ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Кинески историјски трилер
ЈУГОСЛОВЕНСКО драмско позориште је, угостивши Пекиншко народно уметничко позориште, омогућило да радознали гледалац упозна како драмско писање нобеловца Мо Јена, тако и специфичан уметнички израз, који негује "Пекиншка народна школа уметничке драме".
фото Приватна архива
"Убица Ђинг Ке" је, на фону историјских догађања из времена кинеских Зараћених држава (475-221 пре н. е.) узбудљиви психолошки трилер, који шекспировски анализира дилему мачеваоца Ђинг Кеа (Ванг Бан), да ли да изврши обећање дато принцу Дану (Јен Жуи) и убије краља Ћина (Ли По), који је принца некада заточио, а сад прети да завлада и Дановим територијама. Асоцијација на Шекспира је много - од хамлетовске дилеме Ђинг Кеа, да ли да учини злочин и да ли је за то кадар, до врло добро разрађеног утицаја кокубине (врло добра Ли Сијаоменг), кинеске Леди Магбет у животу главног јунака драме. У врло функционалној, а монументалној сценографији (сценограф Шен Ао), уз значајни акценат сценског светла (Менг Бин), редитељ Жен Минг је радњом трилера из кинеске историје успео да заинтересује и савременог гедаоца, који не познаје чињенице из кинеске историје, да би унапред знао крај комада. Напротив, драматуршки поступак Мо Јена нас води кроз врло модеран, непредвидив саспенс, уверљиви кошмар скромног мешетара Ђинг Кеа, коме је, изненада, наметнута улога хероја, за коју мора да се избори својим (непостојећим) јунаштвом. Велика заслуга за психолошки уверљиву хамлетовску дилему, из које ће произаћи неочекиван исход, припада изврсном тумачу Ђинг Кеа, глумцу Ванг Бану. Овај уметник је, упркос за нас помало превише јарким глумачким изразом, успео да увуче у своју сталну несаницу и овдашњег савременог гледаоца, који, ваљда, такође жели да постане јунак свога доба. Да ли ће га историја памтити, као једног међу многобројним мачеваоцима, убицама тирана, колебљивом антијунаку предочава дилему дворска конкубина, коју му је принц Дан послао на дар. Ако не убије краља, а покаже да је то могао да учини, можда ће тиме заузети у историји јединствено место... Љубав, која се међу њима рађа, ипак не води љубавнике до срећног краја.
Дуг савременом постдрамском театру, чијег одјека има у овој, наоко традиционалој кинеској историјској драми са историјском темом је и сам почетак, када глумци, на просценијуму, у специфичној кланици за псе, где започиње радња, говоре да су у Југословенском драмском позоришту и да је у питању позоришна представа. Ово скоро брехтовско искакање из драмског у епско се догађа неколико пута, увек примерено радњи.
Сви актери историјског догађања су, са импресивном концентрацијом, сачинили фреску дворских и народских ликова, са манама и врлинама савременог човека, који увек има већу амбицију од својих могућности.
Сликовита, духовита, узбудљива представа Пекиншког народног уметничког позоришта је на сцену ЈДП донела дах модерног театра, кроз традиционалну причу, продубљену деликатним савременим редитељским тумачењем драме "Убица Ђинг Ке", која такође релативизује за кинеске гледаоце познате историјске чињенице, што је увек, када је дух нације у питању, деликатан поступак. У пекиншкој представи резултат није изостао, а показао је моћ ансамбла и позоришне школе импресивних размера.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЦЕО СВЕТ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево како је једна телевизија известила о утакмици Србија - Андора (ВИДЕО)
Србија и Андора одиграли су утакмицу у оквиру квалификација за Светско првенство у фудбалу, а ТВ прилог једне станице о том мечу сада обилази свет великом брзином.
12. 06. 2025. у 18:00
КАКО СУ НАМ НЕМЦИ ОКУПИРАЛИ ПРОШЛОСТ: Изложба "У рату не мирују музе" у Народном музеју Србије
КРОЗ оригиналне предмете, документе и фотографије, изложба "У рату не мирују музе", која ће бити свечано отворена вечерас у 19 часова, у Атријуму Народног музеја Србије, а чији је аутор виши кустос др Александар Бандовић, суочиће публику са код нас ретко разрађиваном темом: шта се дешавало на пољу археологије током нацистичке окупације у Другом светском рату?
12. 06. 2025. у 18:42
КЛАСИК 20. ВЕКА И НА АЈПОДУ: Шест деценија постојања МСУБ прославља изложбом светске мега звезде Дејвида Хокнија
КАО гром из ведра неба, без велике помпе и најаве, пред београдску публику је стигла изложба једног од најзначајнијих живих уметника, чија дела обарају рекорде на светским аукцијама - јединственог и ексцентричног сликара - Дејвида Хокнија (1937)!
12. 06. 2025. у 17:09
ЈУБИЛЕЈ УЗ СЕЋАЊЕ НА ИСИДОРУ: Галерија "Хаос", специјализована за цртеж, обележила 30 година постојања
НА културној мапи нашег главног града постоји само један излагачки простор који се искључиво бави презентацијом, промоцијом цртежа, домаћих и иностраних аутора, свих генерација и поетика. И тако непрекидно, већ тридесет година.
12. 06. 2025. у 16:00
ЗА ХУМАНУ И ЕТИЧКУ АРХИТЕКТУРУ: МДМ Фондација додељује награду
ФОНДАЦИЈА "Миленија и Дарко Марушић" (МДМ Фондација), основана лани, ове године ће први пут доделити награду за реализовано дело из области стамбене архитектуре, са простора бивше Југославије, које одражава контекст, хуманизам, амбијенталност, јединство простора и етички приступ.
12. 06. 2025. у 16:51
КАНТОНСКA ОПЕРA УЗ КУНГ ФУ : Културна размена Србије и Кине у Новом Саду
КУЛТУРНИ викенд у Новом Саду обележиће представници Асоцијације телевизијских и позоришних уметника из Кине, посетом Мреже културних станица у том граду, али и извођењем традиционалне „Кантонске опере“.
13. 06. 2025. у 06:30
ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио
ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.
05. 06. 2025. у 17:05
СРПСКА ПОСЛА: Никола Јокић запањио свет! Вратио се у Србију и урадио ОВО (ВИДЕО)
НИКОЛА Јокић је најбољи кошаркаш планете, али дајте му лопту и биће најбољи у сваком спорту. То је показао још једном.
08. 06. 2025. у 08:54
Гордана Стојићевић се развела после 39 година брака
ПЕВАЧИЦА Гордана Стојићевић и њен супруг Радомир Јанковић недавно су се развели, и то после 39 година брака.
12. 06. 2025. у 20:39
Најновије из рубрике
КАНТОНСКA ОПЕРA УЗ КУНГ ФУ : Културна размена Србије и Кине у Новом Саду
КУЛТУРНИ викенд у Новом Саду обележиће представници Асоцијације телевизијских и позоришних уметника из Кине, посетом Мреже културних станица у том граду, али и извођењем традиционалне „Кантонске опере“.
13. 06. 2025. у 06:30
КАКО СУ НАМ НЕМЦИ ОКУПИРАЛИ ПРОШЛОСТ: Изложба "У рату не мирују музе" у Народном музеју Србије
КРОЗ оригиналне предмете, документе и фотографије, изложба "У рату не мирују музе", која ће бити свечано отворена вечерас у 19 часова, у Атријуму Народног музеја Србије, а чији је аутор виши кустос др Александар Бандовић, суочиће публику са код нас ретко разрађиваном темом: шта се дешавало на пољу археологије током нацистичке окупације у Другом светском рату?
12. 06. 2025. у 18:42
КЛАСИК 20. ВЕКА И НА АЈПОДУ: Шест деценија постојања МСУБ прославља изложбом светске мега звезде Дејвида Хокнија
КАО гром из ведра неба, без велике помпе и најаве, пред београдску публику је стигла изложба једног од најзначајнијих живих уметника, чија дела обарају рекорде на светским аукцијама - јединственог и ексцентричног сликара - Дејвида Хокнија (1937)!
12. 06. 2025. у 17:09
ЗА ХУМАНУ И ЕТИЧКУ АРХИТЕКТУРУ: МДМ Фондација додељује награду
ФОНДАЦИЈА "Миленија и Дарко Марушић" (МДМ Фондација), основана лани, ове године ће први пут доделити награду за реализовано дело из области стамбене архитектуре, са простора бивше Југославије, које одражава контекст, хуманизам, амбијенталност, јединство простора и етички приступ.
12. 06. 2025. у 16:51
ЈУБИЛЕЈ УЗ СЕЋАЊЕ НА ИСИДОРУ: Галерија "Хаос", специјализована за цртеж, обележила 30 година постојања
НА културној мапи нашег главног града постоји само један излагачки простор који се искључиво бави презентацијом, промоцијом цртежа, домаћих и иностраних аутора, свих генерација и поетика. И тако непрекидно, већ тридесет година.
12. 06. 2025. у 16:00
Коментари (0)