Култура

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Љубав и друге бољке - Луси Пребл: "Ефекат", режија Ђорђе Нешовић

Драгана БОШКОВИЋ

09. 06. 2024. у 12:27

АКО привлачност и заљубљеност могу да се изазову у лабораторијским условима, о чему, у Народном позоришту "Тоша Јовановић", спекулише много извођена драма "Ефекат" Луси Пребл, она би, вероватно, могла и да се лечи хемијом, онда када постане за некога "ноћна мора".

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Љубав и друге бољке - Луси Пребл: Ефекат, режија Ђорђе Нешовић

Двоје младих људи, различитих социјалних статуса (Сара Симовић и Милош Лазић), одлучују да се добровољно подвргну оваквом експерименту и предају се у руке пару лекара (Едит Тот Мишкељин и Стефан Јуанин), који им дозирају хемијске супстанце и доводе их у стање сукоба, који, заслугом добро написане драме, природно прераста од међусобног неповерења у бригу за оног другог, као знак праве наклоности и искрених осећања.

Овим путем, Ђорђе Нешовић тумачи необични медицинско-љубавно-сценски експеримент као евалуацију развоја, од почетка до краја, процеса наклоности и заљубљивања, са трагичним последицама које изазива. Из "Ефекта" Луси Пребл произлази да је заљубљеност инвалидна ситуација, како међу младим жртвама експеримента, који ће посумњати у сопствена осећања, немајући увид у експеримент над њима, тако и међу паром лекара, који су и сами у извесној љубавној корелацији, оптерећени сопственом неуротичношћу.

На необичној, степенастој сценографији (сцена и костим Лора Бунчић), уз помало преагресиван видео-рад Милорада Савановића, са драматуршки добро постављеном музиком Марије Балубџић, Сара Симовић, као студенткиња психологије, која у доброј мери разуме путеве емотивног освешћивања и Милош Лазић, као младић са улице, отворен за емоције и искуство, возили су овај емотивни ролеркостер импресивно успешно, иако је сама драмска ситуација, без обзира на непознат експеримент, помало заморна. Од међусобне сумњичавости, до искрене бриге за другог, који постаје емотивни партнер, млади глумци су неочекиваним, тананим средствима, иако уз "буку и бес", спровели сопствени ефекат, не много усрећујући, али, свакако, битан за разумевање свачије "хемије љубави".

Сара Симовић, као Кони Хол, својим унутрашњим, интелектуалним бићем је покушала да се одупре Тристану, и млада глумица је то, што се и очекивало, с обзиром на бриљантне улоге које је већ остварила ("Љубинко и Десанка"), изврсно извела. Милош Лазић, нови члан овог етаблираног театра (основаног давне 1839) , после низа награда, које је освојио у српским театрима ("Кус петлић", "Бог масакра"...), свог Тристана Фреја је приказао као егзалтираног младића, чији социјални комплекс потискује његову емотивност, али је нагон за одржањем његов најисправнији компас. Права мера беса и љубави у игри младих глумаца је "Ефекат" учинила узбудљивом представом, што је одличан резултат за ову врсту помало херметичних позоришних текстова.

Народно позориште "Тоша Јованоић" је, са "Ефектом" Луси Пребл, у режији перспективног редитеља Ђорђа Нешовића и младих сарадника, добило још један позоришни хит, који ће се, надамо се, видети и ван матичне сцене, на театарским фестивалима.