АНДРИЋЕВО ДЕЛО ШИРИ НАШУ ДУШУ: Интервју - Нобеловац Абдулразак Гурна

ЧИТАО сам Андрићеву "На Дрини ћуприју" пре много година.

Фото АП

Биле су ране деведесете и мора да сам наилазио на тај наслов и име аутора, у различитим извештајима из Босне у то време. Био сам ђак у Занзибару када је Иво Андрић добио Нобелову награду за књижевност, 1961, и жао ми је што морам то да кажем, али ту вест нисам запамтио. Мислим да нисам тада ни знао шта је Нобелова награда.

Уочи доласка у Андрићград, каже ово у ексклузивном разговору, за "Новости", писац Абдулразак Гурна (1948) који је 2021. добио Нобелову награду за књижевност, "за бескомпромисан и саосећајан продор у ефекте колонијализма и у судбину избеглице у расцепу између култура и континената". Гурни ће 28. јуна, на Видовдан, бити уручена престижна Велика награда Иво Андрић за животно дело, коју додељује Андрићев институт из Вишеграда.

Рођен је у Занзибару, који је део данашње Танзаније. Са 18 година је напустио острво, након свргавања арапске елите током Занзибарске револуције. Као избеглица је стигао у Енглеску 1968. године. Студије је започео на Крајст Черч Универзитету у Кентерберију, а потом је прешао на Универзитет у Кенту, где је докторирао 1982. године. Од 1980. до 1983. године Гурна је предавао на Бајеро универзитету у Каноу, у Нигерији, а потом је постао професор енглеске и постколонијалне књижевности на Универзитету у Кенту, где је предавао до пензионисања, 2017. године. Сада је професор емеритус енглеске и постколонијалне књижевности.

Колико познајете Андрићево дело и српску књижевност?

- Свестан сам да је Андрић написао велики број романа, прича, песама и есеја. Имао сам срећу да прочитам два његова романа, поменути "На Дрини ћуприја" и његов постхумно објављени роман "Омер-паша Латас". Обе књиге залазе у историју Босне и Херцеговине и у том погледу су веома просветљујуће.

Фото Промо

Фото Промо

Фото Промо

Фото Промо

Који је значај књижевности у данашњем свету?

- Значај књижевности је остао непромењен. Пре свега, причињава нам задовољство. Ради се о суштинском задовољству, не о оном које нам измамљује осмех, ствара радост, већ нас тера на размишљање и шири нашу душу, наше видике. Ако не осетимо овакву врсту задовољства приликом читања неке књиге, престанемо с читањем и склонимо књигу. С друге стране, из књижевности учимо ствари које нисмо знали, из перспективе која нам никада није падала на памет. Истовремено нам говори и о стварима које су нам познате, уверава нас да наше схватање света није усамљено, да и други деле наша осећања. Другим речима, утврђује наша уверења о човечанству.

Фото Архива

Које последице колонијализма трпе народи из афричких држава?

- То је комплексно питање. Европски колонијализам у Африци имао је више видова, а последице су разне, и кроз историју и у савременом добу. Већина колонијалних активности у Африци била је брутална и сепаратистичка са предвидивим последицама.

Њено наслеђе се данас наставља у виду компликованих грађанских друштава која су постколонијалне нације, као и у виду широко распрострањеног сиромаштва које често узрокује ратове и нерешиве сукобе.

Фото Д. Карадаревић

Афричка значења

ДОК није постао лауреат Нобелове награде Гурнини романи нису објављивани ван Велике Британије. Чланови жирија Велике награде Иво Андрић су нагласили да се Гурнин рад бави и ширим проблемима назначеним у постколонијалној литератури, као и да његови романи истражују намерно брисање афричких значења, легенди и културних перспектива као једну од главних последица европског колонијализма. На српски језик преведена су четири Гурнина романа: "Напуштање", "Поред мора", "Рај" и "Живот после живота", у издању "Чаробне књиге".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације