ДЕЧАК КОЈИ ЈЕ ЧУДЕСА ПРЕТВАРАО У НАУКУ: Писац Угљеша Шајтинац уочи премијере представе "Михајло Попин идворски" у Зрењанину

У ОКВИРУ циклуса "Како постају велики људи" сутра ће на Луткарској сцени НП "Тоша Јовановић" у Зрењанину, премијерно бити изведена представа "Михајло Пупин идворски", по тексту Угљеше Шајтинца и у режији Петра Пејаковића. У години у којој се обележава 170 година од рођења нашег научника, писца, добротвора и родољуба, најмлађа публика имаће прилику да се упозна са одрастањем будућег великана који је следио "пут срца" и отиснуо се у свет из свог банатског Идвора.

фото Принтскрин

Позоришна прича завршава се Пупиновим одласком на школовање, а како објашњава редитељ Пејаковић, ауторску екипу занимало је оно што је будући научник заувек понео са собом: огњиште, глас мајке, љуљање колевке, погачу, ђерам, ливаде, игре са сестрама, маслачак, Тамиш... Текст у стиху, за који редитељ каже да је с мало речи "непрегледан као равница" написао је наменски за ову представу Угљеша Шајтинац.

- Пупин се као тема, очигледно, увек изнова открива. Постоје, наравно, и притисци јубилеја, вероватно и из неког осећања недовољне захвалности за оно што су људи као Пупин чинили. С редитељем Петром Пејаковићем познајем се од давних дана, прошли смо заједно кроз године студирања и одавно сам желео да радимо заједно - истиче за наш лист Угљеша Шајтинац. - Већ је постављао на сцену биографске представе о великанима наше историје и културе, а када је рекао да жели да Пупина прикаже кроз детињство, знао сам шта радимо. Текста нема пуно, али зато има простора да редитељ с глумцима измашта тај необичан свет из угла и поимања једног необичног дечака.

фото Ј.Њ.Дрндак

Шајтинац није одлазио на пробе и с радошћу чека 21. мај да са публиком уђе у салу и премијерно погледа представу. Будући да је реч о историјској личности, чије је одрастање требало специфичним средствима дочарати на луткарској сцени, изазов је за сваког писца:

- И раније сам писао за дечје, луткарско и "живо" позориште, али ми је за луткарско нарочито драго да пишем јер сам ту одрастао. Моја мајка била је глумица и цео свој радни век провела је овде, у зрењанинском позоришту. Познајем предео и простор, одрастао сам недалеко од места у којима је одрастао и Пупин. Остало ми је само да "саслушам" оно што се има саслушати као могуће необичности чудеса којима је још као дечак сведочио Михајло Пупин, а што су, у ствари, били феномени које ће касније кроз разумевање и претварање у егзактну моћ, кроз научне погледе и своје образовање на свим тим универзитетима, објаснити. На добар начин венчала се наука са његовом природом, зато то није могло бити без резултата. Морало је доћи до нечега што признаје цео научни свет.

Писац истиче да му ништа у раду није било тешко: ни да напише стих, ни да замисли простор и Пупиново детињство у том времену, у Идвору и околини.

- Све је то, нажалост, можда и стицајем историјских околности и догађаја, скоро недирнуто. Као што бива са нашим великанима, они одлазе, свет их признаје и ужива у њиховим достигнућима, а средине из којих потичу неким чудним проклетством нити се мењају, нити напредују...

За Теслино одрастање била је важна Лика, за Пупина равница, па се поставља питање да ли понекад и географско поднебље, не само карактерно и интелектуално, одређује човека.

- Могуће је, али човек мора да одрасте ту где се затекао. Поднебље свакако утиче. Могу постојати неке административне или географске одлике, ипак, и Тесла и Пупин проширили су Лику и Банат на цео свет. Где год да су ишли, носили су свој завичај са собом. Заваравамо се и идемо у погрешном смеру, ако верујемо да не би све то постигли да се нису родили на специфичном тлу, неком округу, или баш иза тих брда, покрај тих река... Где год да су се родили, родили су се на радост читавог света. Одрастање уз бригу својих најближих, родитеља, браће и сестара - њихово је право родно место, завичај. Породица и љубав дају им снаге за живот и сваки нови дан. Ако најближи обраћају пажњу, нешто велико и добро може да се деси. Несрећа је што је много више примера да најближи не обраћају пажњу. Зато се нека деца никада не раскриле ни полете, нити направе нешто посебно и изузетно.

Препоручујемо

Култура

0 0

ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву

03. 01. 2026. у 14:53

Култура

0 1

СОПРАН СОЊА ШАРИЋ КОСОВАЦ О ТРАДИЦИОНАЛНОМ ИЗВОЂЕЊУ "СЛЕПОГ МИША" У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ: Раскош музичке комедије

30. 12. 2025. у 15:54

Култура

0 0

МУЗИЧКА ДЕШАВАЊА КОЈА СУ ОБЕЛЕЖИЛА ПОЧЕТАК ДЕЦЕМБРА: Од камерног звука до разбарушеног надахнућа

29. 12. 2025. у 10:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације