КАКО ЈЕ ПРВА АВИОНСКА КОМПАНИЈА СПОЈИЛА ЦЕНТРЕ БИВШЕ КРАЉЕВИНЕ: Објављена књига "Аеропут" историчара Бојана Димитријевића и Илије Кукобата
КЊИГА "Аеропут" историчара Бојана Димитријевића и Илије Кукобата, објављена је недавно у заједничком издању Архипелага и Института за савремену историју из Београда, у едицији Време и прича.
Arhipelag
Реч је о непознатој и занимљивој историји друштва за ваздушни саобраћај које је постојало од 1927. до 1948. године. Настао у Краљевини Југославији, "Аеропут" делује и у првим годинама социјалистичке Југославије.
Како наводе издавачи, Југословенско друштво за ваздушни саобраћај "Аеропут" типичан је изданак општег развоја ваздухопловства између два светска рата, како у домену идеје, људи и авиона који су га чинили, тако и у домену унутрашње и спољне политике Краљевине. Формално је постојао две деценије, али је летачки био активан у укупно 14 летачких сезона. За то време је успоставио ваздушни саобраћај у Краљевини, повезујући регионалне центре с престоницом, али и Београд с важним центрима суседних држава.
Настао је у кругу одушевљених присталица авијације, од којих су многи били ветерани Првог светског рата и борили се у ваздуху с противницима. Подржали су га представници државе, војске, крупног капитала, банкари, али и масонерија, углавном из југословенске престонице и неколико регионалних центара. Тадашња јавност је пратила развој ваздухопловства и у свету, и у Југославији, али су тек даљински лет пилота Сондермајера и Бајдака од Париза до Бомбаја и назад до Београда, као и отварање београдског аеродрома 1927. године, дали потребан импулс уписивању акција и подршци државе за почетак рада Друштва.
Arhipelag
Прва линија је спојила Београд и Загреб, 1928. године, а потом су повезивани и Скопље, Сушак, Сињ-Сплит, нешто касније и Љубљана, Сарајево, Дубровник, Подгорица... Тако је превладавана лоша друмска и спора железничка мрежа. Уједно, ваздушне линије су имале улогу спајања делова нове државе, настале из неколико предратних. То је битна улога "Аеропута", наглашавају аутори, посебно у контексту политичких односа Београда, Загреба и Љубљане, као престоница три конститутивна народа Краљевине. Ваздушни саобраћај третиран је као средство за учвршћивање југословенске државе и нације. Историја друштва за ваздушни саобраћај постаје тако необична историја једне земље и једне епохе.
Књига "Аеропут" описује велике тренутке у развоју друштва, отварање нових линија и набавку модерних авиона, најпознатије пилоте, као и авионске катастрофе у историји. Садржи и велики број фотографија, укључујући и фотографије чувених југословенских пилота између два светска рата.
- Аероплани "Аеропута" крстаре у свим правцима велике Краљ(евине) Југославије, прелећу њене границе и допиру на север до престонице Аустрије, на југ до Солуна, главног града источног Средоземног мора, спуштају се на крајњем западу наше Отаџбине код Сушака и везују Босну, кршну Херцеговину и непроходну Црну Гору у четири сата лета за престоницу Државе - бележи један тадашњи публициста славећи успехе и домете Друштва за ваздушни саобраћај.
ТРАМП НАЦРТАО НОВЕ МЕТЕ, ПРЕТИ ОД АМЕРИКЕ ДО ЕВРОПЕ! Шок у Каракасу, потпуни заокрет Мадурове потпредседнице
САД су у суботу у војној акцији у Каракасу отеле председника Венецуеле Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес, који су спроведени у Градску притворску јединицу у Њујорку, где ће им се судити по оптужници за кријумчарење наркотика. Пратимо уживо најновији развој догађаја након драматичне америчке операције у Венецуели.
05. 01. 2026. у 08:27
МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.
04. 01. 2026. у 08:58
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (0)