Култура

ПОПУ ЈОШ НИСМО САСВИМ РАЗУМЕЛИ: Матица српска објавила тематски зборник посвећен песничком великану

Јованка СИМИЋ

22. 07. 2024. у 12:52

У ТАЈНЕ поетике Васка Попе нисмо сасвим проникли ни 33 године после његове смрти.

ПОПУ ЈОШ НИСМО САСВИМ РАЗУМЕЛИ: Матица српска објавила тематски зборник посвећен песничком великану

Стога је Одељење за књижевност и језик Матице српске у Новом Саду, у оквиру своје издавачке делатности, ообјавило тематски зборник „Поетски светови Васка Попе“. Зборник је плод истоименог научног скупа одржаног поводом века од рођења великог песника у Матици српској 18. новембра 2022. године а уредио га је проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ.

- У много чему ће зборник утицати на развој научне мисли о поетици Васка Попе (1922–1991) јер у проучавању његовог књижевног стваралаштва постоје још увек неистражене тематске области. Овакав научни скуп и објављени зборник радова попуниће ту празнину,а стручној јавности и ширем кругу читалаца омогућиће потпуније разумевање Попиног дела. - кажу у Матици српској.

У уводном делу зборника су поздравне речи из три песме академика Матије Бећковића о Васку Попи и уводна излагања проф. др Драгана Станића, председника Матице српске и проф. др Јована Делића.

О Попи као антологичару народне књижевности, митским обрасцима и значењу традиције у његовој поезији писали су проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Лидија Томић.О метапоетичким и аутопоетичким записима бавили су се проф. др Снежана Милић Милосављевић, проф. др Сања Париповић Крчмар и др Јана Алексић.

Језичким играма и културом игре бавили су се др Ранко Поповић и др Радоје Фемић, док су др Александар Милановић, проф. др Предраг Петровић, проф. др Горан Радоњић и др Светлана Шеатовић истраживали Попине кованице, слика града у Попиној поезији, необична бића и поетску улогу пиктуралности и ходочашћа у Попиној поезији.

Иван Негришорац бавио се фигуром вољене жене и еротском метафизиком у поезији Васка Попе и Матије Бећковића, а проф. др Бојана Стојановић Пантовић дискурсом песме у прози Васка Попе. Компаративним темама посветили су се су доц. др Јелена Марићевић Балаћ (Васко Попа и Збигњев Херберт), мср Растко Лончар (Васко Попа у контексту песништва НОБ-а) и мср Милена Кулић (Васко Попа између позоришта и филма) и многи други.

„Кора“ послератне српске поезије

ВАСКО Попа, песник,преводилац и академик,рођен је 1922. године у Гребенцу, надомак Беле Цркве. Прве песме објавио је у листовима "Књижевне новине" и "Борба",а 1953.прву књигу песама "Кора" која се сматра почетком послератне српске поезије. Затим објављује "Непочин поље" 1956. године, "Споредно небо" 1968, "Усправна земља" 1972, "Вучја со" 1975. године када су објављене и "Кућа на сред друма" и "Живо месо", збирку песама "Мала кутија" 1984. године.Умро је у Београду 5. јануара 1991. године.Почива у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Уређивачки одбор радио је у саставу: проф. др Јован Делић, проф. др Драган Станић, Селимир Радуловић и др Милан Мицић, а рецензенти публикације су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Ђорђе Деспић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације