ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Проклетство равнодневице

Драгана Бошковић

31. 07. 2024. у 16:22

ФЕСТИВАЛ Дубровачке летње игре, у оквиру свог седамдесет петог издања, руководећи се идејом да су простори и зидине древног медитеранског града не само декор, него и равноправни драмски лик у догађањима, упризорио је, у сликовитом простору Истезалишта Посат, драму "Еквиноцијо" ("Равнодневица") српског књижевника, драматичара, правника и члана Српске краљевске академије наука Ива Војновића (Дубровник, 1857 - Београд 1929), некадашњег драматурга Хрватског земаљског казалишта, данашњег ХНК у Загребу...

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Проклетство равнодневице

фото приватна архива

Значајни хрватски редитељ Крешимир Доленчић је трагедију Јеле (изврсна Зринка Цвитешић), која је давно, у греху са Ником Мариновићем (Горан Вишњић) добила сина Ива(потресни Карло Мркша), поставио у простор који говори сам за себе, снагом оригиналног амбијента. Јеле полако загази у море испод Ревелина и чаролији, која држи без даха готово два сата је крај. До кобног завршетка, одиграће се симултано, на неколико сцена, много трагичних судбина. Чамац ће заиста допловити до мола, искрцаће се Нико, богати повратник из Америке, искварен капиталом и светом, коме је профит једини бог.

Дотадашњи мирни живот суседа из мале приморске заједнице ће се променити из корена и старе ране и греси ће изаћи на површину, што због похлепе капетана Франа Дражића (Горан Гргић), који обећава Нику кћер Аницу (Лара Некић), заљубљену у сиромашног Иву, што због "тајкуновог" обећања локалним младићима да ће их одвести у Америку (непрестано дели бродске карте), а најпре због трагедије, коју Јеле скрива у том забитом месту већ двадесет седам година о пореклу и "проклетству крви" свог јединца, Ива...

Горан Вишњић и Зринка Цвитешић, Фото Марко Ерцеговић

Актери у фуриозном ритму амбијенталне представе, страсти еквиноција и морској олуји немају ни шансу да изведу деликатне валере. Као на длану, играју колективно, хармонично, уиграно, с пуном концентрацијом и уверљивошћу. Иво Војновић дубоку карактеризацију задобија прецизно срезаним дијалогом, из кога све сазнајемо. Иако се боре са силама природе, у Посату и у Војновићевиј драми, његови "јунаци" задржавају свој карактеристични знак, оригинални за поднебље које их је формирало, чинећи илузију стварног живота још стварнијом - Влахо Слијепи у тумачењу карактеристичног Мара Мартиновића, Паво (Јошко Шево), са тачним одликама менталитета приморца, Ката, његова жена, Оливера Баљак, поштарица Марија, маркантна Перица Мартиновић,а онда и остали (парох, Бранимир Видић и Тони Перовић, Тони Кукуљица). Тачно, прецизно и мудро вођени готово филмском Доленчићевом режијом, својим мелодичним говором (језички саветник Маро Мартиновић) доносе слику давних догађања, савремених у својим последицама. Најзад, из Фестивалског ансамбла, одлично одабраног, издвајају се, осим антички упечатљиве Јеле и Капетан Горана Гргића, прецизан и одмерен. Аница, јака у свом очају, али и у храбрости да све напусти због љубави. Иво, који одлучује своју судбину и Нико, злотвор, преварант и капиталиста без срца и милости, кога Горан Вишњић игра једноставно, реалистички, без трансформација, на истој, тачној, уверљивој ноти свог ниског карактера, једнаког и кад је завео Јеле, и када хоће да уништи Ива, упркос свему...

Летње игре су добиле још један хит.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - Степинчево између верског култа и политичког терета

ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета

ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.

11. 02. 2026. у 20:13

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (0)

ЧОЛИ  СУ БАЦИЛИ БОМБУ ЗБОГ РЕКЕТА Весна о екплозији у Здравковом дому - То није добро