МАСКЕ С ЈАВЕ, ЗМАЈ СА БАЛИЈА: Предмети из Индонезије обогатили збирку Адлигата (ФОТО)

В.Ц.С.

28. 02. 2024. у 20:04

ИЗ Индонезије у Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат (Музеј књиге и путовања, Музеј српске књижевности) први пут су јавности приказани збирка од четрдесет маски, два уметнички рађена ковчега, два змаја, једна скулптура митолошке птице гаруда и више стотина књига, између осталог и део библиотеке значајног индонежанског писца Гунавана Мухамеда.

МАСКЕ С ЈАВЕ, ЗМАЈ СА БАЛИЈА: Предмети из Индонезије обогатили збирку Адлигата (ФОТО)

Adligat

Током индонежанске вечери, одржан је концерт традиционалне музике групе Двипантара, а служени су и кулинарски специјалитети из ове далеке земље. Публику су поздравили М. Чандра Видја Јуда, амбасадор Индонезије у Србији и Слободан Маринковић, доскорашњи амбасадор Србије у Индонезији.

Уметници Рио Риналдо Путра, Камила Дарен и Сурја Дандес донели су из Индонезије традиционалне инструменте и дочарали атмосферу далеког архипелага.

У име Друштва пријатеља Србије и Индонезије "Нусантара", секретар друштва Марко Јелић уручио је поштанску марку објављену поводом 20 година од оснивања друштва личностима које су значајно допринеле унапређењу билатералних и културних односа Србије и Индонезије у претходном периоду.

Предмети који су изложени сакупљани су пет година. У Џакарту су слати из Непала, Шри Ланке, Малдива, Малезије, али је највећи део стизао из разних крајева Индонезије захваљујући разгранатој мрежи пријатеља и донатора Адлигата у овој земљи. Удружење Адлигат има своје чланове и огранке у чак четрдесет земаља света.

Из Индонезије су стигле и две слике Јуса Ризала: "Поље" и "Лице". Јус Ризал спада у најзначајније уметнике модерне индонежанске уметности. Излагао је у престижној Националној галерији у Џакарти, али и у Малезији, САД, Турској, Летонији. Члан је Адлигата.

У Београд је пристигао и део библиотеке, 150 књига, многе са посветама, књижевника Гунавана Мухамеда (1941.), индонежанског песника, есејисте, новинара, књижевника, режисера позоришних комада, препознатљивог по борби за слободу говора и људска права. Оснивач је позоришта и удружења грађана "Салихара". Студирао је психологију на Универзитету Индонезија, политикологију у Белгији, а био је и стипендиста фондације "Нимен" на Универзитету Харвард, где му је додељена престижна награда "Луишки лавови" за категорију савесност у новинарству (1997).

Стигли су и дарови Ивана и Чери Хадисуброто. Иван Хадисуброто је колекционар, био је директор прве, највеће и најзначајније рекламно-маркентиншке агенције Бинамарк. Његова супруга Чери Хадисуброто је дуго била једна од пет најзначајнијих и најпознатијих кувара у земљи. Њен кувар кинеске кухиње годинама се налази у самом врху најбољих кулинарских издања у Индонезији. Иван Хадисуброто је последњих педесет година сакупљао маске. Четрдесет изузетних примерака старих између 50 и 70 година овај брачни пар је поклонио Адлигатовом Музеју књиге и путовања. Већина маски су са острва Јаве и служе за извођење ритуалних плесова.

Играчи зубима ухвате жицу која држи маску, а верује се да тог момента дух кога плесач подражава запоседне плесача, као у филму "Маска".

Буљави, црвени и црни карактери су често демони, а понекад обични духови из света сенки који лако улазе у конфликте. Имају надљудске моћи али су сви сувише директни и говоре све што им је на памети, што није цењено на Јави. Директност и брутално-банална искреност, а нарочито јавно исказивање беса, сматра се незрелим, па такве маске немају наочите црте лица и обојене су у демонске боје, због љутње коју показују. Њихова супротност су ликови приказани маскама благих израза и детаљне израде, ситнијих очију, бледе пути.

Овом донацијом Србија је добила највећу музејску збирку јаванских маски у југоисточној Европи. Маске са иницијалима означавају познате мајсторе-уметнике, што их чини нарочито вредним. Међу маскама су и две афричке и једна тибетанска која служи за плашење злих духова.

Змај са Балија је владар подземља који обитава у трбуху свете планине, симбол најсавршеније божанске животиње. Доноси здравље, срећу, успех и снагу.

Балинежанска статуа гаруде у дуборезу, обојена природним бојама, потиче из шездесетих година двадесетог века. Митолошка птица гаруда је симбол Индонезије и Тајланда. Превозно средство божанства Вишну и спаситељ људи.

Adligat

Индонежанско вече у Адлигату

Црвени балинежански ковчег за одлагање драгоцености са резбареним змајем са Ломбока израђен је од лаганог бамбуса и покривен лишћем лонтар палме, која се најчешће користи за израду свитака и рукописних књига. Ковчег обликом подражава традиционалне куће народа Сасак. Специфичан облик поклопца, односно крова, симболизује стремљење ка божанском и хармонији са људима. Средњи издигнути рог представља однос човека са Богом, а продужени кров испред и иза куће представља добре међуљудске односе. Украшен је мотивима светог тројства, божанског, оца и мајке. Минијатурна врата на врху су ту да укажу на неопходно поштовање и скрушеност према прецима који су у тој кући живели, али и поштовање према домаћину.

У 18. веку су овакве кутије постале популарне за одлагање вредних ствари, рукописа, ритуалних потрепштина, док их на појединим острвима користе за смештај лобања најближих сродника. Често су први поклон који добијају младенци, нарочито у заједницама у којима се за њих гради традиционална младеначка кућа.

Кавез за птице певачице настао је педесетих година прошлог века на Јави, међу познатим љубитељима птица и голубарима. Стара јаванска архитектура је подразумевала дугачке веранде на којима се на сваких неколико метара налазили кавези са птицама певачицама. Оне увесељавају укућане и доносе добру енергију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“