ПРИЗНАЊЕ ЗА СВЕ МУКЕ, ПОРАЗЕ И ПОБЕДЕ: Вања Ејдус, добитница Стеријине награде за улогу у представи "Очеви и оци"

ПРЕДСТАВА "Очеви и оци", према истоименом роману Слободана Селенића (драматизација Kата Ђармати), у режији Вељка Мићуновића и извођењу Народног позоришта у Београду, наставља свој тријумфални поход на признања: на управо завршеном 69. Стеријином позорју освојила је чак седам награда.

фото М.Обрадовић

Проглашена је за најбољу представу, освојила је и награду за режију, глумачка остварења (Вања Ејдус и Александар Вучковић), драматизацију, оригиналну сценску музику (Невена Глушица) и сценски говор (Љиљана Мркић Поповић). Тако се национални театар, два пута заредом, "уписао" у историју Позорја с најбољом представом, а Вања Ејдус освојила трећег "Стерију" - после "Хасанагинице" и "Успаванке за Алексију Рајчић", стигло јој је признање и за Елизабету Медаковић у Селенићевом делу.

Наш најстарији фестивал четврта је фешта на којој "Очеви и оци" суверено владају у готово свим позоришним сегментима, као што је од саме премијере и "каса штих" на београдском репертоару:

- Пре свега, реч је о фантастичном Селенићевом роману. Сјајна је и драматизација Кате Ђермати, дала нам је простор у којем ћемо радити. Наравно, ту је Вељков концепт, приступ теми и рад са глумцима. Цела екипа је одлична, а опет ни све то не мора да буде гаранција за изузетан успех - објашњава Вања Ејдус.- Овде има још "нешто" што се десило, уз остале битне елементе. Све заједно, с темом која нас се тиче и која је и даље важна,уродило је плодом. Представа је пријемчива за публику јер могу с њом да се лако тематски повежу: кроз причу о једној породици говоримо о судбини читавог народа... Такође, високо је естетизована, минуциозно рађена, са минималним, сведеним средствима, а опет пуна садржаја. Коначно, имали смо довољно простора да урадимо своје улоге.

Првакиња Драме Народног позоришта истиче да за велики успех и признања мора да се деси посебна позоришна магија:

фото Народно позориште у Београду

- Радиш, радиш, али понекад треба да се деси и оно нешто...Хемија и неки величанствени моменти које ти театар пружа и за којима сви трагамо, не догађају се увек. Очигледно, ова представа то има, јер ју је препознала и публика и критика. Не може да се дође до карте, а и где год смо с њом учествовали освајали смо награде. Све су то они величанствени моменти за које сви живимо у позоришту.

Елизабета Медаковић донела је до сада Вањи Ејдус признања на фестивалима у Александровцу, Вршцу, Никшићу, Ужицу, док је у Новом Саду уз "Стерију", добила и награду "Зоран Радмиловић" за глумачку бравуру. Пре Селенићеве јунакиње, нашој глумици многобројне награде стизале су и за улогу Алексије Рајчић. Занимљиво да је реч о два сасвим различита карактера и глумачка задатака, израсла на дугогодишњем искуству наше саговорнице:

- Признања за ове улоге интимно доживљавам као награду за све године које сам провела у позоришту, процесе кроз које сам прошла, искуство, труд око сваке улоге, за све муке, поразе и победе, стрпљења и нестрпљења... Односно, за ових двадесет година колико сам у театру и посвећивање свим улогама, за веру у оно што радим. Некако дође тренутак када се све то скупи у дугогодишњем искуству и отелотвори у одређеном тренутку.

На питање да ли је током претходне две деценије преданог и студиозног рада, у коме је постепено и посвећено градила каријеру, било остварења за која су је признања неправедно заобилазила, наша саговорница каже:

- Од најмлађих дана, у сваком глумачком задатку сам се максимално давала. Било је разних улога. Али, то је увек склоп околности. Понекад је важно да представа буде довољно препознатљива, да оде на неки фестивал и пласира се на прави начин. Сећам се представе "Сексуалних неуроза наших родитеља" коју су заобишли сви фестивали, а сигурно је била вредна фестивалског живота. Чини ми се да је тако било и због тога што Народно позориште у том тренутку није на прави начин комуницирало са фестивалима. Представу је публика обожавала и мислим да је била неправедно запостављена. Ни "Бела кафа", рецимо, није отишла на Стеријино позорје, нити је селектована, а била је одлична представа...

Нови наслов у Вањиној биографији биће премијерно изведен већ овог месеца: "Није смрт бицикло да ти га украду" Биљане Србљановић (режија Андреј Носов) појавиће се крајем месеца у оквиру Београдског летњег фестивала, популарног Белефа, на сцени њеног матичног театра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације