РЕЧ „СРПСКИ“ ЈЕ СИНОНИМ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ НА БАЛКАНУ: Интервју - проф. др Александар Наумов, слависта из Пољске

СРЕЋАН сам што сам дошао у моју нову кућу! На врло добром српском изговору, слависта проф.др Александар Наумов из Пољске овим је речима у петак са говорнице Матице српске у Новом Саду узвратио на добродошлицу коју му је Матичин генерални секретар Милан М.Мицић, пожелео поводом његовог првог гостовања у нашем најстаријем храму књиге,науке и културе.

Фото Бранислав Лучић/Ј.С.

Професор Наумов  слови за једног од најбољих познавалаца књижевности православних Словена,а с посебном љубављу изучава  дела црквенословенске и старе српске књижевности,афирмишући их у свету.Матица српска на својој годишњој Скупштини, пре педесетак дана,  прогласила га је својим почасним чланом,а он је похитао да се    захвали предавањем „Трагови старе српске културе у Пољској“.

Foto: Фото Бранислав Лучић/Ј.С.

POGLEDAJ GALERIJU

О стварном броју Срба у данашњој Пољској нема поузданих података,чини се да је тамо више српских трагова,него српских душа ?

- Има Срба,али они нису видљиви у друштвеном животу.Православаца има ко пола милиона,из Украјине у ове две и по године дошло је и милион Украјинаца.

Који су најстарији српски трагови у Пољској?

- Срби су оставили велико културно наслеђе. Најстарији  траг оставио је српски иконописац Нектарије 1559.године  у Манастиру Благовести Пресвете Богородице и Светог Апостола Јована Богослова (или Супраслска лавра),једном   од пет православних мушких манастира у Пољској. Налази се у граду Супрасл и данас припада   Бјалисточко-Гдањској епархији Пољске православне цркве. Немци су у Другом светском рату оштетили манастир и фреске,али су оне пре извесног времена обновљене и поново их је осликао  српски зограф.

Донели сте Матици српској вредан дар, превод Супраслског зборника с краја 10 века,преведеног први пут на пољски. У чему се огледа значај његовог превода на пољски језик?

- То је најстарији ћирилични рукопис,а  написан  је у североисточној Бугарској.После 500 година  донесен је у Супраслски манастир и веома дуго стајао неприметан у библиотеци. Пре 200  година, 23.септембра 1823. године отац Михајло Добровски га је  пронашао и од тада служи науци и изучавају га студенти.Пошто смо га ми, поводом јубилеја, превели први пут на један савремени језик,сада прве преводе раде и Бугари и Белоруси.

Добри познаваоци вашег истраживања називају вас  тумачем,али и мисионарем ћирило-методијевског профила.Шта је од свих тих трагова,насупрот свему пролазном овога света,ипак вечно?

- Проблем је што стално и брзо заборављамо.А када нас нешто натера да се осврнемо на то духовно наслеђе свако од нас осећа смирење. Једино ако овако посматрамо  прошлост,ми можемо смирити све наше немире и наставити даље у будућност ,са поносом и захвалношћу, према прецима који су нам то благо оставили.Али,ако престанемо да на тај начин  вреднујемо то благо,а оно је вечно,постајемо јадни,сиромашни духом, незадовољни...

Какав је утицај на Словенске народе оставила појава барока ?

- Донео је спознају о јединству са другим народима,првенствено  духовну, културну, етничку  и пре свега верску. Јер јача је верска веза од било које друге.За северне Словене -православце, Света Петка је Српкиња,Људмила чешка  исто тако се зове Српкиња.Реч „српски“  је заједнички назив за  православље на Балкану.Зато мислим да средњи век показује да постоји могућност прекорачивања локалних разлика.Јер када се уздигнете на тај духовни ниво,онда се са те висине види и јединство.

Али то словенско-православно јединство на Балкану,политика нам перманентно нарушава ? Како се  издићи и изнад ње ?

- Помоћу свести  о томе ко смо,одакле смо,куда идемо.Та питања су постала изузетно важна у 18.веку.После је дошао Наполеон,па доба распада разних империја и стварање нових нација које, практично, није стало до данас.Дакле, и данас је важно имати очувану спознају о томе ко смо.

Јесте ли ви лично успели да очувате спознају о свом пореклу?

- Ја сам пореклом Рус, моји су дошли на запад у 19 веку.Не могу да кажем ево овај град је мој,немам тај завичај у правом смислу.Сад живим у месту где је Супраслински манастир.Нисам се вратио у Краков,отишао сам из породичних  разлога.Пребирање по коренима довело ме је до тога да се осећам добро свуда где видим нашу културу.Све је то моје.Кад кажем наш језик,наша култура то могу да кажем и овде у Србији јер заиста  тако и осећам.

Памтимо да је у време НАТО агресије подршка Србима стизала и  од православаца из Пољске...

- Када је почело бомбардовање,ми смо са студентима и пријатељоима послали телеграм пољском председнику,а то је било непосредно после ступања Пољске у НАТО.Одговор се састојао у томе да су нам искључили телефоне.Лакше је нама да се договоримо  са нашим православним људима јер негују велику љубав према Србији. Слали смо и помоћ у камионима.

Учествују ли Срби у Пољској у религиозном животу ?

- Наш митрополит је глава наше Пољске аутокефалне цркве сада славимо сто година од аутокефалности.Имали смо двојицу епископа који су узели име Светог Саве.У оквиру Аутокефалне цркве имамо храм Светог  Николаја Велимировића.Наша црква на свакој служби се моли за Србију,Косво и Метохију.Дечји хор пева о цару Лазару, о Милошу .

Годинама тамо обележавамо Видовдан. Видовдан.Сада укључујемо и друга друштва,долазе нам и католици.Пуно тога о српској православној цркви научио сам од  некадашњег епископа нишког,а потоњег,блаженопочившег патријарха српског господина Иринеја.

„Дар речи“ о Космету

Активно презентујете наше наслеђе на КиМ презентујете и у Пољској која је ,истина, признала независност тзв Косова,али није подржала и улазак у УНЕСКО...

- Још пре четрдесетак година објавио сам антологију „Дар речи“,избор  старе српске књижевности на пољском.То је тада била прва антологија ,осим новосрпског,на српском језику.Ту сам уградио оно најважније – циклус светосавски ,пре свега косовски и Бранковиће.Настојимо да ти историјски догађаји уђу и у свест просечног пољског човека.Зато су сви  ови списи о Косову преведени  и на пољски.

Биографија

ПРОФ др  Александар Наумов (1949), рођен је у Орнети у Пољској, у породици православног свештеника. Универзитетске студије из области словенске филологије завршио је на Јагелонском универзитету у Кракову где је био и професор.Предавао је и на Универзитету “Адам Мицкјевич” у Познању,радио  као лектор у Београду (1974-77) и Пизи (1980-84),био  гостујући предавач на Универзитету у Ђенови (1984-85), Јејлу (1988), Берклију (1991, 2000) и Универзитету “Ка Фоскари” (1996) у Венецији, где је потом радио као редовни професор ( 2003- 2019) на предметима: српски и хрватски језик, књижевност и култура, словенска филологија, црквенословенска књижевност, историја источноевропских цркава. Носилац више државних и црквених одликовања за заслуге у истаживању словенских језика и култура,укључујући и  Орден светог цара Константина СПЦ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације