СРБИ ДОВОЉНО ОДВАЖНИ ДА МЕЊАЈУ СЕБЕ, АЛИ И ДРУГЕ: Интервју - Џин Севиџ, холивудски глумац

Ј. ЛЕМАЈИЋ

15. 07. 2024. у 13:10

О СРБИЈИ је годинама слушао од свог пријатеља Лазара (Рајића) Роквуда, а када ју је, пре неколико година први пут посетио, легенда холивудског филма Џон Севиџ напречац се заљубио у нашу земљу. И то не крије. Напротив. Говори на сав глас како Србија како се пласира на америчкој телевизији и Србија коју осетите кад прошетате њеним улицама - није иста земља. И због тога се увек радо враћа. Овога пута у Сомбор, где је гост шестог Сомборског филмског фестивала на коме је представљена књига Немање Сарача о Лазару Роквуду.

СРБИ ДОВОЉНО ОДВАЖНИ ДА МЕЊАЈУ СЕБЕ, АЛИ И ДРУГЕ: Интервју - Џин Севиџ,  холивудски глумац

фото:Ј.Л.

- Лазар, кога познајем јако дуго, много ми је говорио о Србији, а први пут сам дошао пре можда тридесетак година, када је требало да се пресели. И тада сам приметио неке промене код људи после рата. Живео сам на вестима о рату у Србији, борби на Косову... Онда сам је упознао. Прелепу земљу и њене људе. Имам пријатеље на Косову, у Војводини, Београду... Људе који се снажно боре са таквим страшним стварима и чије биће је за мене задивљујуће. Мислим на храброст, саосећајност и друге ствари које настају током борбе са тешким околностима. Нарочито код жена, оне се морају много више носити са тим. Зато су карактери и снага овдашњих жена фасцинантни. Зато на разне начине покушавају да их зауставе. Али, то је погубно. Мушкарци не постоје без жена. Ако могу да приметим, жене су и знатно паметније - каже у разговору за "Новости" холивудска легенда, звезда филмских класика као што су "Коса", "Ловац на јелене", "Маријанини љубавници", "Кум 3", "Танка црвена линија"...

Које сте промене приметили код нашег народа?

- Први утисак кад сам дошао овде била је нервоза, велики набој. Буктао је рат у Хрватској, људи са оружјем са свих страна. То ми је био као други свет. Запањио сам се какав утицај је тада имала политика на свакодневни живот. Сада видим да је другачије. Те ствари су се промениле. Зато и мислим да само народ који доживи тако нешто има храбрости да се промени. Сада осећам смиреност. Зато волим Србе јер су одважни да промене неке ствари. Најпре код себе, па онда и код других. Кажу у Сомбору живи 21 нација. А осећа се спокој и да је све то нормално.

Фото: Ј. Лемајић

Споменули сте телевизију, колико она има утицаја на мишљење о једном народу или ситуацији?

- Када сам ја био млад, телевизија је имала много мање утицаја него данас. Рекламе су утицале на све, па и на виђење ствари. Чини ми се, из године у годину све више. Знате, када се реклама појави, обично је после нечега што се догоди, а што је насилно. Тако да је психологија нашег света погођена тим насиљем како би људи зарадили новац. Звучи прилично једноставно. Не морамо то да радимо, већ да се образујемо, да видимо шире од онога шта нам се пласира. Бар да покушамо.

Често спомињете промене, да ли су оне узрок тренутне ситуације свуда у свету?

- Све ово што нам се дешава, свуда на планети, дешава се јер нисмо спремни на промене. Ствари се мењају, а ми хоћемо да будемо исти. Уместо да прихватимо промене, захвалимо се на њима, ми се боримо против њих. Агресијом. Унутар себе, па у кући, у околини, послу, на улици... И тако дођемо до тога да цео свет буде једно велико жариште. Имамо планету која се мења већ дуго времена, али нисмо на време постали довољно свесни тога, нисмо слушали науку. А заборављамо колико је она била значајна у 19. веку. Требало је да се променимо пре сто година, али нисмо.

Где су америчка кинематографија и холивудска продукција данас?

- Искрено, нисам сигуран шта се дешава у Холивуду, али се све врти око новца. Имали смо ковид 19, који је имао највише утицаја, али и оставио највише последица на Америку. Тако, на пример, мој хонорар није новац, него здравствено осигурање. Зашто, јер ништа више није безбедно. Вози се пребрзо, има све више несрећа. Живим на Беверли Хилсу, а морао сам да се преселим, јер иако су пожари далеко, ветар доноси пепео и морамо затварати прозоре. То све утиче и на филм, неминовно. Не допадају ми се те промене, које се врте око новца и то за оно најважније, а то је животна сигурност.

Фото: Ј. Лемајић

Да ли вас то плаши?

- Да, бојим се како ће живот изгледати у будућности. И филм и свет уопште. Имам 74 године и нећу бити ту када се деси оно што сада већ примећујемо. Превише људи на једном месту. Превише болести. Пожар неће спалити цели град, хоће једну кућу. А ми ћемо рећи - то је само кућа. Не дотиче нас ништа што је далеко од нас. А све појаве се шире, као пожари. Зато оно што је лоше, што већ сада примећујемо, морамо одмах да зауставимо, док нас не прогута као ватра цело једно подручје.

Колико је савремена технологија дала, а колико узела добрим филмовима?

- Постоје две врсте технологије. Једну не разумем, а другу морам да користим. Не разумем потребу за толико звучних и визуелних ефеката. Одвраћају од стварања мишљења о филму. А можда је то и поента. Као кад одрасли вичу на дете, а оно седи пред телевизором. Оно не слуша, присутно је, али је његов ум негде другде. Прекидамо га виком, скрећемо пажњу, али он и даље не појми суштину. Тако је и са тим ефектима. Одузимају машту и истинско поимање филма.

Да ли је то утицало и на укус публике?

- Да ли воли насиље? Да ли воли љубавне филмове? Да ли желимо да се бавимо историјом или желимо да гледамо фантастичне ратове са науком, свемирским бродовима, бомбама? Наравно, у свему томе само леп мушкарац победи. То није истина. То је лажно. Постоје стварна бол, патња и смрт у животу и нису увек приказани. Зашто? Зато што савремени човек не жели да се суочи са тим. Да гледа о Холокаусту, страдању домородачких племена, колонистичким силама... Више воли фикцију. Истина и лепота су једине вредности. Ако треба да бирамо између њих, изабраћемо лепоту.

Да ли амерички филм има капацитет да одговори и укаже на изазове савременог доба?

- Некада је могао. Другачије је било. Комунизам је можда могао да успе, али ми смо у Америци боље урадили. Прешли смо на државу благостања под Рузвелтом. Другим Рузвелтом, јер је први Рузвелт морао да се носи са великим бизнисменима и стварима којима је желео да помогне народу. Морган је купио сву енергију, сав угаљ у Америци, договорио се са Џоном Рокфелером за много новца и тако контролисао земљу и владу. Други Рузвелт је био у инвалидским колицима, стар и болестан, као Бајден сада. Али било је идеја и слободе на неки начин и људи су то волели да гледају. А сада имамо претње и мржњу на ТВ екранима од стране једне странке. Сећам се републиканских конзервативаца када сам био дечак. Прошли су кроз два светска рата, кроз депресије, већина људи није имала много. Али је било дијалога. Сада тога нема. Бојим се да филм не може да буде мимо тога.

Фото: Ј. Лемајић

Да ли то значи да подржавате део холивудских колега који је апеловао да се Бајден повуче из председничке трке?

- Опет напомињем, у Холивуду се све врти око новца. Одавно је почело смањење бенефиција за глумце и уметнике. Постоји мали број људи у Холивуду који зарађује много, то су филмске звезде, остали ни приближно колико се мисли. А њих је много више, они су део продукције, већина њих је иза камере, неопходни су за филм а јако мало цењени и плаћени. А глумци попут мене, морају да раде по синдикалном уговору, добијам пореске олакшице, а то осигурање покрива здравствене прегледе. Влада може да обезбеди или не. Али, до било које промене закона морају да дођу заједно. Конгрес, Сенат, демократе, републиканци, морају преговарати и успоставити контакт. Док је био са Обамом, Бајден је помагао људима, али његови људи су у влади на крају Обаминог мандата зауставили нове и отказали многе постојеће позитивне ствари за људе. Када је Трамп постао председник покушао је да их врати и трошкови пореза и ставки за живот су били мањи. Сада имамо само једно велико не. Шта год да се предложи, одговор је не. И то реториком као што су некада нацисти говорили и одмахивали руком. То ме јако плаши.

Мислите ли да се таквом реториком широм света нацизам перфидно враћа на сцену?

- Мој унук има 30 година и он је мешовите расе. Његови преци су сто година били у ропству. Постоје стотине нација. Чак и унутар једне земље. Одувек сам знао да је историја важна и било ми је драго да је учим. Она те доводи до захвалности и учи да постоје различите могућности. Али и подсећа шта се све дешава када нема компромиса. То је довело да многе нације нестану. Тај проблем није нужно очигледан. Примера ради, када упаднемо у финансијску кризу која погоди целу земљу, највише трпе мале црне заједнице које нису довољно развијене.

Иза вас је прегршт улога, да ли можете да издвојите неку која вам је посебно драга или важна?

- То је следећа!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

СВЕТСКИ ДАН ФОТОГРАФИЈЕ: Проналазак који је променио свет