ДА НИЈЕ ИЗМИШЉЕН ЛИК, АНА БИ МИ БИЛА НАЈБОЉА ПРИЈАТЕЉИЦА: Са представљања романа "Вила Фазанка" Бојана Кривокапића у КЦ Граду
ВОЛИМ да гледам људе и грађевине, да замишљам животе иза прозора и зидова. Једног лета боравио сам у руралном амбијенту и записивао импресије и детаље. После петнаестак страница, схватио сам да ће ово бити проза. Ништа нисам унапред планирао, главна јунакиња, седамдесетогодишња Ана, ушла је у тај амбијент рузмарина, лаванде и летње жеге сама.
В.Ц.С.
Овако је писац Бојан Кривокапић описао настанак романа "Вила Фазанка", који је ове године био номинован за Европску награду за књижевност, а издала га је кућа "Арете". С публиком се дружио на књижевној вечери у оквиру платформе Booking, у београдском КЦ Граду.
- Ана је скроз настала из маште. Да живи међу нама, сигуран сам да би ми била најбоља пријатељица. Заправо, почео сам прво да пишем о кући, а онда сам схватио да нису насумице никли босиљак, лаванда и хризантеме. Нека рука их је садила. Схватио сам да је Анина, као и приче осталих јунака овог романа, свакаква, а најмање реалистична, па сам се трудио да ме логика и здраво-разумске, последичне везе, не спутају. Вратио сам се у период када сам као мали веровао у машту - казао је Кривокапић, признајући да је роман до самог краја писао с лакоћом и радошћу.
Јер, верује он, ако се не пише тако, ако је стварање за књижевника мучење, онда он треба да стане, да не пише, да се не мучи.
- Најсрећнија сам особа на свету када у електронском поштанском сандучету затекнем писмо непознате особе, која жели да подели импресије о мом роману. Помислим тад: ова књига има смисла - додао је аутор.
Маријана Чанак, списатељица и модераторка, говорила је о простору равнице, приморја и гробља, о пределима који су се отварали и из њих израњала Кривокапићева прича. За њега су, како је признао, гробља неисписане сторије. Они који су умрли остављају траг свуда, па и у Вили Фазанки.
- Једна од доминантних тема у књизи јесте тема дома. Посебно у временима када дом није подразумевајућа категорија. Ана се суочава са старењем, али и са губитком породице. Али она не пада у очај, већ успева да изгради нови дом - приметила је Маријана Чанак.
Кривокапић је додао да успева да изгради и нову породицу и докаже да она не мора да буде сачињена само од крвних сродника, већ од људи који се воле. Уједно, ти људи међусобно творе односе који чине дом. Зато је ово, уједно и љубавни роман, у ком су управо то - дом, љубав и смрт важне теме.
В.Ц.С.
Посебно занимљив сегмент разговора двоје писаца односио се на релацију документарног и фиктивног у Бојановој и прози уопште. Кључно питање које је модераторка поставила било је: може ли документ остати документ и истинит када се стави у књижевно-литерарни контекст.
Бојан Кривокапић признаје да иза лакоће писања ипак стоји озбиљан истраживачки рад, током ког је немало изненађивао библиотекаре у Научној читаоници када је паралелно узимао књиге о фазанима, НОБ-у, архитектури Суботице и поезију.
- Увек ме занима шта у причи стоји иза завесе и званичног наратива. Али, документи не служе да исписују нову историју, они доприносе причи. Могућа су истина о времену и уједно књижевни потенцијал. Увек сам волео како Даша Дрндић везује документе и књижевност - казао је Кривокапић.
Током књижевног дружења могло се чути и зашто су ауторови топоними обично измишљени ("обожавам Олгу Токарчук, која је у "Благом приповедачу" сугерисала да не треба одустати од идеје књижевног топонима, који се не мора поклапати са стварним"), затим да ли чита друге књижевнике док пише и шта се дешава када нека књига "заголица његово асоцијативно поље", али и како се његови различити текстови међусобно преплићу једни кроз друге.
А шта је циљ књижевности?
- Да уноси нешто боље у живот и свакодневицу и доводи до одређене катарзе. Битно ми је да ме бар мало узнемири. Што више дајем књижевности, она ми више враћа - поручио је Кривокапић.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ШТА ЋЕ РЕЋИ УКРАЈИНА? Због оног што се управо догодило у Београду и Русија затечена
Русија је, откако је почео рат у Украјини, или "Специјална војна операција" како то зове Руска Федерација, изгубила неколико познатих који су се упустили у тај војни сукоб. Недавно се десио још један такав случај, а "одјек" се чуо до Београда и, одатле, сигурно ће стићи и до Украјине.
03. 04. 2025. у 14:45
НЕКИ ИХ СМАТРАЈУ "РУЖНИМ И ПРЕВАЗИЂЕНИМ": Која имена су Срби давали деци у време турске владавине?
МНОГА стара, архаична имена се данас враћају у моду. Ипак, када зађемо даље у прошлост и нашу историју, можемо да пронађемо многа која делују врло необично и несвакидашње за српско подручје, а опет инспиративно за будуће родитеље који желе да буду оригинални када су имена за децу у питању.
04. 04. 2025. у 16:40
"СВАШТА СЕ НЕШТО ПРОМЕНИЛО": Харис о помирењу са Мелином - "Може да ме изнервира лаж и подвала, пробали су..."
ЈАВНОСТ месецима прича о крају брака певача Хариса Џиновића и модне креаторке Мелине Џиновић.
04. 04. 2025. у 15:51
РУСИЈА СЛАВИ! Руси добили сјајну вест из Београда
Русија је, откако је почео рат у Украјини, или "специјална војна операција" како то зове Руска Федерација, у спортском смислу била склоњена са међународне сцене, осим неколико изузетака. Али најновије вести су потпуно другачије.
03. 04. 2025. у 13:34
ТЕНИСКИ УСТАНАК: Не могу више да трпе, играчи из топ 20 подигли глас!
Након што је својевремено ПТПА указивао на проблеме неравноправне зараде, сада су играчи из топ 20 ВТА и АТП одлучили да подигну глас.
02. 04. 2025. у 21:43 >> 21:59
ОДБИЈАО ЛЕЧЕЊЕ ЗБОГ СЕКТЕ КОЈОЈ ЈЕ ВЕРОВАО: Вал Климер је мислио да рак који има није болест
ВАЛ КЛИМЕР борио се са канцером грла, али је одбијао класичне терапије због верских уверења.
03. 04. 2025. у 14:14
ВУЧИЋ СЕ ХИТНО ОГЛАСИО ИЗ АВИОНА: Стигла ми је фантастична вест од Ђорђе Мелони (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић огласио се из авиона и рекао да му је стигла фантастична вест из Рима.
04. 04. 2025. у 12:49
СРБИ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА ПУТУЈУ БЕСПЛАТНО У ОВУ ЕВРОПСКУ ЗЕМЉУ: Треба вам посебна дозвола, ево колико кошта
ЕВРОПСКИ држављани који путују у Велику Британију од данас морају имати дигиталну пропусницу за улазак у земљу, за коју британска влада тврди да ће побољшати безбедност граница.
02. 04. 2025. у 10:16
НЕКИ ИХ СМАТРАЈУ "РУЖНИМ И ПРЕВАЗИЂЕНИМ": Која имена су Срби давали деци у време турске владавине?
МНОГА стара, архаична имена се данас враћају у моду. Ипак, када зађемо даље у прошлост и нашу историју, можемо да пронађемо многа која делују врло необично и несвакидашње за српско подручје, а опет инспиративно за будуће родитеље који желе да буду оригинални када су имена за децу у питању.
04. 04. 2025. у 16:40
Најновије из рубрике
НИНА МРЂА ЗА "НОВОСТИ": Глума испред црног појаса (ФОТО)
ПОПУЛАРНА млада глумица Нина Мрђа већ првим појављивањем на малим екранима, 2013. године, улогом Радмиле Таралић у телевизијској серији и филму Радоша Бајића "Равна гора", освојила је симпатије публике широм региона.
04. 04. 2025. у 12:05
МОДЕЛИ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ МАНАСТИРА: Нова поставка у Конаку књегиње Љубице
У КОНАКУ кнегиње Љубице, тачније у Сали под сводовима овог депаданса Музеја града Београда, данас у 19 часова биће отворена поставка модела најлепших српских манасатира. Биће по први пут да на једном месту, и у тако великом броју буду изложени хиперреалистични модели највећих достигнућа српске сакралне архитектуре.
04. 04. 2025. у 07:15
АРТ ОЛИМПИЈАДА УМЕТНОСТИ ИГРЕ И БАЛЕТА: Пројекат Балканска Алијанса седми пут у Нишу
ВЕЋ седам година Балканска Алијанса за културу и сценску уметност реализује један од најзначајнијих пројеката у региону - Балканску Арт Олимпијаду уметности игре и балета у Народном позоришту у Нишу, која ове године почиње 5. априла.
04. 04. 2025. у 06:34
ДАН КАДА ЈЕ ПЕГАВИ ТИФУС ОДНЕО ВЕЛИКУ СЛИКАРКУ: Пре 110 година, као болничарка Ваљевске болнице, преминула је Надежда Петровић
ПРЕ 110 година, 3. априла 1915. као ратна болничарка Ваљевске болнице, од пегавог тифуса подлегла је велика српска сликарка, која је нашој уметности отворила врата модернизма - Надежда Петровић (1874-1915).
03. 04. 2025. у 18:16
ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ: Поводом Дана позоришта уручена традиционална признања
ДАН Југословенског драмског, 3. април,као и сваке године традиционално је обележен доделом годишњих признања.
03. 04. 2025. у 16:27
Коментари (0)