"УБРЗО ЋЕ БИТИ ПОВЕЋАНЕ ПЛАТЕ У КУЛТУРИ": Интервју - Маја Гојковић, министар културе и потпредседник Владе

САСВИМ ми је у реду да неко критикује рад министра у свом ресору, то ме за 33 године није мимоишло ни у једном послу који сам радила. Оно на шта не могу још да се навикнем, а постаје готово нормално, јесте да свако чује само себе. Дешава се да они који критикују, нападају, или некад шире дезинформације, када добију одговоре од министра, не желе да их чују. Него: или треба подржати њихове ставове, или ћеш проћи кроз неку врсту јавног лична.

Фото З.Николић

Овај став износи Маја Гојковић, министар културе и потпредседник Владе, у разговору за "Новости", у коме подвлачи црту иза свог трогодишњег мандата и говори о горућим питањима у свом ресору. Открива први пут и да ће током Олимпијаде у Паризу, наш Културни центар припремити програм посвећен историјату олимпизма код нас, али и представити дела уметника која су на било који начин повезани са спортом.

И једну ексклузиву: Музеј града Београда убразно завршава припреме за излагање слике Паје Јовановића "Одмор башибозука", њено опремање и рестаурацију рама, и према информацијама које има од директорке Музеја, грађани ће моћи да виде ово изузетно вредно дело већ од 5. марта! А на питање, шта очекује од радне групе која би требало да реши статус запослених у култури, формиране после иступања чланова Београдске филхармоније, СНП-а и Народног позоришта, каже:

- Све смо већ дефинисали споразумом који смо после тромесечних, дугих преговора са репрезентативним синдикатима радника запослених у култури, закључили још у децембру. Потписала су га председница Владе, представници синдиката и министар културе, и у њему је предвиђена радна група, али су недавни догађаји у деловима неких републичких и покрајнских установа културе убрзали њено формирање. Комисију ће чинити, поред представника синдиката, и представници министарстава рада, државне управе, финансија и културе, а наше министарство никада није било препрека предлозима и захтевима уметника и запослених у култури. Према споразуму, та комисија ће се бавити радним и социјалним статусом свих запослених у установама чији су оснивачи република, покрајна, град Београд и локалне самоуправе, а не само у Београдској филхармонији, СНП и Народном позоришту. Није нам тенденција да било кога фаворизујемо, нити да било чији рад потценимо. Синдикатима су врата Министарства културе увек била отворена, и до сада смо проналазили добра решења. Не сумњам да ће после једног садржајног рада и комисија доћи до модела како да се у 2024. побољша материјални статус запослених у култури, односно да ће се у кратком року изаћи са решењима проблема. Кључну улогу у томе, уз репрезентативне синдикате ће имати и Министарство за државну управу и локалну самоуправу, које утврђује коефицијенте. И, наравно, Министарство финансија, које је једино власно да процени у ком правцу могу да иду повећања.

Какав је ваш однос према зарадама запослених у култури?

- Лично се слажем да треба радити на побољшању њиховог материјалног статуса. Проблем датира из времена када је Иван Тасовац био министар културе, и када је у таласу повећања зарада у осталим секторима, просвети и здравству, култура изостављена. Од тада повећања у овој области каскају. Људи некада имају илузију да су запослени у култури звезде серија или филмова, који на неки други начин, ипак, могу да поправе те мале плате у установама. Али, много је више оних који се баве пословима без којих нема уметности - сценских радника, шаптача, кустоса, библиотекара... Они не могу да стану на сцену, па да читају саопштења. Њих нико не види.

Фото З.Николић

Колико смо далеко од тога да се за културу одваја оних чувених један одсто од државног буџета?

- Читала сам једну студију дугогодишњег шефа кабинета бројних министара културе Француске, и видим да, без обзира колико је богата нека држава, општа је ствар да се увек за културу тражи више. Нико у овој држави не мисли да је култура трошак, јер не би било толико инфраструктурних пројеката, нити би се радило на томе да се обезбеде услови за рад широм државе, а не само у Београду и Новом Саду, на моје велико задовољство. Сваки министар културе ће рећи да жели више новца, и ја то увек говорим и на седницама Владе и министру финансија. Као што увек користим прилику да истакнем да се у укупна издвајања за културу морају урачунати поред републичког, и буџети АП Војводине и свих локалних самоуправа у Србији. С друге стране, задовољна сам што смо добили милијарду динара више него прошле године, о чему нико не говори.

Покренули сте пројекат "Престоница културе Србије". Шта се до сада постигло?

- Многим мојим саговорницима из иностранства се тај пројекат, по угледу на Европску престоницу културе, веома свидео и заинтересовани су да преузму модел за своје државе. Већ овим првим, скренули смо пажњу на један прелепи град, Чачак који је ове године посетило 170.000 људи само захваљујући култури. Тако да постији и економска компонента коју пројекат доноси. Тим поводом саграђене су неке нове установе културе, а многе су реконструисане, адаптриране... Титулу ће 21. марта преузети Ужице, а ових дана ће комисија одлучити која ће бити престоница културе у 2025.

А када је реч о "Градовима у фокусу"?

- Сваке године, кроз овај пројекат, 350 милиона динара издвајамо за инфраструктуру у локалним заједницама, за домове културе, концертне сале, биоскопе, галерије, библиотеке. Веровали или не, 108 објеката културе је адаптирано, обновљено, реконструсано широм Србије, за три године. Ни о томе се, међутим, не говори довољно, јер смо сви окренути ка Београду, евентуално Новом Саду и Нишу.

Већина домова културе, чија је мрежа била веома разграната, временом је потпуно девастирана...

- У једној безидејности, која је владала добрих 12 година, када смо мислили да све што је некада урађено треба да нестане, десило се и да је култура удаљена из малих средина. Људи су долазили у Београд да би погледали филм, или позоришну представу, а сада велика позоришта могу да играју широм Србије.

Ових дана се обављају консултације о новом кабинету. Остајете или идете?

- То не знам. Могла бих да вам одговорим за неких 15 дана.

Да ли бисте лично волели да останете и довршите оно што сте започели?

- Као министар нисам имала пун мандат, али сам поносна на рад и труд свој и свог тима. Требало би пре свега да се вреднује оно што је урађено за те три године. Много још ствари мора да се предузме, ово је тек почетак. Када сам дошла на ово место много закона није постојало, осим из ранијих времена, чак из СФРЈ, што је мењано, допуњавано, крпљено. Сада имамо Закон о музејској делатности, Закон о културном наслеђу, Закон о Хиландару, Закон о Сремским Карловцима, Закон о употреби ћириличног писма... Ипак, многи још недостају. Не можемо само да причамо да нешто треба да се мења, а да бежимо од тога да кренемо од себе. Ниједан министар није смео да такне Закон о позоришту, јер сваки министар који је пипнуо ту тему могао је да рачуна да ће за недељу дана бити отеран.

А закон о кинематографији?

- На њему се још ради, а медији већ пишу, што уопште не стоји, да сам нешто унела у његов предлог. Закон још није ни у форми предлога, јер би био пред Владом. Од министара се очекује да само ћуте и прихватају предлоге, а било би добро да се некада и оснаже, изнесу мишљење иза кога стану. Закон о аудио-визуелној и филмској делатности мора да буде добар, савремен, примењив, али сви учесници морају да буду свесни и лимита државе. Али, морамо прво у струци да се договоримо шта желимо. Радна група је завршила нацрт, један део је имао једно мишљање, други - друго. А и превише је дезинформација. У појединим медијима су Министарство културе напали и због одредаба Закона о ауторским правима, који је у надлежности Министарства привреде. Истине ради, помогла сам неким филмским режисерима који су у нацрту закона уочили да њихов рад није признат као ауторско дело, па смо направили мишљење да се то измени и послали га Министарству привреде.

Какво је ваше мишљење о Закону о родној равноправности, који се односи и на родно осетљив језик?

- Тај закон је усвојен, а у јавној расправи није било полемика које се воде последњих месеци, и није истина да ће физичка лица плаћати казне. Недавно сам видела иницијативе да је пред Уставним судом покренут поступак за оцену уставности. На Координационом телу за родну равноправност изнела сам став да спровођење закона не треба условљавати казненим мерама. Залажем се за законска решења која суштински помажу женама да буду равноправне са мушкарцима. Кроз целокупну своју каријеру сам показала да сам борац за равноправност. С друге стране, залажем се за заштиту српског језика и мислим да га треба бранити од свега што може да га угрози. А да ли српски језик угрожава жене да буду равноправне, велики је знак питања пред свима нама. Сачекаћемо одлуке Уставног суда, које ће бити обавезујуће за све нас.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације