ЈЕСТЕ у свом послу постао ауторитет, мајстор, професор и арбитар. Јесте да му данас решења вероватно слећу на руку као припитомљене птице. Но, уз све то истиче га и издваја још једна ретка особина, а то је презир према линији мањег отпора. Никад није ишао њоме. Ниједном није поновио исто решење. Није се враћао на истоветну, раније проверену сценографску поставку. Непоколебљиво је одолео понављању и ликовној аутоцитатности, нарочито у случају када је више пута радио исти текст... Зовем га тихи перфекциониста зато што у његовом раду нема ничег разметљивог, нема никакве позе, он је човек који тачно зна шта ликовност значи.

Коментари (0)