КАМЕНОМ ПРКОСИО ВАРВАРИМА: Књига "Белези Ратка Вулановића", Милоша Јевтића, представљена у Никшићу

В. Кадић

19. 08. 2024. у 11:55

ПРЕД Никшићанима је у Градској кући у организацији Јавне установе Музеји и галерије промовисана књига "Белези Ратка Вулановића" аутора Милоша Јевтића. Недалеко од Ратковог атељеа из ког су излазила грандиозна камена дела о књизи су говорили дитекторка Музеја Весна Тодоровић, професор Веселин Матовић, Раткова супруга Оливера Вулановић и професор Академије ликовних уметности у Требињу Мирко Тољић.

КАМЕНОМ ПРКОСИО ВАРВАРИМА: Књига Белези Ратка Вулановића, Милоша Јевтића, представљена у Никшићу

Б. Белић

Књига садржи разговоре са вајаром снимљене 1997. које су емитоване у циклусу "Гост Другог програма Радио-Београда", као и оне последње, вођене у фебруару 2023. године.

- Захвалан сам Вулановићу на разговорима, као и на спремности да их објавимо истакао је раније Јевтић који је био спречен да дође у Никшић. - Захвалан сам и академику Матији Бећковићу на уверљивим сећањима о уметнику и пријатељу. То ће читаоце још више привући овом значајном вајару, уметнику чије ће дело безвремено бити са светом.

Захвалан сам и Бранку Белићу, уметничком фотографу, који је много помогао, као дугогодишњи Ратков пријатељ, да у књигу уврстимо многе важне фотографије, чији је он аутор.

Књига је драгоцен документ за монументалну монографију о Вулановићевом животу и раду коју припрема књижевник Радомир Уљаревић и директор издавачких кућа "Ободско слово" и "Штампар Макарије".

- Из уста самог уметника слушамо његова размишљања о животу, природи, прецима, потомцима, правди и неправди уметничког света, о ликовној јавности, тржишној публици, о везама ствараоца са поднебљем које га је родило, о судбини скулптуре, слободном времену, о пријатељству, о хришћанском православном поимању света, о естетици и узвишеним циљевима сваког освешћеног појединца - казала је Тодоровићева.

Она је подсетила да су Раткове речи упутства младим људима, правим стварацоима како да истрају на свом путу, како да савладају препреке и како да се не сломе на путу самоостварења.

- Ратко је уметничку поетику градио у камену мада је повремено експериментисао и у другим материјалима као што су метал, дрво и керамика. Да ли камен одолева варварима и о томе како се бивша црногорска власт односила према знаменитом вајару чија је дела финансирала па рушила, а чему је сведок и порушени "Камени град" чију вредност је Унеско проценио на 22 милиона евра!

Професор Веселин Матовић је изразио поштовање према великом вајару, кога је академик Матија Бећковић назвао "најраснијим вајаром у српском народу у свом времену".

- Након изградње Саборног храма и Царевог моста, Никшић није имао ништа толико важно да би се представио свету као што је то био "Камени град" Ратка Вулановића. То је било нешто најаутентичније што се тиче вајарства и архитектуре. Након рушења Његошеве капеле на Ловћену никада у Црној Гори није направљен већи вандализам и злочин према уметности као што је рушење "Каменог града" у Никшићу. Интересантно да су то урадили управо они који су омогућили његову изградњу! Заправо то је урадила једна идеологија, али не само она већ провинцијски примитивизам и пизма. И Никшић данас има једну велику обавезу као град да се на неки начин извини Ратку Вулановићу, да скине грех са себе и молим председника Општине да покрене иницијативу да се управо у СО Никшић донесе један проглас да представници народа кажу шта је Никшић ни крив ни дужан урадио и шта му се десило и да је Никшић у том тренутку, како је говорио, био град мали а држава ништавна. И док се овај град не извини Вулановићу за злочин који је урадио против његовог дела и уметности он ће и даље бити мали град - закључио је Матовић, док је професор Мирко Тољић на крају додао да је давно започело уништавање уметничких дела која је правио Ратко Вулановић.

Храм у црногорском руху

РАТКОВА супруга Оливера Вулановић казала је да се и данас види како се Ратко са висине осмехује над пустаром коју су за собом оставили духовни сиромаси.

- Јаки су слабима одувек били сметња. Од правремена до данас. Ван атељеа био је непотпун човек, скоро па несрећан. Никада није престајао да буде скроман човек па ни онда када је добијао највећа признања. У Београд је са собом донео естетику убоге колибе из родног села Лаз крај Никшића и дубоке емоције које је у њему произвела народна поезија. На студијама је страсно радио на свом скулпторском изразу, учио, тражио се, а ноћу да би се прехранио гланцао паркет некадашње робне куће "Звезда". За вечну славу храма Христовог васкрсења у Подгорици уткао је чисту поезију у камене мегалите који чине ослонац и почивало целог храма. Једном приликом за "Новости" је рекао: "Саборни храм у Подгорици је подигнут по црквеним правилима али је обучен у другачије рухо, онакво какво одговара црногорском крају и брдском поднебљу".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Са којим народом Срби деле највише генетског материјала - можда ћете се изненадити!

Са којим народом Срби деле највише генетског материјала - можда ћете се изненадити!

ЧУВЕНИ мит "ми смо црни јер смо 500 година били под Турцима", заправо нема везе са истином. Српски и Турски гени су веома различити, а највише сличности имамо са Македонцима (93%).

17. 08. 2024. у 21:29

Коментари (0)

СВИ ОБИЧАЈИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ИСПОШТУЈЕТЕ НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ: Преко дана сан не сме на очи, а ево шта треба однети у цркву