СИМБОЛ СЛАВЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ: У САНУ свечана академија поводом објављивања свих 27 преписа Душановог законика

САЧУВАНИ преписи Душановог законика, њих 27, објављени су у репрезентативној едицији Српске академије наука и уметности, у шест томова, односно седам књига.

САНУ

Тиме је, после 85 година, окончан посао издавања преписа најважнијег закона средњовековне Србије. Председник САНУ Зоран Кнежевић је у поздравној беседи на данашњој свечаној академији говорио о историјату објављивања "Зборника рукописа Стефана Душана":

- Припреме за штампу започео је још 1938. Академијин Одбор за изворе српског права којем је председавао Тома Живановић. Одбор је усвојио програм издавања правних извора и систем проучавања средњовековног права српских земаља у којем је Душанов законик добио централно место. Разлози за то били су, пре свега, његов изузетан значај како за српску историју уопште, тако и за историју српске културе од 14. до 18. века, а затим и жеља да се надокнади закашњење у издавању основног правног споменика средњовековне Србије.

Одбор је наставио рад после Другог светског рата, са академиком Мехмедом Беговићем на челу. Прва књига, у којој су два најстарија рукописа - Струшки и Атонски, објављена је 1975, а друга, с текстовима и снимцима Студеничког, Хиландарског, Ходошког и Бистричког рукописа - 1981. године.

- После објављивања треће књиге 1997, која садржи шест преписа, рад Одбора је потпуно замро - наставио је академик Кнежевић. - Тек после 2005. почела је припрема преосталих рукописа за објављивање. Спиритус мовенс овог пројекта био је Сима Ћирковић. Током припремања четврте књиге Одбор је претрпео болне губитке. Најпре је преминуо академик Ћирковић, а потом и академик Александар Младеновић. Уводну студију "Млађе редакције Душановог законика" је написао академик Милош Благојевић, али је и он 2012. преминуо. Четврту књигу, у два тома уредили су академик Коста Чавошки и проф. др Ђорђе Бубало. Под њиховим старањем објављена је и пета књига у којој је румунски превод Душановог законика из 18. века. Веровало се да ће тиме пројекат бити окончан, али је тада откривен још један препис из 18. века, који је као шесту књигу објавио Бубало. Велики посао је окончан после 85 година, што сведочи о томе да су за велике пројекте и капитална издања потребне деценије мукотрпног рада више деценија правника, историчара и лингвиста.

САНУ

Академик Чавошки је нагласио да ако смо по нечему били међу првима у Европи, то је по свој прилици Душанов законик:

- Законик је наша добрим делом изворна кодификација важећег српског права, с којом се у том времену једино може упоредити Carolina Majestas, која је настала на подручју данашње Чешке. Наш Законик био је и остао видљиви симбол негдашње величине и непролазне славе српске средњовековне државе и њене династије Немањића.

Академик Мирјана Живојиновић је подсетила да оригинални рукопис Душановог законика није сачуван, а да су његови преписи од 14. до 18. века издавани више пута:

- Прве вести о једном препису појавиле су се 1795. у књизи Јована Рајића "Историја разних словенских народа, на првом месту Бугара, Хрвата и Срба", али у књигу су стигле без знања аутора. Реч је о такозваном Текелијином рукопису, који је тако назван по имену арадског племића из 17. века Саве Текелије и његовог брата Петра, у чијој се библиотеци налазио. После шест месеци појавио се превод на немачком језику и Душанов законик је постао приступачан далеко од граница српске државе. Потом су откривани нови преписи, а међу најпозванијим истраживачима био је Павле Јосиф Шафарик, који је описао Ходошки, Раковачки и Раванички законик. Никола Радојчић је уз превод Законика 1958. набројао 24 рукописа, без Београдског, који је изгорео у Народној библиотеци Србије током шестоаприлског бомбардовања, али је сачуван у Шафариковом препису.

Фото: архива Новости

Истичући да повест о судбини рукописа упозорава на то да су околности њиховог чувања и проналажења могле лако да доведу да данас не говоримо о 27 преписа, професор Ђорђе Бубало је испричао:

- Најстарији рукопис и неки од најважнијих доспели су у руске ризнице начином који је био уобичајен током 19. века. Руски истраживач Виктор Иванович Григорович на свом путовању по европским провинцијама Отоманског царства пронашао је 1845. у Струги фрагменте најстаријег сачуваног преписа, а у Хиландару набавио Атонски рукопис. После његове смрти рукописи су постали својина Румјанцељевог музеја, а данас се чувају у фондовима Руске државне библиотеке у Москви. Бистрички пак рукопис, из 15. века као и Атонски, пронашао је у манастиру Бистрица руски слависта Николај Иванович Надежин и понео са собом у Русију. Рукопис се после његове смрти загубио, али га је пронашао Елпидифор Васиљевич Барсов, страствени колекционар старих књига. Данас је власништво Државног историјског музеја у Москви. Преписи настали на српском приморју на сличан начин доспели су у хрватске ризнице - у Грбљу је један добавио Валтазар Богишић, те сачувао у својој библиотеци у Цавтату, а у паштровском манастиру Ражевић исте среће је био љубитељ старина Мијат Сабљар, чија је драгоценост данас у Архиву ЈАЗУ у Загребу.

Бубало је навео да је Софијски рукопис пронађен у Кратову, а чува се у библиотеци у Софији. Ходошки, Шишатовачки, Раванички и Раковачки су у Народном музеју у Прагу, а пет рукописа из 18. века налази се у Библиотеци Матице српске. Неколико преписа чува се у београдским ризницама: Барањски у Универзитетској библиотеци, Патријаршијски у патријаршијској библиотеци, Хоповски у збирци Радослава Грујића, Јагићев на Филолошком факултету.

Препоручујемо

Друштво

8 40

АУТОРСКИ ТЕКСТ Александар Вулин: Прање костију и Марина у САНУ

25. 04. 2024. у 21:15

Култура

0 0

ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА КРЕИРАЊЕ СОПСТВЕНЕ СУДБИНЕ: Одржана годишња скупштина новосадског Огранка САНУ

25. 04. 2024. у 16:01

Друштво

0 4

КЊИЖЕВНИЦИ ПРЕЦРТАЛИ ПИСЦЕ: При крају изјашњавање о кандидатима за нове академике САНУ, избори у новембру

25. 04. 2024. у 10:51

Култура

0 1

ПРЕДИЋ ВЕРОВАО У ИСТИНУ И ЛЕПОТУ : Богат пратећи програм изузетне изложбе ГМС у Галерији САНУ

23. 04. 2024. у 15:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације