Једна од најелитнијих емисија РТС обележила десет година постојања

22. 02. 2024. у 14:53

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА ФЕШТА ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ: Дјечје позориште Републике Српске позива колеге да се окупе у Бањалуци

21. 02. 2024. у 17:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације