ЕПСКА ПРИЧА НА ВРХОВИМА ПРСТИЈУ: На сцени народног позоришта сутра премијерно извођење балета "Бановић Страхиња"

НА крају сезоне у којој се обележава велики јубилеј, стогодишњица балета на сцени Народног позоришта, београдску публику чека прави уметнички крешендо: сутра је премијерно извођење представе "Бановић Страхиња", настале према једној од најузбудљивијих песама преткосовског циклуса.

фото Народно позориште у Београду

Вук Караџић чуо ју је од старца Милије и објавио 1853, а од тада до данас била је честа инспирација, у различитим формама и верзијама - сетимо се само филма Ватрослава Мимице (1981) са Франком Нером у насловној улози и позоришне представе с редитељским потписом Никите Миливојевића (по тексту Борислава Михајловића Михиза) која је 1997. освојила Стеријину награду и проглашена најзначајнијим театарским остварењем деведесетих година у анкети позоришних критичара. Занимљиво је да је исте 1981. године, када је изашао поменути филм (у југословенско-западнонемачкој продукцији) свог балетског Бановић Страхињу имало и Народно позориште. Премијера је била 2. априла, у кореографији Лидије Пилипенко.

- Процес припреме за рад на балету "Бановић Страхиња" био је узбудљив, пре свега, због потраге за начином на који би се позната народна песма, чија изузетна снага лежи у лепоти језика и стиха, преточила у форму лишену текста у потпуности, односно у покрет - објашњава кореограф Игор Киров. - Изазов превођења поезије у плесну форму омогућио је да се речи и ритам трансформишу у израз тела, откривајући нове димензије емоција и значења приказаних у песми. Процес је био узбудљив, али и захтеван. Требало је представити читаву палету емоција - озлојеђеност, тугу, љубомору, љутњу, али и снагу, истрајност, и коначно, опроштај, који је заправо одраз највеће снаге, а не слабости. То је захтевало пажљиво праћење и нијансирање развоја ликова кроз читаву целину извођења.

Уметничка директорка Балета Ана Павловић у изјави, за "Новости", истиче да ћемо овом премијером, после дуже времена, добити значајно дело националне баштине у савременом читању, и то у завршници прославе јубилеја Балета Народног позоришта:

- Ауторски тим је заиста сјајан. Представа се "премијерно" изводи и са оркестром, за који је расписана партитура. Музику је написао савремени композитор Иван Илић, који је од самог почетка нови наслов припремао са драматургом Ђорђем Косићем и кореографом Игором Кировим. Врло темељно осмислили су ово уметничко дело, које има у себи и епског и лирског. Прича се, наравно, базира на јунаку Бановић Страхињи чија одважност није само на бојном пољу него и у моралним вредностима да, мимо свог времена и неприкосновених закона, опрости и покаже снагу своје љубави. Постао је тако идеал човечности, чији опроштај није слабост већ велика снага.

фото Народно позориште у Београду

Да и балетска публика воли у националном театру да види домаће наслове, сведочи један од најпопуларнијих на репертоару куће: представа "Ко то тамо пева" (инспирисана сценаријем Душана Ковачевића) доживела је у међувремену многе промене у подели, али већ две деценије изводи се пред пуном салом.

- Народно позориште је не само културна него и образовна институција, па је наша обавеза да негујемо национални репертоар - додаје Ана Павловић. - То је била и иницијална каписла да поставимо "Бановић Страхињу" на сцену, желећи да поред класичних дела негујемо и нешто наше, специфично и јединствено, што можемо да покажемо и свету.

Сценограф је Герослав Зарић, костимограф Катарина Грчић Николић, а асистент кореографа Мојца Мајцен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације